EMOCIJE NAS RAZBOLJEVAJU Radost škodi srcu, a tuga plućima!

Nauka je potvrdila da emocije, ako ih pustite s lanca, mogu da budu opasno oružje za samouništenje, pa je neophodno držati ih pod kontrolom. “Predoziranost” emocijama kao što su ljutnja, strah, tuga, teskoba, pa čak i radost, može da naškodi zdravlju

Trenuci velike sreće loše utiču na naše srce jer se ono opušta i prestaje da radi punim kapacitetom
Prema tradicionalnoj kineskoj medicini, koja se primenjuje više od 5.000 godina, sedam je ključnih emocija – radost, ljutnja, teskoba, tuga, zamišljenost, strah i šok. Pet je glavnih organskih sistema, a svaki od njih je povezan s određenim emocijama. Jetra i žučna kesa povezani su s ljutnjom, srce i tanko crevo s radošću, slezina i želudac s prekomernim razmišljanjem i zabrinutošću, pluća i debelo crevo s tugom, a bubrezi i bešika povezani su sa strahom.

Prejake emocije utiču na zdravlje organa. Tako, preterana ljutnja šteti zdravlju jetre. Gnev pojačava energiju u njoj, a kada ona postane “pretesna”, višak energije ljutnje preliva se iz jetre, te poput cunamija juri prema glavi. To kao posledicu može imati visoki krvni pritisak, glavobolju, a u ekstremnim slučajevima i moždani udar.

Najkontroverznija od sedam osnovnih emocija je radost. Prema drevnoj kineskoj nauci, prekomerna radost “guta” energiju srca, pa ono postaje suviše opušteno i prestaje da radi punim kapacitetom. Iako nas usrećuju, radosni događaji mogu da budu opasni za zdravlje. Kad smo jako uzbuđeni, srce počinje brže da kuca. Posledice toga mogu da budu uznemirenost, nesanica, čak i povišena temperatura.

Kada nas preplave zabrinutost i tuga, cenu će platiti pluća. Tuga troši energiju pluća, što izaziva oticanje i bol u stomaku. Prekomerne brige štete želucu, a stres slabi srce i mozak. A ako ste skloni preteranom “mozganju” i analiziranju, imajte na umu kako “ronjenje” po dubinama crnih misli snažno troši energiju slezine i jako šteti zdravlju. Strah i šok sagorevaju energiju bubrega, pa se njihova efikasnost smanjuje.

Teskoba je emocija preterane zabrinutosti, pa može da utiče na zdravlje pluća i debelog creva. Osoba koja se oseća duže vreme više ne može pravilno da koristi energiju. Posledice mogu biti kratak dah i ulcerozni kolitis, odnosno upala debelog creva.

Ako previše analizirate stvari, kao što smo rekli, škodite slezini, a to izaziva umor, letargiju i smanjenje koncentracije. Preterano razmišljanje može da napravi grč u probavnom sistemu, pa će se želudac napuniti gasovima, što izaziva osećaj nadutosti.

Imali ste dan prepun napetosti, a kada ste uzrujani došli s posla kući, niste mogli da ručate. Prema kineskoj medicini, krivac za gubitak apetita su emocije koje su izvršile “borbeni napad” na vašu slezinu i želudac. Lekari zato savetuju da sve teške teme, posebno one vezane za finansije, nikad ne stavljate na dnevni red uoči obroka ili tokom njega.

Emocije šoka i panike najčešće se pojavljuju kad se dogodi nešto potpuno neočekivano. Šok kratkoročno nepovoljno utiče na srce, a ako taj osećaj postane hroničan, može da pogodi i bubrege.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.