GOJAZNI LJUDI pamte slabije od svojih mršavijih prijatelja?

Gojazni ljudi pamte slabije od svojih mršavijih prijatelja, pokazalo je istraživanje čiji su rezultati objavljeni u časopisu “Journal of Experimental Psychology”.

Istraživanje sprovedeno na 50 dobrovoljaca pokazalo je da je gojaznost povezana s lošijim "epizodnim pamćenjem", zahvaljujući kojem se osoba može setiti scenarija iz prošlosti s početkom, sredinom i krajem. To je prirodan oblik pamćenja, jer mozak na taj način lakše slaže sećanja, a osoba svoj život vidi kao hronološki sled događaja koje deli u poglavlja s obzirom na najvažnije događaje i prekretnice. 

(FOTO) IMATE VIŠAK KILOGRAMA? Ne brinite, Erbas ima rešenje za gojazne putnike u avionu!

Epizodno pamćenje vrsta je dugoročnog pamćenja koje se formira u delu mozga pod nazivom dorzalni hipokampus, a zaslužan je za autobiografska sećanja, na primer, sećanje na poslednje druženje sa prijateljima, ali i poslednji konzumirani obrok. Stručnjaci za gojaznost sve češće proučavaju vezu između dorzalnog hipokampusa i epizodnog pamćenja jer se smatra da ima važnu ulogu u regulaciji ishrane. 

Rezultati istraživanja pokazali su da je kod gojaznih ljudi sećanje na nedavni obrok manje snažno, zbog čega češće posežu za novim obrokom. U testu pamćenja učestvovalo je pedeset osoba čiji je indeks telesne težine iznosio od 18 (zdrava težina) do 51 (vrlo gojazne osobe). Njihov zadatak je bio da "sakriju" predmete u različita vremenska razdoblja i u različite situacije prikazane na kompjuterskom ekranu. Kasnije se od njih tražilo da se prisete šta su sakrili, kada i gde. 

BRITANSKI KARDIOLOG ŠOKIRAO SVET: Masti čuvaju zdravlje, goji nas samo ovo!

Gojazne osobe imale su za 15 odsto slabiji rezultat od mršavijih ispitanika iz istraživanja. Kod osoba s većim indeksom telesne težine primećena je slabija slikovitost kada je o pamćenju reč, ali nisu ništa zaboravile, rekla je za BBC dr Lusi Čik sa Univerziteta u Kembridžu. Istraživanje upućuje na to da slabije sećanje na nedavno konzumiran obrok koji ostavlja slabiji trag u pamćenju gojaznih ljudi verovatno utiče i na njihovu slabiju sposobnost regulisanja količine hrane i obroka kasnije, zaključuje doktorka Čik.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.