Shutterstock

09:36 Ljubav i zdravlje 0

express.hr | 19. 10. 2016.

OTKRIJTE NA VREME! Znakovi koji ukazuju na oboljenje štitne žlezde

Pretpostavka je da će se svaka peta žena u jednom razdoblju života susresti s poremećajem štitne žlezde, a broj oboljelih muškaraca sve je veći, tvrde stručnjaci

Osim genetike, nastanak bolesti štitne žlezde uzrokuju stresan život, nepravilna ishrana i promene hormonskog statusa poput trudnoće i menopauze. Poremećaji u radu te važne žlezde danas su drugi po redu endokrini problem po učestalosti, nakon dijabetesa. 

Prvi simptomi nepravilnog rada štitne žlezde, koja se nalazi u vratu ispod Adamove jabučice su oticanje vrata, neobjašnjiv gubitak ili dobijanje na težini, ispadanje kose, kao i promene u nivou energije i raspoloženju. 

Kako štitna žlezda kontroliše rad metabolizma, njen poremećaj može da rezultuje i problemima s plodnošću, ali i povišenim krvnim pritiskom, oštećenjem srca kao i psihičkim problemima u vidu depresije. 

Najčešći oblici bolesti štitne žlezde su hipotireoza, kada luči premalo hormona, kao i hipertireoza, koju karakteriše preterano lučenje hormona. Kako su stanja i uzroci poremećaja drugačiji, tako su drugačiji i simptomi. 


Dijagnostikovanje 

Najčešće metode utvrđivanja bolesti je analiza hormona štitne žlezde u krvi. 

Ako nivo hormona nije optimalan, obavlja se ultrazvuk ovog organa. 

Kod prisutnih čvorova u tkivu štitne žlezde radi se punkcija čvorova i scintigrafija. 
 

U pojedinim slučajevima problem prolazi sam od sebe, dok u većini potrebna terapija lekovima. 

PROMENILA JE OVE TRI STVARI I SALO JE POČELO DA SE TOPI! Prvi vidljivi rezultati već za nedelju dana!

Kod postojanja čvorova, kao i kod hipertireoze, koju nije moguće kontrolisati duže vreme, pristupa se operaciji štitne žlezde ili zračenju radioaktivnim jodom.

Hipotireoza

Najčešći uzrok nedovoljnog lučenja hormona štitne žlezde je autoimuna bolest Hašimotov sindrom koja se potvrđuje testiranjem antitela tiroidne peroksidaze (TPO) i tireoglobulina (Tg). 

Autoimuna bolest može da postoji i ako nije prisutan poremećaj hormona, ali potrebno je da takvo stanje prati lekar jer i u tom slučaju mogu da postoje simptomi bolesti. 

Simptomi:

Gojenje bez pojačanog unosa hrane
Zadržavanje vode u telu
Zatvor i tegobe sa varenjem
Stalan umor i manjak energije
Poremećaji menstrualnog ciklusa
Suva i perutava koža
Ispadanje kose
Pojava otoka na vratu tj. gušavosti
Povišen krvni pritisak
Osećaj udaranja srca
Osećaj hladnoće zbog usporenosti metabolizma
Depresija
Psihomotorna usporenost
Neplodnost


 

Shutterstock

Lečenje hipotireoze najčešće se svodi na nadoknadu prirodnih hormona štitne žlezde sintetičkim, koji se piju svako jutro natašte, u zavisnosti od doze koja je potrebna telu.

Hipertireoza

Kod hipertireoze dolazi do pojačanog stvaranja hormona štitne žlezde, a najčešće je posledica autoimunog procesa tj. Gravesove bolesti. Ostali uzroci su čvorovi i poremećaj u radu hipofize. Simptomi su često jače izraženi nego kod hipotireoze. 

Simptomi:

Ubrzan rad srca
Prekomerno znojenje
Neobjašnjiv gubitak težine uz velik apetit
Česte stolice
Subjektivan osećaj vrućine
Podrhtavanje ruku i mišića tela
Ispadanje kose
Krhki nokti
Otok na vratu
Nervoza i psihički nemir
Hiperaktivnost
Problemi s nesanicom
Poremećaj menstrualnog ciklusa
Problemi s vidom i buljavost očiju
Povišenje krvnog pritiska



Lečenje hipertireoze obuhvata terapiju antitireoidnim lekovima koji blokiraju stvaranje i otpuštanje hormona štitne žlezde, kao i betablokatorima koji usporavaju rad srca. 

Kako terapija može da rezultuje nuspojavama poput smanjenja broja leukocita, ona nije doživotna. 

VODITE RAČUNA! Na hladnoći se bešika lako upali

Ako ne dođe do povlačenja bolesti, tada se pristupa lečenju radioaktivnim jodom, delimičnom ili potpunom uklanjanju štitne žlezde. 

Na taj način telo se dovodi u hipotireozu, pa je potrebno nastaviti lečenje sintetičkim hormonima.



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]