OVA MAMA JE GEJMER: Nisam ja izabrala gejming, on je izabrao mene! Kolumna Danice Manojlović

Nemam pojma kako i ko piše tekstove osvajačima Oskara, pehara, prvih mesta... Kada pričaju to sve izgleda jednostavno i lako. Samo govore i sve to ima savršenog smisla. Ok, ako izuzmemo one koji imaju neke razloge da govor pretvore u političke ili ekološke diskusije

Ja već danima pokušavam da napišem tekst koji ću imati „za svaki slučaj“ 11. Maja u Londonu na dodeli nagrada Žene u gejmingu. Znam da su šanse minimalne jer, realno, nisam sigurna da ova kolumna i gejming u školama mogu da se mere sa nekim drugim kampanjama. Ali, ja jesam ponosna na činjenicu da sam u finalu. Imponuje mi da pored mog imena stoje žene iz najjačih kompanija kada je gejming u pitanju. Zato sam rešila da tekst i ne napišem. To što radim sam ja. To što pišem sam ja. A gejming i ja...

Svi mi imamo neke svoje vizije kada smo mali o tome šta ćemo raditi kada porastemo. Ja sam volela da crtam i igram, bila sam zaljubljena u muziku. Dane sam provodila slušajući Ventilator Zorana Modlija i Hit nedelje 202. Onda su došli Boa i Duran Duran i od svakog njihovog albuma sam imala po tri komada. Jedan koji slusam, jedan koji čuvam da slušam kada se prvi izgrebe i jedan za godine u kojima sam sada. I svi albumi su novi ali još uvek nemam neki novi gramofon da ih slušam. Srednja škola i usmereno obrazovanje, moja ljubav prema engleskom jeziku i razredna u Tekstilnoj školi koja me moli da ostanem i učim za modnog kreatora. Talenat iznad proseka po njoj, iako je predavala engleski. Ali... odoh ja u II Beogradsku sa namerom da učim i usavršim se za prevodioca. Neka loša vremena i materijalna situacija i ja se odmah posle srednje zapošljavam kao sekretarica. URO Tri grozda, Balkanija i IMTEL. A u IMTEL-u posla preko glave ali i mogućnost da se uči i napreduje. Nekada sam mrzela svog šefa jer nas je terao da učimo sve najnovije programe, insistirao na nekim svojim poslovnim pravilima toliko drugačijim od svih ali danas sam mu zahvalna jer sam naučila šta biti posvećen poslu. I kako se usavršavati i raditi na sebi. To je ono što današnja omladina nema, odgovornost i posvećenost. Ako pristanete da radite neki posao, radite ga srcem i trudite se da se uvek usavršavate.

Već sam par puta pisala da sam zavolela gejming igrom slučaja ali pitanje je u kom pravcu bi to išlo i šta bih danas radila da se nisam trudila. Jedno je udarati crticama loptice i igrati podmornice sa kolegom na pauzi, ali čitati sve najnovije informacije i pokušavati da odigrate i neke igre koje vam se ne sviđaju, neke može i naterati da dignu ruke. Ali, ako ne probate, nemate prava da kritikujete. I promene posla od kojih smo nekako naučeni da se plašimo i bežimo su u drugim zemljama normalna stvar. Milica Jovanović, expert za razvoj personalnih veština tvrdi da je normalno da svako od nas u životu promeni i po sedam profesija. Menjamo se i razvijamo kao ličnosti i sasvim je normalno da menjamo i poslove. I ja sam ih menjala ali se nekako uvek gejming pojavljivao. 

Čak i kada sam radila kao product manager za dodatnu opremu u našem velikom retail lancu, ja sam opet nekako nesvesno forsirala gejming. Mnogi kažu da je tih par godina period kada se u našim radnjama moglo naći sve najbolje za gejmere. Aleksa Stanković „DoubleAim“ mi je pri upoznavanju rekao da je moje ime par puta čuo baš od radnika u tom retailu kada je dolazio da kupuje opremu, a radnici me zvali da mu omoguće neki popust. I gejming u školama, nejasnoća mnogima koji sve u životu rade zbog novca a ne iz ljubavi. Vaga koja kada voli, voli svim srcem. Tako nekako i ja sa gejmingom. Želim da pokažem ono najlepše u njemu. Želim da prestanete da ga gledate puni predrasuda. Želim da ga razumete i pomognete vašoj deci da vam ga približe. Nemojte biti toliko zatvoreni i kruti. Neki ljudi i situacije nas iznenade kada im damo šansu, verujte mi kada vam kažem da će tako biti i sa gejmingom.

A krenite od „početka“ i toga koliko je žanrova u igrama. Ja se nekako uvek kada pričam o tome koliko neki ljudi ne žele da nauče osnovno o igrama, setim jedne moje poznanice koja je otišna na razgovor za posao, i to ni manje ni više nego za direkora maloprodaje gejmerske radnje. Iako sam joj rekla da to jednostavno nije posao za nju, i dobila prekor uz obrazloženje da se vremenom sve nauči, ona je otišla na razgovor. Ok, da se vremenom sve nauči stoji, ali da ideš da budeš šef momcima koji u malom prstu imaju više znanja nego ti, to je već diskutabilno. I onda kreću poruke:

 „Šta znači RPG?“

 „Kakva vrsta igre je Mario?“

 „Ko je Duke?“

„Šta je Deus Ex?”

Mogla sam ja da odgovorim da je RPG Role-playing game, igra u kojoj igrate neki drugi lik i kontrolišete postupke, govor... I da su tada najpoznatije bile Dungeons and Dragons, Battletech i Star Wars. Mogla sam da kucnem SMS da je Mario platforma a da je Duke - Duke Nukem, baja sa mišićima i izgledom mixa Švarcenegera i Dolfa Lundgrena koji se pojavio prvi put 1991 kao dvodimenzionalna platforma, a već 1996 kao FPS (pucačina u prvom licu). A Deus EX.. ne samo akcijska RPG nego i FPS. Danas bi svakako dodala je je svrstavaju u 10 najboljih igara ali i da je interesantna i po jednom detalju. Igra je objavljena 2000 godine, godinu dana pre napada na „kule bliznakinje“ u New Yorku, a tim koji je radio na igri zbog nedostatka memorije i problema sa grafikom nije iste te kule stavio u prikazu pejzaža New Yorka. Inače, ova igra je specifična i po tome što je iako govori o dalekoj budućnosti uspela da predvidi neka druga dešavanja koja se sada odvijaju. I načine na koji pojedine terorističke grupe rade i razmišljaju.

Od igranja na kompjuteru, došli smo do konzola i on-line igranja preko interneta i na raznim portalima. Proverite šta vam dete igra, na kom portalu i sa kime. Pričajte sa njima i pitajte ih. Neće vam se smejati već će im imponovati da želite da vam pokažu i objasne. Budimo realni, toliko toga možemo još da naučimo. Samo treba pitati, a znate da postoji ona izreka da nema glupih pitanja. Setite se samo šta sve oni nas pitaju kada su mali, i ne stide se.

Kod nas, na žalost, ne postoje knjige o istoriji gejminga ali u pojedinim knjižarama se mogu naći knjige na engleskom. Ako niste pristalica interneta to je jedno od rešenja. Probajte, proverite i možda vam se i svidi.

 www.indijankadanka.com

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.