Ljubav & zdravlje

10:46 Ljubav i zdravlje 0

D. Katalina | 30. 01. 2015.

ŽIVOT S OSMEHOM NA LICU Slušajte samo svoje srce

Popularna pevačica kaže da brak kao institucija više ne funkcioniše i da to jako pogađa decu. Tvrdi da joj ne smeta što je sama već dvanaest godina i da je njena karijera dokaz da žene ni u četrdesetim ne treba da batale svoje snove. Najvećim životnim poklonom smatra unuku Nou...

 

Biljana Krstić, odmilja Bilja, žena je sa vrlo neobičnom životnom pričom. Karijeru je počela uz Boru Đorđevića i Đoleta Balaševića u grupama "Suncokret" i "Rani mraz", a pravu afirmaciju stekla u četrdesetim sa svojim projektom "Bistrik". U međuvremenu mogla je da ostane profesorka muzičkog u Negotinu ili postane pop zvezda osamdesetih, ali put ju je odveo u vezu sa glumcem Tikom Arsićem, s kojim je dobila dve ćerke. Nažalost, njihov brak se raspao 2003, otkad je Bilja sama, tvrdeći da je mnogo zahtevna da bi ponovo pustila nekog muškarca da joj se približi.

U razgovoru za naš dodatak, prohladnog podneva u kafeteriji beogradskog hotela "Moskva", uz kafu i kolačiće, kao vozom prošli smo najznačajnije stanice Biljinog života i karijere. Na ovom putovanju Bilja je menjala raspoloženja. Od veselog i nasmejanog izraza lica tokom priče o detinjstvu i mladosti, malko se smračila kad smo stigli do njenog braka i razvoda, ali je sve junački pregurala. Kako i priliči jakoj i lepoj ženi koja smatra da smo mi "samo srećni gosti na ovoj planeti".

Prva stanica bio je - Niš.

Hajde da se malo podsetimo vaših početaka. Rođeni ste u Nišu, ili u Niš, odrasli uz tri starije sestre i vrlo rano počeli da se bavite muzikom, mada je vaša karijera počela recitacijom.
- Da, baš sam bila mala. Kad sam o tome pričala sa mamom i sestrama, tvrdile su da je nemoguće da se toga sećam jer sam imala svega tri godine. Najstarija sestra, koja je deset godina starija od mene, odvela me je u školu i ja sam recitovala pesmu "Pred ogledalom". Bila sam tako mala da su morali da me popnu na šamlicu kako bih dohvatila mikrofon, koji sam tada prvi put u životu videla. Moja fascinacija mikrofonom ne može da se opiše. Prvo što sam izgovorila kad sam došla kući bilo je: "Mama, zamisli, ja kažem 'Pred ogledalom', a on to ponovi." Meni je mikrofon bio On, živo biće, nisam ni slutila da će mi jednog dana biti jedno od sredstava za rad.

Odrasli ste u Železničkoj koloniji u Nišu i rekli ste da je za vas bila prava gozba kada vam daju mast, so, luk i alevu papriku namazanu na hleb. Kako vam to izgleda iz ove perspektive?
- Jao, pa to je bilo divno vreme. Svojim ćerkama uopšte ne mogu da opišem zadovoljstvo kad namažeš mast na hleb, pa dodaš šećera kad hoćeš da ti je slatko ili aleve paprike kad želiš da bude ljutkasto. Njima je to kao neka bajka koja nema veze s pravim životom, a meni najlepši period detinjstva, kojeg se rado sećam. Živelo se mnogo zdravije i razumnije.

Ljubav & zdravlje
I danas se seća Hoselita i španskih pesama

Kao mali mnogo ste voleli radio, a naročito vam se dopadala španska i meksička muzika?
- Zato što sam bila zaljubljena u jednog glumca, Hoselita, koji je bio mojih godina. Dakle, otud ta potreba da naučim da pevam na španskom, zbog čuvenih filmova "Tata, vrati se iz Meksika", "Majko, slušaj moju pesmu", "Pevač lutalica"... I dan-danas u svom ormaru u Radio Beogradu imam jedan Hoselitov singlić i ne dam nikom da ga dira.

Na formiranje vašeg muzičkog ukusa uticale su vaše sestre, odnosno njihovi momci, jer je svaki sa sobom doneo neki muzički pravac? Ko je bio favorit?
- Favorit je bio Sreta, naravno, jer je imao svoj bend u kojem je svirao gitaru. On mi je kasnije postao zet kad se oženio mojom drugom po redu sestrom Ivankom. Sećam se da me je sestra vodila da slavim Novu godinu sa njima iako sam bila klinka. Slika je bila neverovatna, ceo bend sa ozvučenjem i instrumentima u maloj dnevnoj sobi i pršte hitovi "Bitlsa" i "Enimalsa". U to vreme nisu se u Nišu slušali narodnjaci. Inače, moja mama je volela starogradske pesme, a tata kafanske, tako da su moje sestre unele dodatni muzički šareniš u naš dom.

