RIBA, VOĆE I POVRĆE: Nutricionista sastavlja letnji meni!

U letnjim mesecima voće i povrće su dragocene namirnice jer sadrže i veliki procenat vode i sve elekrolite koje gubimo znojenjem

Leto je godišnje doba koje nam donosi pregršt sezonskih plodova - najrazličitije vrste voća i povrća - u kojima možemo da uživamo, a koji nam zauzvrat daju obilje vitamina i minerala.

Ishrana leti treba da bude takva da ne opterećuje sistem za varenje, odnosno lako probavljiva. Jer ipak treba podneti sve te vrućine, zar ne?

ČUDESNI OBLOG, SPAS ZA UMORNE NOGE! Za dve nedelje vene i kapilari se povlače!

- U letnjim mesecima, voće i povrće su dragocene namirnice jer sadrže i veliki procenat vode i sve elektrolite koje gubimo znojenjem. Sam organizam leti, za vreme vrelih dana, traži hranu koja je lagana za varenje, sa više vlakana, a manjom količinom masnoća i belančevina. So, suhomesnati proizvodi, pržena i masna jela svakako su hrana koju treba izbegavati - kaže dr Slobodanka Babić, nutricionista i vlasnik STR "Nutricia".

Morski plodovi

Kako nas leto najčešće asocira na more, a kako je i Svetska zdravstvena organizacija propagira mediteransku ishranu, preporuka je da makar u letnjim mesecima uživamo u njenim čarima.

JAČANJE ODBRAMBENOG SISTEMA! Kada su vitamini najpotrebniji vašem organizmu?

- Osim sto je zdrava, ona je ukusna i na izgled vrlo atraktivna. Dakle, uživajte u voću, povrću, semenkama, orašastim plodovima, začinskom bilju, svežoj ribi i plodovima mora, kao i laganim mesima, piletini i ćuretini. Naravno, posebno treba istaći važnost korišćenja maslinovog, ekstra devičanskog ulja, koje zbog visokog sadržaja omega 3 masnih kiselina štiti od upalnih procesa, čisti krvne sudove i najbolja je prevencija za bolesti srca i krvnih sudova - navodi nutricionista.

Leti je posebno korisno uživati u kajsijama, breskvama, dinjama, lubenicama, šargarepi, paradajzu, odnosno u narandžastom, žutom i crvenom voću i povrću. Ono sadrži biljne pigmente koji poseduju antioksidativne osobine i podstiču pigmentaciju. Pomažu u prevenciji raka kože i sprečavaju prevremeno starenje kože, sugeriše doktorka.

- Mlečni proizvodi sa manjim sadržajem masti obezbediće nam potreban unos kalcijuma i vrednih proteina. Posebno su korisni fermentisani mlečni proizvodi: jogurt, kiselo mleko, kefir - koji sadrže enzime, vlakna, vitamine i minerale, kao i probiotske bakterije korisne za održavanje crevne flore - objašnjava naša sagovornica.

NEDELJAMA JE OSEĆALA MAMURLUK! Lekari nisu znali šta joj je dok joj nisu uradili ovaj pregled!

Zimska jela kao što su crveno meso, zapržena i masna jela svakako treba izbegavati. Proizvodi od soje se lako vare i dobar su izvor proteina i odlična zamena za životinjske proteine.

Ništa bez vode

- Leti je izuzetno važno održavati adekvatan unos tečnosti, odnosno vode. Zbog visokih spoljnih temperatura, organizam se više znoji i dolazi do smanjenja vode u ćelijama. Dolazi do osećaja žeđi, ali moramo znati da kada smo osetili žeđ, već je došlo do delimične dehidratacije - naglašava dr Babić.

U toku leta trebalo bi izbegavati alkoholna, gazirana i zaslađena pića, kao i pića bogata kofeinom, jer stimulišu izlučivanje vode iz organizma.

- Najbolji izbor za nadoknađivanje tečnosti su izvorske i mineralne negazirane vode, nezaslađeni čajevi, voćni sokovi bez dodatog šećera. Iako nam leti najviše prijaju hladni napici, treba da znamo da ćemo se bolje rashladiti ako pijemo tečnost sobne temperature - savetuje nutricionista.

IMATE PIVSKI STOMAK? Evo kako nastaje i kako ga izbeći!

PODSETNIK

1. Rasporedite dnevni unos hrane na pet do šest manjih obroka.
2. Svakodnevno unosite tri do pet porcija svežeg voća i povrća.
3. Uvrstite u ishranu integralne žitarice, a izbegavajte testa od belog brašna i masne soseve. 
4. Smanjite unos mesa i zasićenih masti do 10 odsto dnevnog unosa. Izbegavajte mesne prerađevine.
5. Izbegavajte jako slatke namirnice kao što su torte, kolači...
6: Jedite što više ribe.
7. Pijte vodu i pre nego što osetite žeđ, izbegavajte jako hladne, gazirane i zaslađene napitke.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.