TIHI UBICA SRCA: U Srbiji dva miliona obolelih od hipertenzije!

Povišen krvni pritisak najmasovnija je nezarazna hronična bolest odraslih. Procenjuje se da u Srbiji skoro dva miliona ljudi boluje od te podmukle bolesti

Povišen krvni pritisak ili arterijska hipertenzija najmasovnija je nezarazna hronična bolest odraslih.

Procene o učestalosti kreću se od 20 do 30 odsto ukupnog stanovništva, u zavisnosti od zemlje, regije, stila života i načina ishrane, što u slučaju Srbije znači skoro dva miliona ljudi. Iako tačan uzrok još uvek nije poznat, hipertenzija za današnju medicinu više nije apsolutna "crna rupa".

- Arterijska hipertenzija (HTA) ima veliki značaj zbog toga što predstavlja jedan od glavnih i nezavisnih faktora rizika ubrzane ateroskleroze i kardiovaskularnih događaja kao što su srčani i moždani udar sa fatalnim i nefatalnim ishodom. Smatra se tihim ubicom zbog toga što dugo ostaje neprepoznato patološko stanje, iako se vrlo lako dijagnostikuje, zbog neredovnih sistematskih lekarskih pregleda i izostajanja tegoba kod više od 50 odsto obolelih - kaže kardiolog Sara Milojević.

Ipak, odsustvo tegoba ne znači uvek i odsustvo bolesti. Ako postoje simptomi, to su glavobolje (najčešće potiljačne), zujanje u ušima i osećaj pritiska u glavi. Dešava se nekada da bolest toliko dugo protiče nemo da se otkrije tek kada dovede do angine pektoris ili infarkta srca ili mozga (šlog).

Uzroci

Hipertenzija se najčešće javlja kao idiopatska, što znači da se ne zna razlog njenog pojavljivanja. Hroničnog je toka i nema mogućnosti izlečenja (za sada), već samo dobre kontrole bolesti. U malom procentu (3-5 odsto) je posledica bolesti drugih organa i sistema i ukoliko je osnovno oboljenje izlečivo, izlečiva je i hipertenzija.

RUSKI RECEPT KOJI RASTVARA TROMB Spas za sve koji pate od proširenih vena!

- Mada tačne uzroke HTA ne znamo, postoji visoka povezanost s kardiovaskularnim bolestima (KVB) i određenim faktorima rizika. Neki su potencijalno promenljivi, te tako govorimo o dve grupe rizika: na koje ne možemo da utičemo i na koje možemo da delujemo i menjamo ih - navodi doktorka.

U faktore rizika na koje ne možemo da utičemo spadaju genetika, godine života i pol. S godinama raste rizik od povišenja krvnog pritiska - kod muškaraca iznad 45 i žena iznad 55 godina starosti (estrogen do menopauze štiti žene od nastanka ovog problema), a ako u porodici postoji istorija visokog krvnog pritiska, dva puta se povećava šansa da će i potomstvo imati taj problem.

- Potencijalno promenljiivi faktori su fizička neaktivnost, nepravilan način ishrane, pušenje, konzumiranje alkoholnih pića i nakrotika, gojaznost, šećerna bolest i povišene vrednosti holesterola i triglicerida u krvi - objašnjava Sara.

Lečenje

U lečenju hipertenzije koriste se dve vrste terapije - nefarmakološka i farmakološka.

- Nefarmakološka terapija je terapija bez medikamenata, prva i obavezna u lečenju HTA i obuhvata samo mere higijensko-dijeteskog režima, promenu stila života sa akcentom na načinu ishrane i fizičke aktivnosti, bolja tolerancija hroničnog stresa, zabrana pušenja i konzumiranja alkoholnih pića i psihoaktivnih supstanci - naglašava naša sagovornica.

Farmakološka terapija obuhvata primenu lekova različitih načina delovanja, najčešće se daje kombinacija dva ili više leka u malim dozama, čime se izbegavaju neželjeni efekti.

TEŽAK IZAZOV Evo šta će vam se desiti ako izbacite šećer iz ishrane!

- Terapija arterijske hipertenzije ima za cilj ne samo sniženje vrednosti povišenog arterijskog krvnog pritiska, nego i usporavanje ubrzane ateroskleroze i sprečavanje rane pojave kardiovaskularnih bolesti - sugeriše dr Milojević.

Preventiva

Najbolji način prevencije i ublažavanja napredovanja bolesti jeste umeren, zdrav stil života - pravilna ishrana, pravilna fizička aktivnost, redovno uzimanje terapije, redovni sistematski i zakazani kontrolni pregledi kod lekara opšte prakse i kardiologa.

- Veoma je važno da se ne izgnorišu potrebe organizma za kvalitetnim odmorom (periodičnim i svakodnevnim), dovoljno je spavati 6-8 h dnevno, biti fizički aktivan, šetati se 3-6 km dnevno ili rekreativno se baviti nekim tipom aerobne fizičke aktivnosti tri puta sedmično po 45 minuta, npr. plivanje, vožnja bicikla ili trčanje - predlaže kardiolog.

Ništa manje važni nisu zdrava ishrana, redovni obroci i što raznovrsnija hrana.

- Nijedna namirnica nije bogata svim onim što je organizmu potrebno, zato je preporuka što više boja u tanjiru. Vodite računa u izboru namirnica, birajte svežu i organsku hranu, obavezno voće i povrće uz svaki glavni obrok i između obroka. Velika je vrednost i korist od tih namirnica zbog bogatog sadržaja vitamina, oligoelemenata i antioksidanasa, koji nas štite od teških posledica dejstva slobodnih radikala i oksidativnog stresa - objašnjava doktorka i upozorava:

ALERGIJA NA SUNCE: Kako je sprečiti i lečiti?

- Treba smanjiti unos soli (više od 60 odsto osoba reaguje hipersenzitivno na kuhinjsku so povišenim krvnim pritiskom), zasićenih masnih kiselina i koncentrovanih, prostih šećera. Količina hrane mora biti u skladu sa dnevnom potrošnjom energije tj. svakodnevnim psihofizičkim naprezanjem, kako bi se izbegla prekomerna telesna težina i centralna gojaznost, koja se svrstava u red glavnih faktora rizika ubrzane ateroskleroze i razvoja kardiovaskularnih bolesti i drugih faktora rizika kao što su arterijska hipertenzija i šećerna bolest.

 

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.