Planeta
ZALUŽNI SA FRONTA PRAVO U FOTELJU Podoljak: Za nekoliko nedelja mogao bi da postane ambasador u Londonu
124. 04. 2024. u 09:10
224. 04. 2024. u 09:10
Rezultati novih istraživanja sugerišu da možda ne bi bilo loše da se preispita "iseci i vadi" metod kao jedino rešenje za upalu slepog creva
Operacija slepog creva kojom se ovaj organ odstranjuje je uobičajena procedura kad dođe do upale (apendicitisa). Ali, rezultati novih istraživanja sugerišu da možda ne bi bilo loše da se preispita ovaj "iseci i vadi" metod kao jedino rešenje.
Magazin "Tajm" prenosi rezultate novog istraživanja, tokom kojeg su naučnici ispitivali situaciju u vezi sa prisustvom/izostankom slepog creva kod 533 vrste sisara. Utvrđeno je da ovaj organ nemaju svi sisari, ali da je onima koji ga imaju - potreban.
Slepo crevo nije, dakle, "beskoristan" organ kao što se uobičajeno misli. Vrste koje imaju apendiks generalno imaju gušće limfoidno tkivo na spoju tankog i debelog creva. Ovaj tip tkiva ima značajnu ulogu u održavanju imuniteta, a stimuliše i množenje dobrih bakterija koje nastanjuju naša creva, navodi se u studiji.
Slepo crevo služi kao neka vrsta "sigurne kuće" za te dobre bakterije, zaključili su naučnici.
A dobre bakterije su od velike važnosti za opšte stanje organizma. Uravnotežena crevna flora je od presudnog značaja za oporavak od recimo bakterijskih crevnih infekcija, do kojih dolazi kad se otrujemo hranom, na primer.
Ljudi kojima je izvađeno slepo crevo generalno su dobrog zdravlja, i ova operacija nema neke značajne posledice, ali, kod njih oporavak od trovanja ipak traje nešto duže nego kod onih čije je slepo crevo i dalje "na svom mestu".
Vesti
JAHJAGINA LAŽ O 20.000 SILOVANIH ALBANKI: Odštetu za seksualno nasilje na Kosovu i Metohiji prima oko 1.000 osoba
124. 04. 2024. u 07:57
224. 04. 2024. u 07:57
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.