PRVA POMOĆ Evo šta nikako ne smete da radite u slučaju da promrznete!

Hladni talas stigao je i u našu zemlju, ovi saveti mogu vam biti od pomoći kako u svakodnevnom životu tako i u nepredviđenim situacijama

Ako promrznete, postepeno se zagrevajte, nemojte odmah ići pod mlaz vrele vode, savetuje Radmila Šehić, lekar Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć.

Ona dodaje i da treba piti mlake čajeve, a ne vrele da bi se organizam privikao i zagrejao. Takođe, ne treba trljati rukama prste na nogama jer ih možete povrediti. Iako vam je hladno, nemojte da budete u direktnom kontaktu s grejnim telom.

Promene nastaju najpre na prstima ruku i nogu, u predelu pete, na nosu, bradi, ušnim školjkama. Promrzline najčešće nastaju pri temperaturi oko nule ili nižoj. Za nastanak promrzlina naročito je važno delovanje vetra velike brzine i to može dovesti do promrzlina i na nešto višoj temperaturi.

Kako reagovati

Povređenog, prema mogućnostima, preneti u toplu prostoriju, skinuti vlažnu odeću kao i sve što steže: čarape, čizme, cipele, rukavice, prsten. Mehuri se ne smeju otvarati, samo se pokriju sterilnom gazom. Prsti na rukama i nogama drže se odvojeni umetnutom mekanom i suvom tkaninom. Ako je dostupna medicinska pomoć, bolje je na zahvaćena područja staviti suvu sterilnu gazu, smrznuti ekstremiteti moraju se imobilizovati, povređenog transportovati u medicinsku ustanovu.

Ako medicinska pomoć nije dostupna, možete dati prvu pomoć zagrejavanjem smrzotine. Smrzotine se ne smeju naglo zagrejavati stavljanjem u toplu vodu ili pokrivati termoforima. Da bi se sprečila pojava lokalnih mehanizama destrukcije, koji se maksimalno razvijaju za vreme naglog zagrejavanja, pre tretiranja lokalne povrede toplotom treba sprovesti zagrejavanje unutrašnjosti tela (unošenje bolesnika u toplu prostoriju i davanje toplih napitaka). Posle podizanja temperature treba započeti zagrejavanje smrznutih delova tela u vodi početne temperature 10 do 15 stepeni Celzijusa.

Temperatura vode postupno se povećava, svakih 5 minuta za 5 stepeni, do maksimalne temperature od 40 stepeni. Trljanje smrznutog dela tela snegom ili rukama, ili izlaganje izvoru toplote je zabranjeno jer takav postupak redovno uzrokuje još veća oštećenja i stvara povoljne uslove za infekciju. Za vreme zagrejavanja dati lekove protiv bolova, s obzirom na to  da je zagrejavanje smrzotine veoma bolno.

Površno lokalno ohlađenje uglavnom se uspešno rešava zagrejavanjem vlastitom toplotom tela, ili toplotom tela spasioca. Smrznuti delovi tela moraju potpuno mirovati – mora se izvršiti imobilizacija priručnim ili standardnim sredstvima. Pre imobilizacije smrznuti deo se mora obmotati mekanom, po mogućnosti vunenom tkaninom. Promrzli delovi ne zavijaju se zavojem niti se smeju navlačiti čarape koje stežu.

Fiksacija uz imobilizaciono sredstvo mora biti labava. Smrznuti donji ekstremiteti moraju biti u povišenom položaju, a položaj povređenog je ležeći. Ponovo smrzavanje odmrznutih delova tela može uzrokovati još veća oštećenja nego prvobitna smrzotina.

Da bi se to sprečilo, treba zahvaćene delove tela labavo omotati mekanom, po mogućnosti vunenom tkaninom i držati bolesnika u toplom. Dajte bolesniku tople, zašećerene napitke da bi nadoknadili izgubljenu tečnost.

Kako da sprečite smrzavanje

Obucite se slojevito. Potkošulja, pamučna majica, vuneni džemper ili flis majica i jakna. Ispod pantalona helanke ili debele hulahopke, ili duge gaće za muškarce, plus sokne. Na sve to idu čizme. Slojevita odeća čuva toplinu između slojeva pa će vam biti toplije tako nego kada biste nosili samo potkošulju i debeli džemper. 

Zaštitite sve ekstremitete. Nosite obavezno kapu, šal i rukavice, a šal možete da navučete i preko nosa i dišete u njega. Tako ćete malo ugrejati vazduh.

Pokušajte da dišete što opuštenije kada ste na niskim temperaturama. Tako će vam biti toplije. Kada se stisnete i ukočite, telo troši više energije da ostane u tom položaju. Pokušajte sedam puta duboko da udahnete i izdahnete. Pri tom brojte svaki put do sedam. Tako ćete se opustiti. Nosite čizme sa gumenim đonovima ili prorezima kako biste smanjili rizik od pada.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.