Shutterstock

18:21 Iće i piće 0

Ljubav & zdravlje | 30. 07. 2018.

S KUTLAČOM PO SVETU: Egipat, orijentalna fuzija!

Toplota sunca, zlatne boje pustinje, tirkizna voda, romantična krstarenja duž Nila i kuhinja koja se može opisati kao spoj mnogobrojnih uticaja, od arapskih do marokanskih, pružaju prelepo bekstvo od stvarnosti

Faraonske grobnice, beduini i najpopularnija lokacija krimi romana Agate Kristi - Egipat nikad ne prestaje da oduševljava. Toplota sunca, zlatne boje pustinje, tirkizna voda, romantična krstarenja duž najduže reke na svetu i kuhinja koja se može opisati kao spoj mnogobrojnih uticaja, od arapskih do marokanskih, pružaju prelepo bekstvo od stvarnosti.

Lepota jednostavnosti

Egipat je 29. najveća zemlja na svetu. Nalazi se u severoistočnom delu afričkog kontinenta na Sredozemnom moru i na raskrsnici između Afrike, Azije i Evrope. Na istoku granicu čini Crveno more, na severoistoku Palestina i Izrael, Libija prema zapadu i na jugu Sudan. Pustinju preseca reka Nil, a upravo kontrast doline i delte Nila, najveće oaze na svetu, s peščanom pustinjom čine ovu destinaciju nezaboravnom.

Egipat je nazivan i "crnom zemljom" zbog bogate crnice u blizini Nila. Ovde, pre nekoliko milenijuma, faraoni su gajili mahunarke, poput pasulja, zeleno povrće, luk, i masline. Živina, ovčetina, divljač i riba obezbeđivali su proteine, dok su hleb i pivo od ječma bili hranljivi dodaci.

Shutterstock

Jela su uglavnom napravljena od mahunarki ili kombinacije pasulja, luka, paradajza i lisnatog zelenog povrća i izdašno začinjena belim lukom i začinima

Danas, farme se i dalje nalaze duž linija obale reke, a poljoprivrednici jedu onako kako su drevni narodi radili - osim piva i skupog mesa. Čak i među stanovnicima gradova, mnoga popularna jela na bazi pasulja i jeftinog povrća, bez "fensi" umaka ili komplikovane mešavine začina, imaju svoje duboke korene.
Sa svim svojim odabranim uticajima, neki tvrde da ne postoji takva stvar kao što originalna egipatska kuhinja, a istina je da cela bliskoistočna regija deli mnoge od tih uticaja.

U sedmom veku nove ere stigla su arapska plemena i, dok su osvajala prostor od današnje Španije do Pakistana, pomogla su da se izmešaju sastojci među različitim grupama ljudi. Egipatski popularan šiš kebab danas se može pratiti do tih ranih nomadskih ratnika, koji su kuvali jednostavno i brzo, pekli meso na ražnju ili na mačevima preko otvorenog plamena.

Shutterstock

Kako je klasična arapska kuhinja bila pod uticajem Persije, Egipat nisu zaobišla ni raskošna persijska jela od pirinča i mesa, začinjena voćem i orasima. Doneli su ih muslimanski kalifi, a postala su popularna među višim klasama.

Kulinarska diplomatija

U kasnom srednjem veku Egipat su osvojili Turci, koji su uveli specijalitete kao što su punjeno povrće i baklave, koje su u kuhinji preživele do današnjeg dana. Otomanski period takođe je svedočio o uvođenju "turske" kafe, kuvane i veoma zaslađene, sa mirisom mlevenog kardamona, kako se i danas konzumira.

Zanimljivosti

* Posetite: Aleksandriju, Kairo, Gizu, dolinu reke Nil, Asuan, Luksor, Crveno more, Sinaj, Hurgadu, Šarm el Šeik i druge obližnje top-destinacije.
* Prisustvujete nekom od festivala i religioznih događaja. Ramazan je jedan od najatraktivnijih.
* Egipat ima dve sezone: od novembra do marta traje hladnija sezona, a od aprila do oktobra vruća sezona. Preporučujemo posetu tokom oktobra.
* Ako vas neko u Egiptu pozove na ručak, u goste dođite s puno komplimenata, bombonjerama i cvećem.

