SPREČITE NA VREME Ne čekajte dijabetes, promenite način ishrane!

Od dijabetesa tipa 2 najčešće obolevaju žene, i to najčešće posle 40. godine, mada više nije toliko redak ni kod mlađih osoba, gojazne dece i adolescenata

Reč je o hroničnom sistemskom poremećaju metabolizma koji karakteriše hiperglikemija, to jest povišen nivo glukoze u krvi, usled defekta u lučenju insulina i njegovog dejstva. Genetska osnova umnogome utiče na pojavu dijabetesa, ali veliki udeo ima i stil života.

- Nekada su ljudi dnevno unosili čak 3.500 kalorija, a nije bilo toliko obolelih od dijabetesa. Ali su mnogo više fizički radili, pa metaboličkih problema nije bilo. Danas unosimo 2.100 kalorija dnevno, previše sedimo i organizam je zagušen viškom kalorija - objašnjava prim. dr Petar Borović, specijalista opšte medicine.

1. Izbacite industrijsku hranu

Hrana je nekada bila bogata nerastvorljivim vlaknima, zastupljenim samo u namirnicama koje nisu industrijske. Ta vlakna vezuju proste šećere, polako ih otpuštaju u organizam, pankreas ne doživljava nikakav stres i organizam normalno funkcioniše.

- Savremena hrana, podešena tako da nam se veoma dopada, nema u sebi amortizujućih vlakana, pa šećeri naglo prodiru u krvotok i organizam doživljava šok. Pankreas mora naglo da reaguje, da luči insulin. To iscrpljuje i pankreas i ceo endokrini sistem, nastaju metabolički problemi, koji dovode do dijabetesa tipa 2 – kaže dr Borović.

2. Ne preskačite obroke

Neredovni obroci i uzimanje hrane između njih izuzetno opterećuju organizam, koji ne zna kako da eliminiše višak energije jer smo fizički potpuno neaktivni.

– Višak šećera pretvara se u masti, pa osim nivoa šećera raste i nivo masti u krvi. Višak masti oksidiše i postaje otrovan, organizam ne može da ga se reši, taloži ga u telu, zbog čega imamo epidemiju gojaznih - objašnjava naš sagovorik i dodaje da veliki deo masti organizam ubacuje duboko u krvne sudove i to je faza kada dijabetičari imaju i povišen krvni pritisak, pored povišenog šećera i masnoće.

Zbog blagih simptoma, dijabetes tipa 2 često bude neopažen, pa dosta ljudi i ne zna da je obolelo. Procenjuje se da na svaku obolelu osobu dolazi po jedna koja ne zna da ima dijabetes. Otkriva se slučajno, kada su već prisutne komplikacije kao što su bolesti srca i krvnih sudova, bolesti oka, bubrega i nervnog sistema. Prema podacima iz registra za dijabetes u Srbiji, već u trenutku otkrivanja tipa 2 dijabetesa kod približno trećine bolesnika prisutna je jedna ili više kasnih komplikacija: angina pektoris, infarkt miokarda, moždani udar, dijabetesno stopalo, retinopatija, neuropatija ili nefropatija.

3. Uradite osnovne testove

Na prve znakove dijabetesa potrebno je odmah reagovati, javiti se lekaru, koji će uraditi osnovne testove za dijagozu. Određuje se vrednost glukoze u krvi i radi se test oralnim opterećenjem glukozom, određivanje glukoziranog hemoglobina (HbA1c) i pregled urina.
Ohrabruje činjenica da se primenom preventivnih intervencija, dobrom kontrolom bolesti i unapređenjem kvaliteta zdravstvene zaštite obolevanje i umiranje od dijabetesa može smanjiti. Relativno male promene u stilu života, uključujući usvajanje pravilnog načina ishrane, povećanje fizičke aktivnosti i održavanje normalne telesne težine smanjuju rizik za nastanak dijabetesa za više od 50 odsto.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.