UMESTO LEKOVA Namirnice koje ublažavaju glavobolju

Ništa gore nego kad zaboli glava, složićete se. Ipak, naučnici kažu da hranom možemo da ublažimo glavobolju, što je mnogo bolje nego da gutamo lekove

Iako još nije u potpunosti ustanovljen uzrok migrene, određeni faktori pogoduju nastanku migrene. Zato svaka osoba kod koje se češće javlja migrena treba da ustanovi koji su to "izazivači", da bi ih mogli pobediti, kaže dr Vida Demarin i dodaje da se kao izazivači migrene najčešće spominju određene vrste hrane koje tada treba izbegavati - poput crvenog vina, kofeina, određenih začina, morskih plodova i banana.

- Utvrđeno je da su glavni prehrambeni pokretači migrene hemijski spojevi vazoamini jer uzrokuju suženje krvnih sudova. Jedan od njih je tiramin kojeg ima u jogurtu, kiselom mleku i sirevima s plemenitom buđi, crvenom vinu, džigerici i suhomesnatim proizvodima - kaže dr Demarin.

Lavinu migrene mogu da pokrenu i crna čokolada, kafa, čaj, sušeno meso i sušena riba, šljive, ananas, avokado, lešnici i kikiriki, beli luk, spanać, celer, cvekla i zelena salata. Čak i temperatura hrane može da utiče na pojavu glavobolje, odnosno najbolje je da hrana bude sobne temperature ili malo toplija. Ako se sluznica usne šupljine naglo zagreje ili ohladi, može da se javi kratkotrajna glavobolja koja se naziva “sladoledna glavobolja”.

I dijete za mršavljenje, preskakanje obroka, a posebno preskakanje doručka, pogoduju nastanku migrene, kao i previše intenzivni mirisi i jako svetlo. Isti uticaj imaju i emocionalni stres, napetost i depresija. Važan je i uticaj hormona - dani pre menstruacije ili u sredini ciklusa - zatim promene vremenskih zona kod interkontinentalnih putovanja, vrlo visoka nadmorska visina, zagađenost vazduha, kao i metereološki faktori.

Okidač za migrenu može biti i pušenje, zatim premalo ili previše sna, fizička iscrpljenost i preterano telesno vežbanje. I dehidracija može da uzrokuje glavobolju, pa je važno da vodite računa i pijete dve do tri litre vode na dan, i to pre nego što osetite žeđ, odnosno da nam fali tečnosti u telu.

- Pritom neka hrana migrenu može da izazove odmah nakon konzumiranja, a neka i do 36 sati nakon toga, pa je korisno voditi dnevnik prehrane kako biste utvrdili posle kojih se namirnica napadi javljaju - kaže doktorka.

- Svakako možemo sebi pomoći namirnicama koje sadrže određene vitamine i minerale koji pomažu redukciju migrenskih napada. U takve namirnice ubraja se gotovo svo zeljasto povrće, semenke i orašasti plodovi, crveno meso i jaja. B vitamini igraju veliku ulogu u prevenciji i lečenju migrene: doze od 200 ili 400 miligrama riboflavina (vitamina B2) dnevno vrlo su delotvorne u smanjenju učestalosti glavobolja. Dva velika jaja sadrže 24% preporučene dnevne vrednosti riboflavina.

Brokoli i karfiol, rukola, prokelj, tačnije zeljasto povrće može da utiče na smanjenje hroničnih glavobolja i migrena. Brokoli je bogat vitaminom B6, za koji je dokazano da umanjuje pojavu migrene, kao i magnezijum.

Istraživanja pokazuju i da oni koji pate od migrena imaju nizak nivo magnezijuma, pa su bademi i semenke koje ga sadrže vrlo korisni u suzbijanju migrena. Svakodnevno treba konzumirati šaku orašastih plodova (ne lešnike) i semenki.

Crveno meso bogato je CoQ10 kao i vitaminom B2. Američka neurološka akademija i kanadsko društvo za prevenciju glavobolje oba sastojka su priznali kao one koji pomažu prevenciji migrena.

Voće bogato vodom sadrži i mnogo minerala koji ublažava napade migrene. S obzirom da dehidracija često izaziva glavobolju, lubenice će biti odličan saveznik u borbi protiv glavobolje. U sok od lubenice može se dodati i đumbir koji smanjuje mučninu, koja je česta nuspojava migrene.

Kako biste sprečili hipoglikemije koje mogu biti okidač za migrenu, ne preskačite obroke i jedite složene ugljenohidrate i vlakna (heljdu, ječam, zob, cela zrna...).

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.