APfoto

16:57 Iće i piće 0

Ljubav&Zdravlje | 11. 09. 2016.

(RECEPTI) JESENJA KRALJICA: Paprika za svačija nepca!

Paprika je prijatelj kardiovaskularnog sistema, budući da pomaže snižavanju krvnog pritiska. Bogata je vitaminima A i C, kao i antioksidansima, a preporučuje se obolelima od katarakte, bronhijalne astme i osteoartritisa

Public

Paprika je jedna od najpopularnijih vrsta povrća u svetu, a uz to je laka za uzgoj. Svaku baštu u koju se zasadi obogaćuje širokom paletom sorti i boja koje variraju od zelene, žute, narandžaste, crvene, ljubičaste ili smeđe.

Arheološki ostaci iz Perua ukazuju na to da su se u Srednjoj i Južnoj Americi konzumirale još pre 9600 godina. Kolumbo ih je doneo u Evropu 1493, gde su se vrlo brzo proširile i bile kultivisane. Danas se u svetu uzgaja oko 50 sorti paprika, a u Donjoj Lokošnici kod Leskovca godinama se organizuju Dani paprike. Taj kraj Srbije poznat je po ukusnoj nizači, koja kao da je stvorena za mlevenje i zapršku.

KAD ŠERPA ZDRAVLJE ČUVA: Kako prepoznati TOKSIČNO posuđe?

Vitamina C u paprici ima više nego u bilo kom citrusnom voću

Od anemije do impotencije

Paprika je prijatelj kardiovaskularnog sistema, budući da pomaže snižavanju krvnog pritiska. Bogata je vitaminima A i C, kao i antioksidansima, a preporučuje se obolelima od katarakte, bronhijalne astme i osteoartritisa. Vitamin C je nastanjen u paprici u većoj količini nego u bilo kom citrusnom voću (i do pet puta), a jedna velika crvena paprika zadovoljiće dnevnu potrebu odraslog čoveka za ovim vitaminom. Brojne studije pokazuju da paprika sprečava i zgrušavanje krvi.

Skala paprenosti

Američki hemičar Vilbur Skovil još 1912. godine otkrio je da se razlaganjem ekstrakta paprike u vodi može meriti njena ljutina. Na skali ljutine koja nosi njegovo ime, neprikosnoveno prvo mesto drži meksička habanero paprika. U stopu je prati skoč bonet, zatim sledi Jamajka hot i razne druge vrste, dok je bez ljutine, na poslednjem mestu slatka babura.

Pi kupovini treba voditi računa da paprika izgleda sveže, a u frižideru je ne treba čuvati duže od dva do tri dana. Energetska vrednost sveže paprike iznosi samo 20 kalorija na 100 grama.r

Budi raspoloženje

Ljuta paprika, takozvana papričica je priča za sebe. Za kapsaicin, koji im daje ljutinu, odavno se zna da ima lekovitu moć, jer predstavlja savršen antiseptik. U organima za varenje sprečava razvoj bakterija truljenja i poboljšava probavu tako što draži sluzokožu creva.

Veruje se i da je ljuta papričica savršen afrodizijak, jer budi raspoloženje i strast kod ljudi. Verovanje se temelji na uticaju paprike na pojačan rad krvotoka. Francuski gastronom iz 17. veka Antelm Savarin u svojoj knjizi "Fiziologija ukusa" napisao je da paprike i papričice "čine žene nežnim i podatnim, a muškarce poželjnim".

HOLIVUDSKI MACAN PREPORUČUJE: Da li biste probali njegov neobičan sendvič?

Veruje se da je ljuta papričica savršen afrodizijak

U Italiji je paprika, inače, obožavano povrće. Do te mere da postoji i "Academia Italiana del Peperoncino". Pandan Italijanima, Španci imaju svoj Institut za papriku, dok u francuskoj postoji Škola za papriku.

Public

RECEPTI ZA NIKAD BOLJU ZIMNICU: 

U ovo doba godine crvena paprika (koja obiluje likopenom) kupuje se na džakove kako bi se spremali ajvar, pinđur, ljutenica.

Ajvar sa šargarepom

Sastojci: 6 kg crvene paprike, 1 kg patlidžana, 1 kg paradajza, 1 kg šargarepe, ulje (750 ml), kašika šećera, konzervans, so.
Priprema: Na roštilju ili u rerni ispeći dobro oprane i osušene paprike, patlidžan, paradajz i šargarepu. Pečeno povrće oljuštiti, pa samleti. Dodati trećinu ulja i staviti da se prži na srednjoj temperaturi. Dužinu prženja odrediti prema tome koliko je tečnosti koju povrće pušta. Povremeno mešati, a posle pola sata dodati još jednu trećinu ulja i posle toga pratiti do kraja, mešajući bez prestanka. Pred sam kraj prženja, kad kašika već počne da ostavlja prve tragove na dnu, posoliti i dodati konzervans, ostatak ulja i šećer.

LEKOVITO I UKUSNO: Patlidžan za svaki dan!

Aromatični pinđur

Sastojci: 3 kg crvene slatke paprike, 2 kg paradajza, 1 kg patlidžana, 2-3 čena belog luka, 3-4 glavice crnog luka, veza peršuna, veza celera, so, ulje, sirće.
Priprema
: Papriku ispeći, oljuštiti i iseći na deblje trake ili rezance. Paradajz ispeći ili skuvati, oljuštiti od kožice, ispasirati i dodati u paprike. Na ulju izdinstati dve do tri glavice crnog luka, dodati paprike i paradajz i kuvati do željene gustine. Na kraju dodati krupnije iseckan beli luk, sirće, celer, peršun i so. Kratko promešati i sipati u tegle. Savet plus: Neko dodaje šećer za slatkast ukus, a sirće će vam ugušiti pinđur ako ga niste dobro ukuvali ili ako je vodenast. Zanimljiva varijanta je dodavanje pinjola.

Paprena ljutenica

Sastojci: 4 kg patlidžana, 4 kg crvenih mesnatih paprika, 3-10 malih ljutih papričica, 0,5 l ulja, 120 g šećera, 300 ml jabukovog sirćeta, glavica belog luka, so.
Priprema:
Oljuštite patlidžane i stavite ih u vrelu vodu da se kratko blanširaju. Ocedite ih, isecite na štapiće, a paprike i ljute papričice operite i dobro obrišite. Na rešetki rerne zagrejanoj na 220 stepeni ispecite paprike i ljute papričice povremeno ih okrećući. Pečene paprike ostavite da se potpare, pa ih oljuštite, očistite od semena i isecite na trake. U šerpi zagrejte polovinu ulja i na njemu pržite patlidžan dok ne omekša, a onda dodajte paprike. Pržite uz mešanje, pa dodajte šećer, sirće, iseckan beli luk i so. Kuvajte na tihoj vatri još pola sata, vruće razlijte u tegle i stavite na pola sata u rernu zagrejanu na 80 stepeni. Kada ih izvadite, prelijte ljutenicu preostalim uljem, dobro zatvorite i ohladite. Savet plus: Ljutina zavisi od ljutih papričica koje stavljate, bolji ukus daju male crvene čili papričice od zelenih feferona.


 

 



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]