ZDRAVLJE I PSI! Zima preti disajnim organima

Prehlada se najčešće otkriva kad pas počne da odbija čvrstu hranu, dobije povišenu temperaturu, počne da mu curi nos, a neretko i povraća

Prehlade kod pasa, tačnije oboljenja respiratornih organa, učestalija su tokom hladnih zimskih meseci, pa bi vlasnici u nastupajućem periodu trebalo da to imaju na umu. Svakako, trebalo bi napomenuti i da se oboljenja respiratornih organa koja su infektivnog karaktera (virusna, bakterijska) javljaju tokom cele godine.

Preventiva

Preventiva je jedan od najvažnijih faktora zaštite vaših ljubimaca kako ne bi zaradili različite bolesti, ne samo prehladu već i oboljenja respiratornih puteva. Kad pominjem preventivu, u prvom redu govorim o redovnoj vakcinaciji ljubimaca, zatim redovnom čišćenju od crevnih parazita i zaštiti od spoljnih parazita, kao i o što jačoj i kvalitetnijoj ishrani, u skladu s mogućnostima.

Prvi simptomi bolesti

Pas koji ima problem s respiratornim organima može pokazivati veliki broj simptoma. Prvi simptom koji može ukazati na ovaj problem je da pas izbegava čvrstu hranu i pretežno bira mekšu/tečniju (ovo može ukazivati takođe na problem sa zubima, desnima…). Oboljenje disajnih puteva može ali i ne mora u startu biti praćeno povišenom temperaturom (tada će ljubimac uzimati malu količinu hrane ili neće uopšte jesti), može se javiti iscedak iz nosa koji u početku može biti providan, a kasnije gnojav (zelene boje) ili čak krvav. Može se javiti i povraćanje, koje predstavlja izbacivanje sekreta koji se nakuplja u gornjim partijama disajnih puteva. Dešava se da pas usled naprezanja izbaci sekret iz disajnih puteva i povrati i sadžaj želuca, pa ponekad vlasnici pogrešno misle da se radi o problemu sa želucem. I naravno, kod zapuštenih slučajeva imamo kašalj, potpunu apatiju i odbijanje hrane.

Lečenje

Lečenje ljubimca zavisiće najviše od toga u kom stadijumu bolesti dovedete psa kod veterinara. Uglavnom se sprovodi antibiotska terapija, a da li injekciona ili davanjem tableta na usta zavisi od ozbiljnosti problema. Može se prepisati i davanje bronhodilatatora ukoliko je potrebno relaksirati gornje disajne puteve i tako olakšati disanje.

Hronični bolesnici i zima

Period zahlađenja kao i svaka nagla promena vremena ne odgovara hroničnim bolesnicima, prvenstveno psima koji boluju od kardiorespiratornih bolesti ili spadaju u pse koji imaju osetljivije disajne puteve. Pacijentima s hroničnim problemima u zglobovima tokom hladnih zimskih dana sigurno će doći do pogoršanja simptoma, i o tome treba obavestiti veterinara, a ne na svoju ruku pojačati dozu leka ili uvoditi neki novi. Tokom snežnih i ledenih dana češće dolazi do povreda šapa i noktiju.

Zimska garderoba

Toplo preporučujem vlasnicima da obuku svoje ljubimce u zimske kaputiće jer nisu sve rase željne snega i niskih temperatura. Zašto da im ne olakšamo predstojeću zimu i tako ih zaštitimo od mogućeg razbolevanja? Osim odelaca možete im kupiti i čizmice koje će održavati tople i suve šape, i omogućiti da zimske šetnje budu duže.

Šape

Nakon šetnji po snegu i ledu, šape i donji deo stomaka trebalo bi oprati mlakom vodom i prosušiti kako biste skinuli sneg i led, a posebnu pažnju bi trebalo obratiti na fleke antifriza koje mogu biti pogubne po naše ljubimce ukoliko budu lizali šape. Postoje i specijalno formulisane kreme koje će štititi jastučiće šapa tokom ledenih zimskih dana.

Štenci i psi koji žive napolju

Štenci su znatno osetljiviji na hladnoću od odraslih pasa. Psima koji ne žive u stanovima i kućama trebalo bi izolovati kućicu kako bi bolje zadržavala toplotu i pojačati im ishranu zato što se zimi više troše rezerve masti koje su odličan izvor energije.

Rase koje ne vole zimu

Rase pasa koje su najosetljivije tokom zime su psi s kraćom dlakom i psi bez poddlake, koja je odličan izolator. Zatim, niži psi, naročito oni s kraćim nogama, čije je telo bliže hladnoj zemlji. I, naravno, psi brahiocefaličnog tipa njuške (kraće) koji su po pravilu osetljiviji na respiratorna oboljenja. Tu spadaju psi rase mops, francuski i engleski buldog…

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.