Shutterstock

17:55 Ljubav i zdravlje 0

N.Lazović | 01. 02. 2016.

POVRATAK PRAVE HRANE! Jaja su zdrava, baš kao i slanina!

Poslednjih godina rehabilitovani su puter, slanina, svinjska mast, punomasno mleko... Istražujemo kakao se snaći u moru oprečnih istaživanja i različitih mišljenja stručnjaka na temu hrane

Shutterstock

Da li poznajete nekoga ko ne voli puter namazan na vruć, svež hleb? Mi ne poznajemo. Pa opet, decenijama su nas uveravali kako je ova namirnica nezdrava, te da umesto nje treba koristiti margarin.

U poslenje vreme stvari su se znatno promenile, te su rehabilitovani ne samo puter, već i slanina, jaja, punomasno mleko i ostale masti životinjkskog porekla, dok je margarin sa njegovim transmasnim kiselinama postavljen na stub srama kao najgora namirnica ikada. Kako prosečan konzument da se snađe u svemu tome i kome da veruje? 

(VIDEO RECEPT) ZDRAVO I UKUSNO! Domaća pita zeljanica!

- Margarin je nastao posle I svetskog rata kada se pojavila povećana potreba za unosom jeftinih masti. On je ništa drugo do homogenizovano (zgusnuto) ulje, najčešće lošeg kavaliteta. Nakon toga je ostao kao jeftina mamirnica do dan danas - kaže za Lubav&Zdravlje nutricionista Branka Mirković.  

Ljudi su 70-ih i 80-ih godina unosili više kalorija, ali su bili zdraviji

Puter je kudikamo zdraviji, treba ga zagrejati na sobnoj temperaturi i namazati u tankom sloju. Takođe može da služi za prženje, ali pošto ima najnižu temperaturu topljenja, šporet treba uključiti na dvojku. 
Prema rečima naše sagovornice poslednih 50-70 godina industrija hrane je favorizovala ugljene hidrate i šećere, a izbacila masti zato što je to jeftinije, odnosno zarada je veća. Ustraživanja su samo pratila ovaj trend, odnosno išla na ruku naručiocima. 

Novi vetrovi 

Ono što se promenilo jeste da je takva vrsta ishrane dovela do pojave bolesne populacije. U porastu su dijabetes, takođe kod dece (ne nasledni, već stečeni načinom ishrane), hipertenzija, gojaznost, celulit kod maladih devojaka... i ostala obolenja povezana sa ishranom.

Shutterstock

Povećan unos ugljenih hidrata i šećera dovodi do porasta holesterola i navedenih problema. Takođe, stradaju minerali, gubi se kalcijum, cink i gvožđe, te nastaje malokrvnost. Ovo je za posledicu imalo buđenje svesti, prvenstveno roditelja, jer onaj ko se razboli, prvo razmišlja o hrani. 

Piramida ishrane

Žitarice traba da budu najzastupljenije, potom sledi voće i povrće, meso, jaja i suhomesnati proizvodi i na kraju mleko i mlečni proizvodi. 
- Od svega ovoga 30 odsto dnevnog unosa traba da otpada na masnoće, 40 odsto na proteine, a preostalih trideset odsto na ugljene hidrate. Treba imati na umu da masnoće sadrže najviše kalorija, a povrće najmanje. Tako jedna kašičica ulja ima isto kalorija (45) kao i 200 g boranije - pojašnjava Branka Mirković. 

- Interesantno je istraživanje koje je uradio BBC o tome da su ljudi 70-tih i 80-tih godina prošlog veka unosili više karorija, ali bili zdraviji.  Ne zaboravimo da su tih godina propagirane zaleđene večere, mikrotalasne pećnice i slično... - opominje Branka. 

Kada iz proizvoda izbacite masti koje joj daju ukus, onda morate da ih nadomestite, baš kao i gustinu. U takve prerađevine se iz tog razloga ubacuju soja, briketi glutena, pojačivači ukusa, mirisa, boje - dakle gomila hemije! 

- Nikada nemojte kupovati mlečne proizvode koji su označeni sa  0 odsto masti. Ako imate problem sa kilogramima birajte najmanje 1,6 odsto masti i kombinujte ih sa punomasnim proizvodima. Ključna reč je UMERENOST! - mišljenja je Vladimir Vlajić, nutricionista. 

IZJAVE SLAVNIH LEPOTICA zbog kojih ćete zavoleti i prihvatiti sebe!

- Puter, slanina, jaja, svinjska mas... sve je to deo standardne ishrane koju preporučujem, ali u umerenim količinama. Ove namirnice mogu biti štetne po zdravlje jedino kod starijih ljudi koji imaju kardiovaskularnih problema, mada ih i oni mogu uzimati poremeno (dva puta mesečno, recimo po 20g slanine). 

