LAJK KAO MERILO VREDNOSTI: Kako je popularnost na Instagramu postala sinonim za uspeh?

Možda stvari na prvi pogled deluju bezazleno i naivno, ali nimalo nisu, kaže psihoterapeut Aleksandra Janković i predlaže da lajk u virtuelnom svetu zamenimo za osmeh u realnom

Mladima se čitava realnost preselila na društvene mreže i sve što je bitno dešava se tamo. Na Fejsbuku i Instagramu objavljuju šta su obukli, radili, mislili, jeli ili čitali tog dana, a sud prijatelja, oličen kroz lajkove, jedino je merilo za uspeh i popularnost. Možda stvari na prvi pogled deluju bezazleno i naivno, ali nimalo nisu, kaže psihoterapeut Aleksandra Janković i predlaže da lajk u virtuelnom svetu zamenimo za osmeh u realnom.

- Izgleda da se vraćamo na pradavne oblike komunikacije, jer stikeri i emotikoni podsećaju na hijeroglife gde je sve rečeno u slici. Mladi više nemaju dovoljno strpljenja da traže izraz, da pišu, da osmisle rečenicu, nego se sve svodi na lajk i smor, na vrlo jednostavne formulacije koje omogućavaju da se odgovori brže i na veći broj sadržaja. Izgleda kao da je u pitanju lenjost i površnost, gde se sve pojednostavljuje do besmisla, a koja je zahvatila i stariju generaciju - smatra Aleksandra Janković.

Forma vs suština

Sve više devojčica u Srbiji ima ozbiljne psihičke probleme zbog nedovoljne popularnosti na društvenim mrežama. U prilog ovoj tezi govori i statistika, koja pokazuje da je u poslednjih pet godina depresija među devojčicama porasla za 58 odsto, a među dečacima tek devet odsto.

- Cela kultura je postavljena tako da je ženama teže, treba mnogo više uraditi da bi se dobio lajk. S druge strane, devojčice su senzibilnije i indiferentnost i nereagovanje tumače kao da nisu ni značajne ni vredne, kao direktno odbijanje ili čak odbacivanje. Nekada su postojali drugačiji aršini za popularnost, to su bile osobe koje su pametne, sveznalice, zanimljive... Danas je sve u samoj manifestaciji, bez ulaženja u suštinu - navodi psihoterapeutkinja.

Foto: Shutterstock

Popularnost po svaku cenu povlači sa sobom i sklonost ka različitim ispadima, naglašava naša sagovornica. Korišćenje alkohola kao dobar dan, psihoaktivne supstance i nasilje čine osobu popularnom na negativan način, ali na ovom razvojnom nivou to i nije od prevelikog značaja.

Trendseteri i klonovi

- Lajkovi su postali globalni fenomen. Civilizacijski smo došli do tačke da oni koji imaju najviše lajkova su zaista i planetarno popularni, poput proročanstva koje se samo ostvaruje. Vi sad verujete da ukoliko imate lajkove, jako ste vredni i važni, bez obzira što ne umete da sastavite rečenicu. To više nije ni bitno - opominje Aleksandra i smatra da ćemo na kraju imati komunikaciju koja je svedena samo na slike.

- Pogledajte recimo fenomen slika sa letovanja. Valjda postoje neke stvari koje čovek treba da doživi, da sačuva u sećanju kao žive slike koje mu niko ne može oduzeti. Ljudi, međutim, gube sadašnji trenutak i ono lepo što mogu da iskuse, a zauzvrat imaju opsesivnu potrebu da sve slikaju, da to bude što lepše, sa što više lajkova. Postavlja se pitanje da li idu na letovanje zbog lajkova - sugeriše naša sagovornica.

Foto: Pixabay

Prema njenim rečima, sve je manje originalnog sadržaja. Devedeset odsto fotografija liče jedna na drugu, dodatno usmeravajući one koji će postavljati slike kako se to radi. Ipak, kako se osloboditi zavisnosti od lajkova, šerova, retvitova, folovera...?

- Na društvene mreže treba gledati kao na zabavu ili eventualno izvor informacija, ako imate grupe prijatelja koji imaju slična interesovanja, ali nikako kao zamenu za realan život. Džaba vam svi lajkovi ako onog trenutka kada izađete na ulicu ne dobijete nijedan osmeh ili, što je još važnije, ne uputite nijedan osmeh. Drugim rečima, vodite računa da vam informacije o tome šta ima novo na netu ili šta vam neko piše ne budu važnije od onoga šta se događa oko vas. U onoj meri u kojoj slika koju prezentujete u elektronskoj formi odudara od realnosti, u toj meri je i vaša popularnost lažna - poručuje Aleksandra Janković.

 

 

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.