Stabilan protok imigranata sa Levanta (Sirija, Liban i Palestina) doneo je slavni niz predjela sada viđen na skoro svakom stolu, uključujući i tahini (pastu od susama), baba ganuš (tahini sa patlidžanom), humus (pire od leblebije) i kofte (ražnjići od mlevene govedine). Severnoafrički Berberi iz Magreba (Maroko, Tunis i Alžir) podelili su svoju sklonost ka kuskusu i začinskoj crvenoj paprici.

Čak su i Britanci (koji su vladali Egiptom od kasnih 1800-ih do ranih 1900-ih) dali svoj doprinos kulinarskoj diplomatiji: košari, jedan od kairskih omiljenih ručkova, bio je uvoz iz još jedne britanske kolonije, Indije.

Nacionalna jela

Egipatska kuhinja se malo razlikuje od regiona do regiona. Jela su uglavnom napravljena od mahunarki ili kombinacije pasulja, luka, paradajza i lisnatog zelenog povrća i izdašno začinjena belim lukom i začinima koji im daju poseban šmek. Pirinač je prvo zrno po izboru, posebno sorta poznata na Bliskom istoku kao "egipatski pirinač".

Shutterstock

Širom zemlje Egipćani počinju svoj dan ful medamesom, pireom od braon boranije začinjene belim lukom, kuminom i limunom. U Kairu prodavci na trotoaru prodaju ta'amiju (pržene loptice od boba, slične falafelu od leblebija) u baladi hlebu, začinjene salatom, i umotane u papirnate koverte. I mulukija, jednostavna seljačka supa od zeleniša, jedna je od najlegendarnijih jela u zemlji.

Nacionalno jelo je košari - neobična kombinacija sočiva, makarona i pirinča u jednoj posudi i na vrhu začinjena ljutim paradajz sosom

Košari je nacionalno jelo. Ono se služi u skoro svakom egipatskom restoranu, domu i na svakom ćošku. Čini ga neobična kombinacija sočiva, makarona i pirinča u jednoj posudi, na vrhu začinjena ljutim paradajz sosom, za koji se koristi posebna bliskoistočna mešavina začina baharat (arapski izraz za "začin"), leblebija i prženi luk. Ideja zvuči čudno... dok ne probate to jelo. Tada ćete znati zašto je ono omiljeno među Egipćanima.

Neizbežni pratilac svih prilika i praznika, tradicionalna fata jede na prvi dan dva najveća praznika (El Adha ili El Fitr), proslave za bebu, kao ramazanski doručak, ili na venčanju. Sastoji se od slojeva prepečenog hleba sa malo goveđeg bujona dodatog na njega, pirinča sa belim lukom, sirćetom i paradajz sosom, a zatim slojem kuvanog mesa posle kratkog pečenja u rerni. Meso koje se koristi za ovo jelo može biti govedina ili jagnjetina sa mašću ili bez nje.

Slatkiši i čaj

Desert je obično pecivo punjeno smokvama, urmama i orasima, i natopljeno medom. Po popularnosti prednjače baklava, fatir (palačinke sa punjenjem od jaja do kajsija), basbusa napravljena od griza, meda i punjena lešnicima, i mahalabija (sutlijaš) pripremljena sa ružinom vodom i posuta začinima. Jogurt i voće, posebno pomorandže, urme i smokve, često se jedu kao desert.

Shutterstock

Najpopularnije piće u Egiptu je čaj, a omiljeni ukusi su menta i delikatni spoj bilja i jake kafe. Voćni napici su široko rasprostranjeni, posebno lokalni specijalitet karkada - napitak od sušenog hibiskusa. Iako je Egipat muslimanska zemlja, alkohol je dostupan u hotelima i mnogim restoranima u većim gradovima i odmaralištima.

U EGIPTU PROBAJTE: 

* punjene listove vinove loze
* egipatsku zelenu čorbu
* pečene i punjene golubove (po izboru, i ne morate)
* patlidžan sa grila ili punjen pirinčem
* kebab
* falafel (kuglice od pasulja ili leblebije, raznih biljaka i začina, pržene u dubokom ulju)
* piletinu s graškom
* kolač od smokava
* basbusu - kolač od griza
* egipatski sladoled (nema nikakve veze sa sladoledom na koji ste navikli)
* kafu
* čaj od mente
* napitak iz cvetova hibiskusa
* asvan pivo - tamno pivo napravljeno u Asuanu




Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]