Shutterstock

22:11 Iće i piće 0

Ljubav & zdravlje | 27. 08. 2018.

PAPRIKA ZA VITAK STAS: Usporava starenje, stimuliše probavu, čuva elastičnost kože...

Dragoceni sastojci koje paprika poseduje na organizam deluju kao antidepresiv, antiseptik i moćan afrodizijak...

Crvena, žuta, zelena, babura, kratka mesnata ili malena prgava papričica sastavni su deo svake kuhinje. Paprika je nezaobilazan sastojak i vegetarijanskog menija, ali i brojnih jela sa mesom. Bez obzira na boju, oblik ili veličinu, paprika je pravi eliksir zdravlja i lepote - usporava starenje, stimuliše probavu, čuva elastičnost kože i održava vitku liniju. Dragoceni sastojci koje paprika poseduje na organizam deluju kao antidepresiv, antiseptik i moćan afrodizijak.

Istorijski ostaci iz Perua ukazuju na to da su se u Srednjoj i Južnoj Americi konzumirale još pre 9.600 godina. Kolumbo ih je doneo u Evropu 1493, gde su se vrlo brzo proširile i bile kultivisane. Danas se u svetu uzgaja oko 50 sorti paprika, dok kod nas najcenjenije vrste dolaze iz leskovačkog kraja.

Moć vitamina C

Sto grama sveže crvene paprike sadrži 92 odsto vode, šest grama ugljenih hidrata, 0,99 grama belančevina, 0,3 grama masti i 1,2 grama dijetetskih vlakana.
Paprika je izvrstan izvor vitamina A, C i B6, a dobar izvor dijetalnih vlakana, vitamina B2, B3, B5, B9, vitamina K, mangana i magnezijuma. Što je paprika zrelija, viši je nivo vitamina i minerala.

Za lep ten

Vitamini, gvožđe i beta-karoteni iz paprike odgovorni su za kontrolu proizvodnje melanina, pa se paprika preporučuje osobama svetle puti i svima koji imaju problem s hiperpigmentacijom kože. Osim toga, antioksidativno dejstvo ovog povrća sprečava preranu pojavu bora, gubitka elestičnosti kože i ostalih znakova starenja. Za sjajan i zategnut ten napravite masku od sveže ili sušene paprike, pomešane s jednom kašikom meda. Nanesite je na lice i dekolte, ostavite da deluje 20 minuta, a potom isperite mlakom vodom.

Paprika sadrži četiri puta više vitamina C od pomorandže i preko 30 nutrijenata iz grupe karotenoida. Sinergija vitamina C i A, kao i karotenoida likopena daje paprici antioksidativnu moć i svrstava je u supernamirnice.

Aroma za uživanje

Kapsaicin je specifična materija koja daje ljutinu plodu. Zavisno od toga koliko ga ima, paprike se dele na slatke i ljute sorte. U svakom slučaju, za kapsaicin se odavno zna da ima lekovitu moć jer predstavlja savršeni antiseptik. U organima za varenje sprečava razvoj bakterija truljenja i poboljšava varenje hrane draženjem sluzokože creva. Povećava i nivo histamina, koji predstavlja glavni odbrambeni sistem ljudskog organizma na reumatska oboljenja.

Shutterstock

Paprika ima delotvoran uticaj i na površinsku kapilarnu cirkulaciju, ali to je zahvaljujući drugom važnom sastojku - citrinu. Citrin utiče na elastičnost i propustljivost kapilara, što je važno u lečenju arteroskleroze. Paprika je i namirnica koja podstiče apetit, jer jela spremljena sa njom imaju posebnu aromu.

Veruje se i da je paprika, a posebno ljuta papričica, savršeni afrodizijak jer budi raspoloženje i strast kod ljudi. Verovanje se temelji na uticaju paprike na pojačan rad krvotoka. Sem afrodizijačkog dejstva, ovom drevnom lekovitom povrću pripisuju i da ima stimulativnu moć na kožu glave. Tačnije, tvrdi se da sprečava pojavu ćelavosti.

Zbog minimuma kalorija i bogatstva vitamina i minerala, paprika je dobrodošla u svakoj vrsti dijete. Nedavna istraživanja pokazuju da crvena paprika aktivira termogenezu (proizvodnju toplote) i tako podstiče sagorevanje kalorija.

Može da se jede sveža, kada je i najhranljivija, a dobro je kombinovati je sa maslinovim uljem, jer se tako bolje apsorbuju pojedini nutrijenti. Budući da se radi o namirnici mediteranske kuhinje, dobro se slaže sa crnim i belim lukom, tikvicama, plavim patlidžanom i, naravno, maslinama. Može da se bari, peče, melje, suši, puni, pravi ajvar, pinđur i kiseli za turšiju.

RECEPTI:

Shutterstock

Sa piletinom i mirođijom

Sastojci: 600 g piletine, 2 crvene paprike, 2 žute paprike, 3 čena belog luka, 3 kašike jabukovog sirćeta, veza mirođije, maslinovo ulje, so, biber.
Priprema:
U teflonskom tiganju zagrejte nekoliko kašika maslinovog ulja, pa dodajte prethodno oprane, očišćene i iseckane paprike. Posolite i pržite nekoliko minuta, prelijte sirćetom i kada delimično ispari, sklonite sa vatre. U drugoj posudi, na zagrejanom ulju pržite komade piletine i, kad porumene, dodajte papriku sa tečnošću u kojoj je dinstana. Kuvajte na srednjoj vatri oko pola sata i pred kraj kuvanja dodajte mirođiju.

Shutterstock

Fritata

Sastojci: 6 jaja, 80 ml mleka, crvena paprika, zelena paprika, 3 struka mladog luka, 100 g brokolija, 150 g mocarele, 100 g kačkavalja, 100 g šunke, so, biber, ulje, bosiljak.
Priprema:
U činiji umutite jaja s malo mleka i soli. Cvetove brokolija isecite na manje komade, mladi luk i papriku na kolutove, šunku i mocarelu na kockice, a kačkavalj izrendajte. Na zagrejanom ulju u tiganju propržite pola mladog luka i paprike, zatim stavite cvetove brokolija, preko njih sipajte jaje i mleko, pa preostalu papriku i luk i na kraju mocarelu, kačkavalj, šunku i bosiljak. Dok se fritata prži, zagrejte rernu na 180 stepeni, ali tako da radi samo gornji grejač. Ubacite fritatu u rernu i pecite oko pet minuta dok ne porumeni.

Pixabay

Čorba od povrća

Sastojci: 10 crvenih paprika, pečenih i oljuštenih, šolja soka od paradajza, manja glavica crnog luka, 2-3 čena belog luka, šargarepa, 2 srednja krompira, so, biber, korijander, muskatni oraščić. Za dekoraciju: kisela pavlaka, sir, peršun.
Priprema:
Crni i beli luk i šargarepu sitno iseckajte i propržite ih na malo ulja. Paprike krupno iseckajte, kao i oljušteni krompir i dodajte proprženom povrću. Dodajte sok od paradajza i 2 šolje tople vode. Ako je potrebno, sipajte još vode ili je zamenite bujonom od povrća. Kada je krompir kuvan, začinite čorbu, ispasirajte je i poslužite sa malo sira, krupno iseckanog peršuna i kašikom kisele ili neutralne pavlake za kuvanje.



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]