OVA MAMA JE GEJMER: Vršnjačko nasilje! Kolumna Danice Manojlović

Pripadate li onoj grupi koja stoji iza konstatacije da „igrice kvare omladinu“?

Ja spadam u grupu onih koji misle da je to netačno i da su igre neopravdano okrivljene za nešto što ima mnogo dublje korene. OK, najlakše je reći da je tamo neko kriv za tuče u školama, maltretiranje mlađih od sebe i terora grupe nad pojedincima. O nasilju nad životinjama da i ne govorim. Tu kao da u poslednje vreme pojedinci smišljaju kako što više i užasnije da ih muče. „To su videli u igrama“ je najčešći komentar. Onda ide priča o tome kako deci treba zabraniti igrice, ukinuti računare i problem će biti rešen. Nemojmo se lagati. Neće!!

Koliko puta ste videli roditelje koji sede u kafićima i pričaju dok njihova deca sede pored njih i igraju igrice na tabletima i telefonima? Jeste li primetili da su nekada te igrice nasilne i neprilagođene njihovim godinama?

Koliko puta ste otišli u goste prijateljima ili komšijama koji su svoju decu poslali u sobu da se igraju na računaru dok stariji pričaju? Znate li šta su igrali? Da li je neko otišao do njih da proveri šta rade?

A kada dođete mrtvi umorni sa posla i nadate se da je vaše dete uradilo domaći i učilo, da li proverite da li je to tačno ili ih onda pustite da se igraju? Znate li šta igraju? Naš nedostatak vremena jeste delimično opravdanje ali nezainteresovanost nije. Uzroke sve većoj nasilnosti omladine možemo tražiti u celokupnom društvu. Odnosima u porodici, manjku vremena, zameni ljubavi novcem, pogrešnim sistemima vrednosti... Iskreno, mogli bi potrošiti ceo tekst na nabrajanje. Pitanje je šta uraditi da se neke stvari promene. Neko će reći „Hajde da zatvorimo igraonice i zabranimo igranje“. Ja kažem „Napravimo gejmerske sekcije u školama“.

Svi znamo da najveći broj školi više nema sportske aktivnosti i timove zbog izdavanja sala firmama, nekim drugim timovima i znamo da je to zbog nedostatka novca. Deca se bave sportom samo ako roditelji imaju vremena da ih vode na treninge u neki od sportskih centara ili su dovoljno veliki da idu sami. Imajući u vidu da esport postaje priznat od strane Olimpijskih komiteta i da se esport igrači treniraju i draftuju kao i profesionalni fudbaleri, zašto onda ne pokušamo da se prilagodimo i probamo da neke stvari promenimo?

Ovih dana se priča o tome kako će sve škole imati informatiku kao obavezan predmet. Za informatiku su potrebni računari koje će imati sve škole. Gde su računari, tu je i prostor u kome se oni nalaze. Imamo tehniku, imamo prostor, imamo učenike koji vole gejming i koji su potencijalno dobri gejmeri ako ima ko sa njima da radi na unapređenju njihovih sposobnosti i razvijanju veština. 

I umesto da nam deca idu u igraonice i da se pitamo da li je tamo neko od starijih ko može da ih navede na pogrešan put, hajde da im omogućimo da se igraju u školama. Sigurna sam da je moguće naći potencijalne trenere ili među bivšim ili starijim učenicima, ili uz pomoć nekog od esport udruženja. Sa predstavnicima gejmerskih brendova u

Srbiji bi se mogao napraviti dogovor za sponzorstva ili donacije kao za bilo koji drugi sport. A đaci... oni bi umesto pesničenja po hodnicima mogli snage da odmeravaju na računarima. Ako imamo studenske lige i turnire, zašto ih ne oformimo i u osnovnim i srednjim školama?

U gejmingu nema razlika po nacionalnosti, godinama i materijalnoj situaciji. Možda ima na osnovu polova ali je to priča za neki drugi tekst. Kada počne igra oni postaju likovi čije osobine dobijaju za vreme igranja. Tu je bitno da li dobro razmišljaju, umeju li dobro da predviđaju i koliko su brzi. Da dva naša tima u Zagrebu igraju fudbalsku utakmicu, pitanje je da li bi bilo gledalaca i šta bi se desilo. U Decembru su dva naša tima igrala finale za ESL Adria ligu a svi posetioci Infogejmera su navijali kao da igraju timovi iz Hrvatske. E to je razlika. Esport ne deli igrače po bilo kom osnovu sem na dobre i loše.

U Srbija ima dosta potencijalno odličnih gejmera ali je kod nas gejming još uvek nedovoljno priznat i od strane okoline, i roditelja, i škola pa sve do onih koji ulažu u sport i regulišu sportska pravila. Hajde da to promenimo. Hajde da prave talente prepoznamo na vreme i ulažemo u njih kao u bilo koji drugi sport. Ako škole imaju razne sekcije za učenike, zašto ne bi imali i gejmersku? Uz treniranje veština za igranje, treneri bi imali uvid u njihove ocene i ponašanje u školi i mogli bi da ih pravilno usmeravaju ka boljim rezultatima. Neka uslov budu odlične ocene, pročitane knjige i uzorno vladanje bez neopravdanih izostanaka. Ako pravilno postavimo stvari možda dobijemo fenomenalne rezultate.

Umesto zakazivanja tuča posle škole, neka zakazuju mečeve.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.