OTKRIVENA DNK KAFE Napitak je zdraviji nego što mislimo!

Kafa je izuzetno cenjen napitak čijoj velikoj popularnosti, uz atraktivnu aromu i ukus, doprinosi i stimulišuće dejstvo kofeina, svrstavajući je među najčešće konzumirane napitke

Danas se konzumira više od 2,25 milijardi šoljica kafe dnevno, čime se kafa svrstava i među najvažnije poljoprivredne kulture, budući da se kultiviše u 80-ak zemalja na više od 11 miliona hektara. Taksonomski gledano, kafa pripada porodici Rubiaceae veličinom četvrtoj po redu porodici unutar familije cvetnjača, koja se sastoji od 11.000 vrsta podeljenih u 660 rodova. 

Genom (DNK) kafe godinama je predmet naučnih istraživanja, a nedavno objavljeni rezultati pokazali su izuzetnu podudarnost utvrđenih hromozomskih regija kafe s hromozomskim regijama vinove loze, ali i visoku podudarnost s genomom paradajza. 

KINESKA MAPA LICA otkriva s čim se vaše telo bori!

Kako bi za budućnost osigurali održive količine visokokvalitetnih sirovina poput kakaovca i kafe, prošle je godine grupa naučnika s Francuskog instituta za istraživanje i razvoj i Nacionalnog centra za sekvencionisanje i Univerziteta u Bafalu, uz pomoć stručnjaka iz Nestléovog razvojno-istraživačkog centra u Toursu, sekvencirala DNK zrna kafe Robusta. Ovo značajno otkriće u budućnosti bi moglo biti ključno za unapređenje prinosa, kvalitet ploda i otpornost prema bolestima i suši, a moglo bi uticati i na povećanje prihoda poljoprivrednika. 

Otkriveno je da je većina genetskih struktura kafe Robusta odgovorna za dve glavne funkcije, a to su odbrambeni sistem biljke i metabolički procesi. Genom kafe uključuje nekoliko specifičnih gena važnih za obrambene funkcije biljke, među kojima i N-metiltransferaze (NMT) koje učestvuju u biosintezi kofeina. Kofein je hemijski spoj koji sintetiše nekoliko biljnih vrsta, među kojima su kakaovac i čaj, a sintetiše se i u listovima biljke kafe gde ima insekticidna svojstva, ali i u plodovima i semenkama u kojima inhibira klijanje semenke. Udo kofeina u kafi zavisi od varijeteta biljke, geografskog porekla, klimatskih uslova, perioda berbe i načina prerade, intenzitetu prženja zrna kafe i načinu pripreme napitka. 

Novije epidemiološke studije takođe potvrđuju brojna pozitivna dejstva kafe kao što je smanjenje rizika razvoja Parkinsonove i Alchajmerove bolesti, dijabetesa tipa 2 i karcinoma jetre i debelog creva, čemu, uz kofein doprinose i drugi bioaktivni sastojci kafe, posebno polifenoli. 

Nedvosmisleno je da će kafa i dalje biti predmet mnogih naučnih istraživanja, a sve kako bi kafoljupci i dalje mogli da uživaju u ovom omiljenom napitku 21. veka.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.