Upisali ste srednju muzičku školu, a vaš otac se protivio vašoj odluci?
- U to vreme se bavljenje muzikom nije smatralo zanimanjem nego hobijem. Evo, da se nadovežem na to. Već trideset godina radim kao muzički urednik u Radio Beogradu i često mi kažu: "Jesi li normalna, šta će ti to kad se uspešno baviš pevanjem?" Ali nikada ne bih napustila svoj posao. Možda mi je to ostalo u podsvesti od oca, neka želja za sigurnošću. Ne bih volela da u ova nesigurna vremena živim samo od pevanja. A i divno je što me ne opterećuju komentari da nisam objavila album sedam godina. Pa, šta? Ne moram da ga objavljujem svake godine i da se tresem kako će proći i da li će mi na koncert doći pet ili pedeset hiljada ljudi. Evo, četrnaest godina se bavim ovim poslom i nisam morala da pravim kompromise. Nikada nisam bila ni u jednoj partiji, niti ću biti, niti me politika zanima u egzistencijalnom smislu. Sasvim mi je dovoljno ovo što imam.

Završili ste Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu, a nakon toga ste radili kao profesor u muzičkoj školi u Negotinu, gde ste zamalo i ostali?
- Da, čak sam se bila i zaljubila tamo u jednog Mišu. Trebalo je i da se udam, ali nisam. Na svu sreću. Kako zaljubljenost dođe, tako brzo i prođe. U Negotinu sam bila godinu dana. Pamtim to kao jako zanimljiv period. Moji đaci su bili samo par godina mlađi od mene, tako da smo uveče izlazili zajedno. Međutim, bila sam ozbiljan profesor, neki kažu i strog. Ja bih rekla - zahtevan. Tada sam otkrila da imam talenta da se bavim pedagoškim radom.

Miroslav Ilić mi je ispričao da je u Čačku išao u srednju školu s Borom Đorđevićem, vašim kolegom iz grupe "Suncokret", i da je Bora bio mamac za devojke. Da li je vas šarmirao?
- Bora je bio simpatičan i prelep dečko. Pametan, talentovan... Samo je mogao da imponuje svakome. Ali, na njega sam uvek gledala samo kao na druga. Što je ispalo odlično, jer se posle ispostavilo da smo rođaci. Uživali smo slušajući o njegovim ljubavnim čarolijama. Jer Bora kad se zaljubi... Zaista, ne znam da li postoji na svetu čovek koji ume tako da se zaljubi.

Đole mi je u to vreme bio najbolji prijatelj. Divno smo funkcionisali

Posle "Suncokerta" sarađivali ste s Đorđem Balaševićem u projektu "Rani mraz". Kao klinci bili smo ubeđeni da ste vi Đoletova devojka.
- To su svi mislili, ali Đole mi je u to vreme bio najbolji prijatelj. Divno smo funkcionisali. Prepoznavali smo svoju energiju kroz zajednički rad. Nekako sam ga pratila u stopu. Disali smo kao jedno. To je i na sceni tako izgledalo - romantično. Uživala sam u radu sa Đoletom. Poznavala sam odlično i njegovu tadašnju devojku Zoru i sadašnju ženu Oliveru. Imali smo i neke autobiografske pesme na prvom albumu. On je o svojoj Zorici napisao pesmu, ali i o mom tadašnjem dečku Saši - "Jedan Saša iz voza".

I Bora Đorđević i Đole Balašević postali su istorijske figure naše muzike, da li ste tada mogli da naslutite njihovu veličinu?
- Oni su i tada meni bili posebni. Volela sam da budem u njihovom društvu i da sam deo ekipe, da nečim doprinosim rastu popularnosti i kvaliteta. Uživala sam i sa jednim i sa drugim. A potpuno su bili različiti. Kod Đoleta je bilo opušteno. Probe smo imali samo dva dana pred koncert i tada sve navežbamo. Kod Bore - mislim da smo dva ili tri puta nedeljno imali probe u "Dadovu"; sve je moralo da bude perfektno.

Vaš prvi solo album se zvao "Prevari večeras svoje društvo sa mnom". Pa, da li je?
- (smeh) Dobro pitanje. Paaa... Ne znam šta da kažem. To je bila Đoletova ideja da se album tako zove. Mnogo sam se radovala tom albumu jer sam tada shvatila da mogu da stanem sama pred publiku i budem lider.

Tika je znao da bude romantičan, nežan, pažljiv... Sve u svoje vreme

Godine 1980. počeli ste da se zabavljate sa glumcem Tikom Arsićem, za kojeg ste se kasnije udali. Kako je izgledao vaš prvi susret?
- Upoznali smo se u "Krsmancu" na jednom koncertu. Tu su inače bile odlične žurke.

