NE ČEKAJTE TREĆU GODINU: Zašto deca danas kasnije progovore?

Danas su deca verbalno mnogo manje stimulisana, roditelji su zauzetiji, nedostaje igra sa vršnjacima, dostupna im je tehnologija. Sve to utiče da mališani koji su predisponirani za kašnjenje kasne još više u razvoju jezičkih sposobnosti

Poslednjih decenija mališani sve kasnije progovaraju prve smislene reči, pokazuju mnoga istraživanja. Roditelji su zbog toga veoma zabrinuti, jer pojedina deca tek posle treće godine počinju da izgovaraju duže rečenice, a dotle samo guču ili pričaju na "svom jeziku" iako je jasno da razumeju ono što im se govori. Da li razloge treba tražiti u prezauzetim roditeljima, crtaćima, igricama ili biološkoj predisponiranosti i kada se treba obratiti za stručnu pomoć, a ne zakasniti, odgovara logoped Emilija Milanović.

Deca uče da govore imitirajući odrasle i to pre svega kroz igru, u opuštenoj atmosferi

- Danas roditelji imaju dosta razvijeniju svest o celokupnom zdravlju svog deteta, samim tim i o govorno-jezičkom razvoju, te se iz tog razloga većina javlja stručnjaku do detetove treće godine i stiče se utisak da deca kasnije progovaraju nego ranije. Istina je da su današnja deca verbalno mnogo manje stimulisana, roditelji su zauzetiji, nedostaje igra sa vršnjacima, dostupna im je tehnologija, a to sve zajedno utiče da ona deca koja su predisponirana za kašnjenje kasne još više u svom razvoju jezičkih sposobnosti - kaže Emilija Milanović.

Fiziološki razlozi

Fiziološki razlozi koji utiču na kašnjenje u govoru su česte upale uha, krajnika, prehlade, oslabljen sluh..., što treba nadoknaditi dodatnom stimulacijom. Osim toga, postoje mališani koji imaju slabije razvijeno verbalno pamćenje i fonemski sluh koji im otežava razvoj govora, dok im je vizuelno pamćenje ispred uzrasta.

Razvoj jezika Razvoj jezika ne odvija se linearno i razlikuje se od deteta do deteta, ali većina njih između 10. i 12. meseca izgovori prvu reč koja je smislena i ima značenje. Većina dece od 18 meseci može da izgovori oko 50 reči i da razume još pet puta toliko. Oko druge godine govorni vokabular prelazi 200 reči. Krajem treće dete u govoru može da koristi oko 1.000 reči. - To su razvojne norme koje tipičan razvoj u širem okviru treba da prati. Ukoliko dete kasni ili stagnira potrebna je dodatna stimulacija koja će to nadoknaditi. Ukoliko je nema, dete će tokom celog svog odrastanja u nekim jezičkim sposobnostima biti ispod svog biološkog uzrasta - objašnjava Emilija Milanović.

- To su ona deca koja razumeju naloge, dobro pamte gde se šta nalazi u kući, vrtiću, pamte mesta, vole slagalice, ali govor slabo napreduje, takva deca su u razvojnoj disharmoniji koju je adekvatnim radom neophodno prevazići. Ovde roditelji često prave grešku sa svojom decom, ne postavljaju im zahteve ("on sve zna, progovoriće") ili postavljaju veće verbalne zahteve nego što je dete u tom trenutku sposobno da uradi, a onda dete odustaje i povlači se - objašnjava naša sagovornica.

Pedijatri već u uzrastu od četvrtog ili petog meseca mogu da primete kašnjenje u razvoju krupne motorike (hvatanje, sedenje, podizanje glave, kasnije hodanje), što takođe upućuje da će biti problema sa izgovorom prvih reči.

- Govor, kao motorička aktivnost, ne može da se razvija izolovano, mimo ostalih razvojnih motornih i saznajnih aktivnosti i procesa. Svaki period u ranom uzrastu je važan i ne može da se preskoči, te je ključno da do treće godine sa svojim mališanima radimo svakodnevno - naglašava logoped.

Bez igrica i tepanja

Dete najkasnije do 18 meseci treba da razume sve što mu roditelji govore i da već ponavlja pojedine reči, ima pokazni gest, uspostavlja kontakt očima, bude aktivno i zainteresovano za igru. Do druge godine deca treba da sklapaju jednostavne fraze, odnosno da povezuju dve-tri smislene reči, na pet imenica po jedan glagol: "Daj vodu", "Auto ide", "Ajde mama"...

Dete najkasnije do 18 meseci treba da razume sve što mu roditelji govore

- Kada je mališan previše (po ceo dan) izložen crtanim filmovima, ima teškoću da uspostavi odgovarajući kontakt očima (pogled mu leti), održi pažnju, daje odgovore na pitanja, dešava se i da samo ponavlja replike iz crtanih filmova. Fokusiran je, dok ne trepće jedino na sadržaj sa TV-a. Gledanje crtanih filmova kao način da roditelji smire decu počinje uz svaki obrok, satnica se vremenom produžava, a onda kad dete treba da bude usmereno na edukativni materijal koji nema razne vizuelne i auditivne efekte, detetu je "dosadno" i nije motivisano - opominje Emilija.

Do treće godine se formira jezička baza, a ako to izostane, posledice ćemo videti kroz školovanje

Umesto toga, razgovarajte sa svojim detetom u skladu sa njegovim uzrastom, odnosno trenutnim sposobnostima da vas razume, zajedno slušajte dečije pesme, čitajte mu knjige ili gledajte crtaće, ali uz prateće komentare. Mobilne telefone, kompjutere i tablete odložite za period nakon druge godine, predlaže naša sagovornica.

- Do treće godine se formira jezička baza, a ako to izostane, posledice ćemo videti kroz školovanje. Jezičku bazu osim imenica i glagola čine zamenice, pre svega shvatanje i upotreba pojmova "ti", ", ja", "on", "ona", razumevanje da je i dete "ja", kao i mama u odnosu na sebe. Ako primetite da dete kasni sa govorom, ne čekajte treću godinu, već se javite logopedu sa navršene dve - naglašava Emilija.

Najbrže počnu da pričaju mališani čiji roditelji, posebno majke, neprekidno govore dok ih hrane, kupaju, uspavljuju, igraju se sa njima, presvlače ih, šetaju... Osim što je važno da roditelji neprekidno pričaju sa svojim detetom, bitno je i da ga slušaju, odnosno odreaguju na ono što pokušava da im kaže, ma kako to u početku besmisleno zvučalo.

- Deca uče da govore imitirajući odrasle i to pre svega kroz igru, u opuštenoj atmosferi. Zajedničke aktivnosti učinite zanimljivim, sa što više pokreta i emocija, svaku aktivnost verbalno ispratite, odnosno imenujte, komunikaciju učinite izazovnom za vaše dete i govor neće izostati. Ako mi uživamo razgovarajući s njima, i oni će se nama - savetuje Emilija Milanović.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Mimi

pre 5 godina

loše. Veooooma loše.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari