NEGA KOŽE ZIMI: Prirodna ulja od lica do peta!

Koristite kreme koje nisu samo na bazi hidratantnih supstanci, već i na bazi uljaZa tuširanje koristite mlaku vodu, izbegavajte dugotrajne i tople kupke

Tokom zimskih, hladnih i vetrovitih dana naša koža je izložena negativnim vremenskim uslovima, a rezultat je suva, gruba koža podložna svrabu, iritaciji, pucanju i ljuspanju, pa čak i nastanku ekcema. Njenom oštećenju doprinosi i grejanje, te je zimi neophodna dodatna nega lica i tela kako bismo kožu održali vlažnom, mekom i glatkom.

Hidratacija

Kako se tokom hladnih dana smanjuje količina prirodnih masnoća u koži i sa njene površine isparava više tečnosti, koži je, pre svega, neophodno nadoknaditi vlažnost koju je izgubila. Koristite kreme koje nisu samo na bazi hidratantnih supstanci, već i na bazi ulja. Masnoće u kremama prave film na našoj koži i ne dozvoljavaju odavanje vode. Kreme koje koristimo treba da sadrže masne kiseline i komponente poput prirodnih vlažećih faktora: uree, glicerola, alfa hidroksi kiselina, koje imaju veći kapacitet vezivanja vode.

SPF Zaštita kože od uticaja štetnih sunčevih zraka nije važna samo leti, već je ne treba zaboraviti ni zimi, zbog toga što zimi sunce, u kombinaciji sa snežnim odsjajem, posebno oštećuje kožu. Zaštitite kožu lica i ruku nanošenjem tankog sloja bademovog i ulja koštica grožđa, kao i ši butera. Na planinama obavezno koristite kreme sa visokim SPF.

Najbolja prirodna sredstva za hidrataciju jesu razne vrste ulja, koja će doprineti da vaša koža ostane hidrirana i tokom zime. U zavisnosti od tipa kože, možete odabrati bademovo ulje, ulje pšeničnih klica, ulje napravljeno od koštica kajsije ili ši buter. Čak i osobe s nešto masnijom kožom mogu u toku zime slobodno da koriste proizvode na bazi ulja, a posebno se preporučuje ulje jojobe koje reguliše lučenje masti i ne zatvara pore.

Kreme nanosite više puta u toku dana, a obavezno nakon pranja lica, tuširanja, kao i pre izlaska na hladnoću. Dermatolozi ističu i značaj noćnih krema koje zahvaljujući retinolu i glikolskoj kiselini čuvaju epiderm kože i doprinose tome da lice ujutru bude mekano i glatko.

Piling i maske

Piling kože pomaže da se uklone mrtve ćelije se površine i omogućava bolje prodiranje hidratantnih krema. Pilinge treba uraditi jednom nedeljno. Ako je koža izrazito suva, treba izbegavati oštre piling maske, tonike na bazi alkohola ili adstrigentne maske (koje skupljaju pore), jer mogu previše da odstrane zaštitni lipidni sloj na koži. Najbolji domaći sastojci iz špajza koji će dodatno nahraniti kožu su: banana, žumance (zajedno sa belancetom ako imate masnu kožu), med, pavlaka i kašika maslinovog ulja u kombinaciji sa bilo kojim od ovih sastojaka.

Ne zaboravite pete Ispucale pete mogu biti jako bolne i neprijatne, a uzrok ove pojave je suva koža. Može doći i do pojave žuljeva po rubovima stopala, što može dovesti do infekcija i otežanog hodanja. Negujte ih redovno (a ne samo pred leto) kremama koje sadrže najmanje 40 odsto uree.

Tuširanje

Za tuširanje koristite mlaku vodu, izbegavajte dugotrajne i tople kupke, koje dehidriraju kožu uklanjanjem njenih prirodnih masnoća. Takođe, izbegavajte jake, antibakterijske sapune koji dodatno odmašćuju kožu. Hidratantne kreme i takozvane emolijense (urea, ekstrakt aloe vere...) nanosite odmah nakon tuširanja. Dobra su i ulja koja koristite za lice, a najbolje je neutralno bademovo ulje.

Nega ruku

Koža na rukama je tanja i osetljivija od ostalih delova tela, ima manje prisutnih lojnih žlezda, često je zimi sklona sušenju i pucanju. Neophodno je izbegavati duži kontakt sa sapunima bez zaštitnih rukavica, obavezno je utopljavanje pri boravku na hladnoći, kao i često nanošenje krema sa dodatkom glicerola, linoleinske kiseline ili ši butera.

Nega usana

Usne su izuzetno osetljive na zimskom i hladnom vremenu, lako se suše i pucaju. Preporučuje se korišćenje balsama za usne više puta u toku dana, čim se pojavi osećaj suvoće. Uveče pre spavanja namažite usne debljim slojem pantenol masti ili balsama na bazi pčelinjeg voska kako bi ujutru bile vlažne i meke.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.