Luk i slanina  

Kada je reč o slanini Branka navodi da kod nas postoje fabrike koje prave suhonesnate proizvode na prirodan način, a mogu se naći i „košer" prozvodi - meso životinja koje su gajene i ubijane na pravi (humani, bezbolni, bez patnje) način. 

Shutterstock

- Za slaninu je dovoljno da bude dobrog kvaliteta, da se posoli i suši na vazduhu ili dimu, ali ne direktno jer je kancerogen. Kobasice takođe treba da se prave od kvalitetnog mesa i masnoće i tada im je dovoljno dodati samo malo prirodnih začina. I sami znate kada pržite posno meso da ga treba više začiniti kako bi bilo ukusno.  

Dijetalni doručak

Jaja se uključuju u dijetu iz razloga što vas čine sitim, a Vladimir preporučuje idealan doručak za one koji imaju problema sa viškom kilokrama.
- Kajgana od jednog celog jejeta i dva belanca, parče integralnog hleba, salata i sok od paradajza su savršen način da počnete dan. Ako krenete sa 30g pahuljica za doručak brzo ćete ogladneti.  

Jaja su vrlo zadrava namirnica, bogata gvožđem, te je OBAVEZNO treba uzimati u umerenim količinama, što znači četiri jaja nedeljno. Osim toga, jaja podižu dobar holesterol, dok su mlečni prizvodi (punomasni) od ključne važnosti za unošenje kalcijuma. 

- Svinjska mast je daleko zdravija za prženje od rafinisanog suncokretovog ulja koje ljudi često kupuju. Za spremanje vam je dovoljna jedna kafena kašicica, ali je nemojte stalno koristiti (mast), več je kombinujte sa, naprimer uljem od semenki grožđa - sugeriše Vladimir. 

Masnoće su neophodne 

Velika je zabluda da su ugljeni hidrati kaloričniji od mesa. Jedan gram krtog mesa ima četiri kalorije, baš kao i ugljeni hidrati! Ipak, razlika je u tome što će vas meso duže držati sitim. Na sličan način ne možete da pojete mnogo pravog šećera ili meda (biće vam muka), dok vam je zaslađivača koji se koriste u prehrambenoj industriji - sirup od kukuruza - nikad dosta.

(VIDEO RECEPT) NIŠTA LEPŠE! Napravite domaću supu s knedlama, brzo i lako!

Najkaloričnije su masnoće, devet kalorija po gramu. Inače prosečna žene treba dnevo da unese oko 1800 kalorija, muškarci 2500. Ovaj broj se vremenom smanjio jer ljudi mahom sede, ne kreću se, zimi se dogrevaju, leti hlade, te telo nije toliko angažovano kao nekada. 

- Trideset odsto kalorija dnevno treba da otpadne na masnoće. Od toga jedna trećina mogu da budu zasićene, a dve trećine nezasićene, u protivnom organizam se opterećuje - navodi Vladimir.

Masnoće su ne samo zdrave, već i neophodne za normalno funkcionisanje organizma, utiču na moždanu aktivnost, važne su za ćelijsku razmenu, digestivni trakt i još mnogo toga. 

Šta je zdravo

Na kraju ostaje pitanje kako se snaći u moru oprečnih istraživanja i različitih mišljena stručnjaka?

Da li je zdravija heljda ili ječem?

Nije neobično da se pojedine namirnice uzbacuju u prvi plan, ili da padaju u zapećak.  
- Trenutno se popularizuju aronija, kinoa, heljda... koja recimo nije ništa zdravija od ječma ili raži. Smatram da je trnjina (divlje voće) izuzetno zdrava, odnosno sigurno je zdravija od gajene aronije koja može da se kupi kod nas - mišljenja je Vladimir Vlajić.  


Ideju da slušamo svoje telo i jedemo šta nam se u tom trenutku jede mogu da priušte samo oni koji se zdravo hrane. Svima onima koji jedu previše industrijskih proizvoda, ugljenih hidrata i šećera - ješće se upravo to! 

- U nutricionizmu postoji moda, ako i u svemu drugom. Prošlogodišnji trend je diktirao da se jede meso, suvomesnati prozvodi i mahunarke. Ove godine je potpuno suprotno - meso i suhomesnate proizvode ne treba jesti. Prosečan potrošač treba da se vodi zdravorazumskom logikom i jede isključivo zdravu hranu. Šta to znači? Treba kupovati namirnice koje su obrađene na najprirodniji mogući način, dakle uvek sveže po mogućstvu i sami ih termički obrađivati.  Industrijske proizvode treba izbegavati u širokom luku - savetuje Branaka. 

- Budite umereni i možete da jedete šta vam je volja, naravno ako ste zdravi. Ovo se ne odnosi na voće i povrće koje treba jesti svakodnevo i koliko želite! - poručuje Vladimir. 

 

 

 



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]