A na prvi sastanak vam je doneo granu?
- Grančicu. To je vezano za priču sa Akademije gde su me zvali Biljčica. On je napravio šalu da nisam Biljčica nego Grančica. Tika je znao da bude romantičan, nežan, pažljiv... Sve u svoje vreme.

Da li vam deluje... Ne bojte se, neću ništa strašno da vas pitam, vidim da ste promenili izraz lica.
- Neću ništa ni da vam odgovorim (smeh).

Ljubav & zdravlje
Najveća radost: ćerke Milica i Lenka

Dakle, kada se sada osvrnete iza sebe da li vam je čudno koliko se ljudi s godinama transformišu?
- Pa, dobro, normalno je da se ljudi menjaju. Bilo bi bezveze...

Može li čovek da pretpostavi te transformacije još u početku?
- Ne. Znaš kako, kada si zaljubljen onda ništa ne vidiš. To je prva faza. Iza toga dolazi faza kada ne možeš da se odvojiš od nekoga. Onda sledi ispitivanje, odnos u kojem se partneri prilagođavaju jedno drugom. Na kraju dođeš do iskrenosti i zajedništva, to je faza u kojoj počinješ da živiš sa nekim, sa svim njegovim vrlinama, manama... U tom prvom periodu kad si zaljubljen, letiš i ništa ne vidiš. Nit imaš mozga, nit razmišljaš. To je samo emocija i ništa drugo. Kada sve to prođe i malo se sredi...

Svako treba da sledi svoje srce. Moje srce je sa "Bistrikom" počelo jedan nov život, pun radosti, kreativnosti i slobode

Prođe život?
- (smeh) Da. Lepo si rekao, prođe život. Čovek treba da se seća samo najlepših stvari. To me je život naučio. Život je u isto vreme lep ali komplikovan i težak, stalno nas iskušava. Puno snage je potrebno da savladamo sve teškoće. A na život bi trebalo gledati kao na srećno putovanje, jer mi jesmo srećni gosti na ovoj planeti. Poslednjih godina, kako živim dugo sama, od 2003. godine, dobro se osećam u svojoj koži. Prazninu u ljubavnom životu kompenzovala sam kroz rad sa "Bistrikom", kroz muzičku školicu za decu, a najviše kroz moje ćerke kojima sam se maksimalno posvetila. Realno, meni je prava karijera krenula u četrdesetoj, kada mnoge žene polako već podvlače crtu. Svako treba da sledi svoje srce. Moje srce je sa "Bistrikom" počelo jedan nov život, pun radosti, kreativnosti i slobode.

Kako ste se osećali kada su novinari počeli da vas zovu i ispituju o vašem privatnom životu i razvodu?
- Vidiš i iz ovog razgovora. Dok se ne dotaknemo intimnih tema, vrlo otvoreno pričam o svemu. Međutim, u današnje vreme teško da možeš nešto da sakriješ. Iskreno da ti kažem, nisam imala velikih problema s novinarima. U trenutku kad sam imala najveći problem samo sam isključila telefon i nije me bilo pola godine. I to se zaboravilo. Ne mogu da kažem da mi smeta, ali novinari se najviše vraćaju na taj deo mog života. Razveli ste se, kako ste uspeli sami s dvoje dece? Da li ste imali problema? Verujem da to zanima čitaoce i da bi se novine bolje prodale s naslovom: "Bilja Krstić se zaljubila u šezdesetoj godini i ide u Italiju kod Franka Delamorea"...

Je l' jeste?
- (smeh) Evo, sve sam otkrila.

Deluje mi da bi se cela priča o vašem razvodu zaboravila da se Tika nije pojavio u rijalitiju "Parovi" s drugom ženom?
- Ne razmišljam uopšte o razvodu kao o nečemu strašnom. Toliko ima, nažalost, gorih i jezivijih stvari u životu od rastanka dvoje ljudi. Mnogo me više plaši činjenica što u današnje vreme brak kao institucija više ne funkcioniše. A mislim da je to neophodno za zdrav razvoj naše dece.

 

Radost i briga zbog unuke

U "okruglim" godinama postali ste i baka, kakav je to osećaj za vas?
- Jesam. To je najlepša uloga na svetu. Ne osećam se starije, za divno čudo. Valjda zato što ja svoju ćerku Milicu doživljavam kao da je mala, a ona već ima bebu. Unuka mi je došla kao poklon, kao paketić od Deda Mraza. Noa je kod nas unela veliku radost, ali i veliku brigu jer se veoma rano rodila - u šestom mesecu sa 760 grama. Bila je to neviđena borba, ali, da kucnem u drvo, sada je odlično. Prošli smo one najteže trenutke. Očekujemo ovih dana i da prohoda. Nešto i govori... Ona nam je prava igračka. Svaki trenutak koristim da je vidim. Ujutru legnem sa njom i ujutru se s njom i probudim. Ona mi je velika sreća, ona je moj anđeo.

 

 

 

 

 



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]