Shutterstock

21:05 Iće i piće 0

Ljubav&Zdravlje | 17. 09. 2018.

VITAMINI ZA HLADNE DANE: Najbolji saveti i recepti za zimnicu!

Sve ima da se kupi, ali domaće je ipak domaće, a razlika u ukusu i kvalitetu najviše će obradovati vaše ukućane

U hladnim zimskim danima mnogima će prijati neki kiseli ili ljuti zalogaj iz tegle pun neophodnih nutrijenta. Savremeni tempo života diktira da se sve spremi brzo, bez mnogo gnjavaže i sati provedenih pored šporeta. Sve ima da se kupi, ali domaće je ipak domaće, a razlika i kvalitetu najviše će obradovati vaše ukućane.

Otac konzervi

Konzerviranje namirnica datira s kraja 18. veka. Francuski osvajač Napoleon Bonaparta zabrinuo se za ishranu svojih vojnika, pa je ponudio novčanu nagradu onome ko razvije metodu očuvanja trajnosti hrane. Nakon 15 godina eksperimentisanja, Nikola Aper, poznat kao "otac konzervi" postavio je temelje konzerviranja shvativši da se hrana ne kvari ako se dovoljno zagreje i čuva u posudi bez vazduha.

U 19. veku Luj Paster objasnio je da tajna konzerviranja leži u činjenici da toplota uništava mikroorganizme, uzročnike kvarenja hrane, a u godinama koje su usledile vojnici su bili najveći potrošači konzerviranih proizvoda.

Nema zime bez sarme

Za pripremu zimnice birajte samo zdrave plodove na vrhuncu zrelosti jer povrće tada nije samo izgledom najatraktivnije već je i udeo nutrijenata maksimalan. Iako termičkom obradom i na visokim temperaturama voće i povrće gube termoosetljive vitamine, poput vitamina C i B2, gubitak ostalih, esencijalnih nutrijenata relativno je mali.

Kupus bi s lakoćom mogao da zauzme tron najkorisnije namirnice i ujedno jedne od najčešćih koja se skladišti za hladne dane, pre svega zbog sarme i podvarka. U antičkoj Grčkoj i Rimu smatrali su ga lekom za brojne bolesti, a naučnici misle da se blagotvorna svojstva kupusa baziraju na obilju antioksidanasa koji štite od karcinoma, vlaknima, vitaminima, kalcijumu i drugim mineralima.

Shutterstock

 

Inače, fermentisana hrana, poput kiselog kupusa i krastavaca, korisna je i zbog svog prirodnog probiotičkog sastava, koji je važan za održavanje zdravlja crevne flore. Kiseli kupus je pravo vrelo probiotičkih bakterija, pa je u regulisanju probave i jačanju imuniteta ozbiljna konkurencija kefiru.

Mikrobi na raspustu

Za zdravu zimnicu, osim izbora najboljih plodova, važno je i dobro pripremiti tegle. I najmanja prljavština utiče na kvalitet zimnice, što znači da sav pribor koji koristite mora biti savršeno čist.

Tegle i poklopce dobro operite vodom i deterdžentom i isperite vrućom vodom. Popularan način sterilizacije je kuvanje u provreloj vodi od 10 do 15 minuta neposredno pre punjenja zimnicom. Tako se uništavaju sve klice koje mogu da uzrokuju kvarenje.

Tegle možete sterilisati i u rerni. Držite ih oprane i otvorene u rerni zagrejanoj na 200 stepeni oko pet minuta. Nakon sterilisanja izvadite ih čistom rukavicom ili sterilnom kašikom pazeći pritom da ne dodirujete rukom nijedan deo tegle.

Zimnica pripremljena kod kuće, uz pravilno skladištenje, sigurna je za upotrebu najmanje godinu dana.

Saveti za pripremu

* Za konzerviranje odaberite najkvalitetnije povrće, zrelo, ali ne prezrelo.
* Plodove ne uzimajte posle kiše jer su tada vodeniji.
* Tegle je najbolje zatvoriti vakuumskim zatvaračem, a ako ih zatvarate celofanom, i njega i ivice posude pre zatvaranja prebrišite alkoholom ili sirćetom. Zimnicu čuvajte na suvom, prozračnom i tamnom mestu.
* Povrću nemojte dodavati prevelike količine soli, sirćeta i hemijskih konzervansa, a nemojte ga ni dugo iskuvavati kako biste očuvali što više vrednih sastojaka.
* Raznovrsni začini poput vlašca, bibera u zrnu, korijandera, mirođije ili belog luka daće vašoj zimnici posebnu aromu i osiguraće lekovita svojstva.
* Kako biste sprečili pucanje tegli pri punjenju vrućim sadržajem, stavite ispod njih vlažnu krpu.
* Dodatna sterilizacija koja može da poboljša ukus zimnice je ta da u tegle pre punjenja nalijete malo rakije, zatvorite i protresete.

