DA LI STE STALNO GLADNi Ovo su razlozi za nekontrolisan apetit!

Predstavljamo 9 glavnih razloga zbog kojih ste stalno gladni i teško možete odoleti omiljenoj, a često ne baš zdravoj hrani.

Bez obzira na snagu volje, želje za boljim performansom i predanosti dijeti kako bi osoba pobedila višak kilograma, problem gladi uvek je prisutan. 

Razumevanje faktora koji ljude čine gladnima može pomoći poraziti prekomernu glad i usmeriti osobe ka zdravijoj i umerenoj ishrani, piše Withings. 

1. Alkohol 

Konzumiranje čaše vina ili piva uz jelo doprinosi gladi. Istraživanja su pokazala da ispijanje alkohola može povećati prisutnost hormona grelina koji izaziva osećaj gladi. Osim poznate činjenice da se veće količine pića konzumiraju uz jelo, povećan osećaj gladi može dovesti do brojnih obroka. 

2. Brzo jedenje 

Iako se čini da ljudi brzim obrokom za vreme obavljanja posla štede na vremenu, ono nije zdravo. Kada osoba jede brzo, signal da je ona sita koji želudac šalje ostatku organizma nema dosta vremena da počne da deluje, sprečavajući tako osećaj zasićenosti. Istraživanja su dokazala da osobe koje duže žvaću hranu ostaju site duže. 

3. Pritisak vršnjaka 

Donositi zdrave odluke neuporedivo je teže kada se individualac nađe unutar grupe. Kada porodica ili prijatelji uživaju u nezdravim desertima za vreme večere, nije se lako izolirati od većine. Izbegavanje nezdravih izbora posebno je teško ako je osoba u društvu svog partnera ili je suočena s novim socijalnim situacijama kada je potreba za osećajem pripadnosti vrlo izražena. 

4. Preskakanje doručka 

Mnogi izbegavaju doručak kako bi ujutro dobili na vremenu. Preskakanje doručka nosi mnoge negativne posledice poput usporavanja metabolizma osobe, povećavanja osećaja gladi i podsticanja tijela na ćuvanje umesto sagorevanja hrane. Verovatnije je da će ljudi koji preskaču doručak biti gojazni nego oni koji ga jedu. 

5. Previše televizije 

Ljudi za vreme gledanja televizije najčešće jedu prerađenu hranu, grickalice, visoko kalorične namirnice i konzumiraju gaziranih napitaka. Činjenica je da oni koji gledaju televiziju više od dva sata dnevno imaju veće predispozicije da postanu gojazni od onih koji je gledaju manje. 

6. Dijetalni sokovi 

Ponekad smatrani zdravom alternativom slatkim napicima, dijetalni sokovi imaju negativan uticaj na apetit i sveukupno zdravlje. Oni su u prilici da promene sposobnost tela da ostvari zasićenost i izazvati osećaj gladi. Prilikom degustacije slatkih pića, ljudski organizam očekuje šećer i kalorije. Kada se to ne dogodi, mozak postaje zbunjen i mora se prilagoditi novom procesu. 

7. Dehidratacija 

Ljudi često žeđ percipiraju kao glad. To se najčešće događa kada je osoba hronično dehidrirana. Mnogi simptomi koje ljudi povezuju s osećajem gladi - stres, manjak energije, osećaj slabosti - mogu se pripisati dehidrataciji. 

8. Konzumiranje prerađene hrane 

Prerađena hrana sadrži previše kalorija i premalo hranljivih materija. Zbog toga ljudski organizam nastavlja da žudi za hranom. Prerađena hrana često sadrži aditive i hemikalije koje podstiču zavisnost. Studija je pokazala da kukuruzni sirup bogat fruktozom, koji je glavni sastojak u većini prerađene hrane, može usporiti lučenje hormona leptina koji ćelijama mozga daje do znanja da je osoba sita. 

9. Žvakaća guma 

Žvakaće gume, čak i one bez šećera, mogu povećati želju za hranom. Tokom žvakanja žvakaće gume, u ustima se nakuplja pljuvačka koja tada bude progutana i svarena. Kada ona stigne do želuca, telo očekuje dolazak hrane što ljude čini još gladnijima. 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.