SVAKO PETO DETE JE DEBELO! Pogledajte jelovnik u srpskim školama!

Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Batut", skoro svako peto dete u Srbiji ima višak kilograma, a broj mališana koji su veoma gojazni (najmanje 20 odsto teži od idealne težine) raste iz dana u dan i trenutno se kreće oko 7,5 odsto. Broj umereno gojazne dece za samo nekoliko godina skočio je sa 8,5 na 13,7 odsto, a sva je prilika da će se taj rast nastaviti

Ova poražavajuća statistika, međutim, u našem društvu ne izaziva mnogo pažnje niti nailazi na zgražavanje i osudu, valjda zbog toga što su u siromašnoj i izgladneloj Srbiji "rumena i lepo popunjena" deca vekovima bila sinonim za zdravlje.

Kada je pre nekoliko godina Srbiju potresla priča o najmlađem registrovanom patološkom kockaru, koji je tada imao svega 12 godina, ekspresno je izglasan zakon koji propisuje da kladionice moraju biti udaljene od školskih ustanova najmanje 200 metara. Iako je broj gojazne dece daleko veći od mališana koji su "navučeni" na sportsku prognozu, zasad nikom nije palo na pamet da sličan zakon primeni i na pice, pljeskavice, gazirane sokove i slatkiše, koji su osnovcima praktično nadohvat ruke.

Deca koja imaju ozbiljan višak kilograma gotovo sigurno će izrasti u pacijente na kardiologiji, ali se spisak mogućih zdravstvenih komplikacija tu ne završava. Gojaznost u detinjstvu znači i veći rizik od nastanka dijabetesa, bolesti zglobova i kostiju, depresije, steriliteta, raznih tumora i bolesti metabolizma, pa se može slobodno reći da nema mnogo važnijih stvari za zdravlje jedne nacije od pravilne ishrane najmlađe populacije.

U Srbiji, a naročito u Beogradu ima mnogo škola koje u kantinama nude relativno zdrave i balansirane tople obroke i užine (videti okvir), ali je broj dece koja se hrane na taj način i dalje mnogo manji od onih koja dobijaju pare za užinu i zatim je troše na brzu hranu, grickalice i sokove.

 

Sociolog urbanih fenomena Dragan Koković smatra da je taj poguban trend direktna posledica "modernog načina života", koji je mnogo brži, nezdraviji i siromašniji nego što je nekad bio.

- Naši roditelji i roditelji naših roditelja znali su da dan ne sme da prođe bez "jela na kašiku". Danas se, međutim, sve jede s nogu, na brzinu, a u hrani se uživa jedino kad se sedne u restoran ili kad se za Božić okupi cela porodica. Kao posledicu imamo debelu decu, koja jedu sve i svašta samo ne zdravu hranu - ističe Koković.

Na pitanje da li ovaj problem može da se reši uvođenjem zabrane prodaje brze hrane u okolini škola, ili pak kažnjavanjem roditelja koji su zapustili svoju decu, Koković kaže da je to dobra ideja, ali da u našoj zemlji verovatno nije primenljiva.

- Srbi su poznati po tome što vole da prkose novim pravilima, pa čak i kad su ona u njihovu korist. Sve i kad bi se zabranili pljeskavice, čips i gazirana pića u okviru škola, roditelji bi nastavili da decu vode u "Mekdonaldsove" restorane - smatra Koković.

Poseban problem, prema rečima našeg sagovornika, predstavlja činjenica da su deca, dok su mala, slatka i kad su debeljuškasta, ali da se to drastično menja kad odrastu.

- Tada se njihov izgled osuđuje na svakom koraku. Prva stvar koja poslodavcu prolazi kroz glavu kada mu se pojavi kandidat koji debeo jeste "kako će ovaj biti dobar za firmu ako ne može sebe da organizuje". To jeste oholo, ali je istinito. Stoga decu treba učiti šta je zdrava ishrana, porodična trpeza i koje posledice ostavlja sedenje ispred televizora - zaključuje sociolog.

Jelovnik u beogradskim školama:

PONEDELJAK
Doručak: rolnica sa šumskim voćem, čokoladno mleko
Ručak: đuveč sa mesom, salata, hleb
Užina: pogačice sa čvarcima, kiselo mleko

UTORAK
Doručak: rol-viršla, jogurt
Ručak: punjene paprike, pire, hleb, voće
Užina: tirolska štrudla sa bundevom, sok

SREDA
Doručak: integralno pecivo sa sirom, kiselo mleko
Ručak: potaž od povrća, piletina, spanać, proja
Užina: kroasan sa šunkom, jogurt

ČETVRTAK
Doručak: buhtla sa džemom, milk šejk
Ručak: paradajz čorba, riblje pljeskavice, grašak sa šargarepom, hleb
Užina: italijanska piroška, kiselo mleko

PETAK
Doručak: sendvič sa namazom od sardine, sok
Ručak: musaka od karfiola, salata, integralni hleb
Užina: štapić, voćni jogurt

5 PITANJA ZA STRUČNJAKA

dr Dragana Miljković,
nutricionista "Medigrupe"

 

Da li se deca u Srbiji zdravo hrane?

- Rezultati sistematskih pregleda dece predškolskog i školskog uzrasta u poslednjih nekoliko godina pokazuju da je sve veći broj gojazne ili pothranjene dece, a sve manje normalno uhranjene. Ti rezultati nam govore da se deca u Srbiji u izvesnom procentu slučajeva nezdravo hrane.

Kako ocenjujete njihove navike u ishrani u poređenju s navikama dece u drugim zemljama?

- Mislim da imaju bolje navike u poređenju sa decom iz Zapadne Evrope i Amerike.

Da li je pametnije da se hrana u školu nosi od kuće ili da se kupuje u školskoj kantini, pekari ili obližnjim kioscima brze hrane?

- Najlakše je dati detetu novac da kupi užinu, ali to baš i nije najbolje rešenje za zdravlje deteta. U većini slučajeva taj novac deca potroše na brzu hranu, grickalice, gazirane sokove, lisnato testo iz pekare i slatkiše. Najbolje rešenje je da nose pripremljen obrok od kuće. Školske kantine bi bilo dobro vratiti, ali samo ako u njima jelovnik bude primeren potrebama školskog deteta po preporukama i pod nadzorom nutricionista.

Da li bi trebalo zabraniti da se u okviru škola prodaju gazirana pića, slatkiši, nezdrava hrana?

- Apsolutno sam za to da oko škole bude zabranjena prodaja brze hrane i peciva.

Koliko je ishrana zapravo važna za zdravlje dece u školskom uzrastu?

- Jedan od glavnih faktora koji utiče na rast i razvoj deteta jeste ishrana. Ona je osnovna baza dobrog zdravlja deteta. Treba da bude raznovrsna, da sadrži sve hranljive i zaštitne materije, kao i optimalan dnevni unos kalorija. Preobilna ishrana bogata šećerima dovodi do gojaznosti dece, a nedovoljna ishrana sa malim unosom mlečnih proizvoda, mesa, voća i povrća do pothranjenosti, anemije, rahitisa i pada imuniteta.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.