EMOCIJE IZAZIVAJU RAK Otkrijte koji su najjači okidači teških bolesti

Ako potiskujete ili potkopavate sopstvene emocije, krajnje je vreme da prestanete s tim, jer to vas može dovesti i do teških bolesti

Da li ste znali da vaše emocije i te kako imaju veze sa vašim zdravljem? Svi zdravstveni problemi, pa i najteže bolesti, nastaju kao posledica štetnih emocija koje ne umemo da izrazimo ili poričemo da postoje.

Mislima i emocijama pacijenata ne pridaje se nimalo ili se pridaje sasvim malo pažnje. Lekari se ne obučavaju za takvu vrstu rada sa pacijentima. Psiholozi, psihoterapeuti i “lajf kouči” nisu dostupni svim pacijentima, kaže prof. dr med. sci. Lelica Todorović, NLP trener i kouč, u svojoj knjizi “Čarobna gradionica zdravlja” – piše Danas.

Kroz nekoliko primera ona navodi koliko zapravo emocije utiču na naš organizam, i kako bolesti mogu da budu posledica naših emocija, koje izražavamo ili potiskujemo.

Tako recimo, kada neko ima problema sa sinusima, najčešće u njenom okruženju postoji osoba koja je iritira. Uzrok, može biti i opterećenje potisnutom tugom koju osoba racionalizuje. Nekad je to tuga zbog gubitka drage osobe ili gubitka ljubavi. Ako nije tuga, onda je briga, potreba da se bude oslonac u finansijskom smislu prema bližnjima.

Arterijski krvni pritisak se povišava kad ste u stanju napetog iščekivanja, žurbe, straha, besa i ljutnje. Ukoliko se ove emocije ne prevedu u aktivnost, već ostaju samo na nivou razmišljanja i dugotrajnog emocionalnog opterećenja, dolazi do trajne hipertenzije. Ove osobe su uvek na ivici izražavanja sukoba, ali se boje da izraze svoje neslaganje zbog mogućih posledica.

Od štitne žlezde obično obolevaju osobe koje nemaju osećaj da upravljaju sopstvenim životom, već osećaju da njime upravlja neko drugi. Oni se tada osećaju kao žrtve i to dovodi do oboljenja.

Kada neko doživljava nešto što ne može da izbaci iz svog života, a ne može ni da svari, onda se vremenom pojave želudačne tegobe. Želudac je poligon emocionalnog rata između vlastitih potreba I zahteva okoline.

Jetra je sedište primitivnih emocija ljutnje i besa. Osobe koje neprestano krkaju, samooptužuju se ili optužuju druge, koje u sebi gaje strah, ljutnju i mržnju, često imaju probleme s jetrom i žučnom kesom.

Od depresije pati osoba koja potkopava svoje najsnažnije emocije, uništava najveće čežnje i time najveću snagu, skrivajući ih ispod slojeva vaspitanja, pravila i dužnosti. Kod depresije nije reč o potisnutoj agresiji, tugi, bolu ili strahu, već o potisnutoj ljubavi, željama, potrebama, veselju, seksualnosti ili ushićenju. Depresija može biti posledica drugih bolesti ali i ona može biti uzrok mnogim fizičkim oboljenjima. Kako da ono najlepše iz mene izađe na površinu, to je pitanje koje depresivne osobe treba sebi da postave.

Rak je bolest koja se javlja kod osoba sa dubokom emotivnom povredom ili dubokom ozlojeđenošću. Dubinsko i dugotrajno zameranje koje osoba nosi u sebi može bukvalno da je izjeda. Duboka tajna, tuga ili mržnja, koje dugo traju, takođe mogu imati iste posledice.

Problemi s grlom ukazuju na potiskivanje i sputavanje kreativnog izražavanja te osobe. Problemi sa grlom nastaju i kada srce želi jednu stvar a um govori drugo.

Ukočenost mišića simbolizuje navlačenje oklopa ili pokušaj da se “nakostreše bodlje” u cilju odbrane od nečega. To je karakteristično za ljude koji izgube kontrolu nad svojim emotivnim životom. One naizmenično ispoljavaju nežnost i agresiju. Ove osobe žele da se prepuste, ali žele i da ostanu postojane.

Problemi s kičmom se javljaju kod ljudi koji preuzimaju veliki teret na sebe. Problem lumbalnog dela kičme imaju osobe koje strahuju od nemaštine, problem srednjeg dela kičme imaju osobe koje osećaju krivicu, imaju nerazrešene probleme i teret na leđima, dok probleme u gornjem delu kičme imaju osobe kod kojih postoji nedostatak emocionalne podrške. Osoba se oseća nevoljeno i uzdržava se od pružanja ljubavi.

Poremećaj srčanog ritma se dešava kada se unutrašnja napetost pojačava do nepodnošljivosti, i javlja se kod osoba koje ne znaju kako da kontrolišu svoje emocije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.