RECEPTI:

Shutterstock

 

Brzi ajvar

Sastojci: 15 kg crvene paprike šilje, 3 kg patlidžana, 7 dl ulja, ljute papričice po ukusu, sirćeta po ukusu, soli po ukusu.
Priprema:
Pet kilograma paprike ispecite, a preostalih 10 kg očistite od peteljki i semenki i barite oko 10 minuta da lepo omekšaju. Patlidžan ispecite, a kad se ohladi, očistite od kore. Sve paprike i patlidžan sameljite na mašini za mlevenje mesa. U dobijenu smesu dodajte ulje i kuvajte na tihoj vatri dok ne postane toliko gusta da se, kad promešate varjačom, vidi dno šerpe. Ako volite ljuto, u ajvar možete dodati i nekoliko mlevenih ljutih papričica. Na kraju dodajte so i sirće po ukusu.

Shutterstock

 

Slagane paprike

Sastojci: 3 kg mesnatih babura, 3 kg kupusa, kesica bibera u zrnu, 100 g soli, 0,5 l vode, 0,5 l sirćeta.
Priprema:
Papriku operite i isecite na deblje rezance, a kupus iseckajte što sitnije. U tegle naizmenično ređajte paprike i kupus, a između svakog reda stavite nekoliko zrna bibera. Od vode, sirćeta i soli skuvajte presolac, ohladite ga i njime prelijte povrće. Tegle zatvorite celofanom, a posle nekoliko dana proverite da povrće nije upilo presolac. Ako je potrebno, skuvajte novi i opet prelijte.

Shutterstock

 

Aromatični plavi patlidžan

Sastojci za jednu teglu: 2-3 plava patlidžana, supena kašika soli, 2 supene kašike šećera, 6 supenih kašika sirćeta, luk, peršun, ulje za prženje.
Priprema:
Luk i peršun sitno naseckajte. U teglu prvo stavite so, šećer, sirće, iseckani luk i peršun. Plavi patlidžan, očišćen i isečen na kolutove, pržite na ulju i, dok je još vruć, stavljajte u pripremljenu teglu. Po sredini stavite još malo luka i peršuna. Teglu zatvorite i okrenite naopako.

Pixabay

 

Sušeni paradajz u maslinovom ulju

Sastojci: paradajz (najčešće se koristi šljivar, čeri ili pelat), beli luk, bosiljak, ruzmarin (sveži ili sušeni), maslinovo ulje, so, biber, lovorov list, sveža majčina dušica po želji.
Priprema:
Izaberite paradajz približno iste veličine kako bi se ravnomerno osušio. Rernu zagrejte na 100 stepeni. Na dno posude za pečenje stavite masni papir za pečenje. Opran i obrisan paradajz isecite na četvrtine i složite na pleh. Neoljušten beli luk složite između kriški paradajza. Posolite, pobiberite i poprskajte maslinovim uljem. Stavite u rernu na sušenje oko 3-4 sata. Zatim ugasite rernu i ostavite paradajz da se ohladi. U sterilisane tegle složite ruzmarin, paradajz i oljušteni pečeni beli luk. Dodajte po jedan lovorov list, listove svežeg bosiljka, svežu majčinu dušicu i na kraju prelijte maslinovim uljem do vrha paradajza.

Shutterstock

 

Italijansko mešano povrće

Sastojci: 750 g sitnog crnog luka, 1 kg mladih tikvica, 300 g karfiola, 500 g sitnih šampinjona, 3 crvene paprike. Za marinadu: 3/4 l supe od kockice, 1/4 l suvog belog vina, sok od 2 limuna, 2 čena belog luka, grančica ruzmarina, 10 zrna bibera, list lovora, 1,5 kašičica soli.
Priprema:
Sve sastojke za marinadu kuvajte 45 minuta na umerenoj vatri. Povrće očistite, operite i krupnije isecite. Spustite ga u marinadu i skinite sa šporeta. Kad se prohladi, izvadite, ređajte u tegle, a odozgo sipajte proceđenu marinadu. Sterilišite 20 minuta u rerni.

Shutterstock

 

Grčka boranija

Sastojci: 750 g zelene špargla boranije, 500 g crnog luka, so, 6 čenova belog luka, kašičica bibera u zrnu, 1 l maslinovog ulja, grančica majorana.
Priprema:
Boraniju operite i očistite, pa kuvajte 10 minuta u osoljenoj vodi. Očišćen crni luk isecite na polovine i kratko blanširajte. Sa svim ostalim sastojcima ređajte u tegle i prelijte uljem da ogrezne. Drvenom kašikom promešajte da izađe sav vazduh. Poklopite i ostavite na hladnom mestu, nikako u frižideru. Ukoliko je potrebno, dodajte ulje. Posle 15 dana boranija je spremna za upotrebu.
 



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]