Pixabay

21:05 Ljubav i zdravlje 0

Ljubav&Zdravlje/N.Lazović | 30. 04. 2017.

PRAZNIČNA DEPRESIJA: Svako ima nekog, samo ja ne...

Porodice se okupljaju i provode vreme zajedno, ljubavni parovi se ne razdvajaju, a usamljena osoba se povlači u sebe i upada u stanje depresivnosti

Iako je često prva asocijacija na praznike osećanje radosti i uzbuđenja, kao i okupljanje porodice, za mnoge ljude praznici predstavljaju dane ispunjene setom, tugom, a u nekim slučajevima dolazi i do pravih depresivnih stanja.

Najteže je onima koji praznike treba da provedu sami i suoče se sa usamljenošću, ličnim neuspesima, prazninama i nezadovoljstvima. Oni često usamljenost nadoknađuju poslom i karijerom, a tokom neradnih dana predaju se razmišljanjima na temu "svako ima nekog, samo ja ne...". Kako prebroditi to osećanje i umanjiti praznični stres, objašnjava klinički psiholog Ana Perišić.

Čest uzrok prazničnih depresija jeste situacija kada se u prošlosti, tokom praznika, desilo nešto loše

- Osećanje usamljenosti je samo po sebi izuzetno neprijatno i izaziva patnju. Osoba koja se oseća usamljeno često može tokom praznika da ima još snažniji doživljaj izolovanosti upravo zato što se tokom praznika insistira na osećanju zajedništva. Porodice se okupljaju i provode vreme zajedno, ljubavni parovi organizuju vreme tako da se ne razdvajaju, a onaj ko je usamljen i nema osobu ili osobe sa kojima bi proveo praznike može na to da reaguje još većim povlačenjem i osećanjem depresivnosti - navodi psiholog.

Eh kad se samo setim...

Čest uzrok prazničnih depresija jeste situacija kada se u prošlosti, tokom praznika, desilo nešto loše. Recimo, neko blizak je umro tog dana ili je otišao, neka značajna veza raskinuta je tokom praznika...

Pixabay

- U tom slučaju praznici postaju vreme kad se osoba priseća onoga što joj se dogodilo, evociraju se osećanja tuge i žaljenja i ukoliko osoba nije završila proces tugovanja, može se desiti da odreaguje depresivno - objašnjava Ana Perišić.

Svedite svoja očekivanja od praznika na realnu meru. Ne trudite se da promenite ono na šta ne možete da utičete

Među uzrocima praznične potištenosti stoji i takozvani negativni bilans. Mnogi ljudi započinju novu godinu sa puno želja i planova, a od svega ostvare malo ili ništa. Tada sledi razočaranje, osećaj neuspeha i promašenosti, sa kojima se dočekuju praznici.

Kad kriza potraje

Ponekad praznična depresija može biti udružena sa sezonskom depresijom kod ljudi koji su tome skloni.
- Ukoliko primetite kod sebe znakove depresije - bezvoljnost, nezainteresovanost, malodušnost, nedostatak želje za životom, osećanje krivice ili beznadežnosti, ne ustručavajte se da potražite pomoć. To što se u ovom slučaju depresija javlja povremeno, nipošto ne znači da je treba ignorisati i verovati da će proći sama od sebe - poručuje Ana Perišić.

Rodna gruda

- Praznične depresije su česte kod ljudi koji žive u inostranstvu. Tokom godine život dobro funkcioniše, ali kad dođu praznici pokreću se osećanja nostalgije, tuge i želje da osoba bude tamo gde su njoj bliski ljudi, porodica i prijatelji. Kada nije u mogućnosti da to ostvari, može reagovati depresivno - naglašava psiholog i objašnjava kako umanjiti praznični stres i depresivno raspoloženje:

o Svedite svoja očekivanja od praznika na realnu meru. Ne trudite se da promenite ono na šta ne možete da utičete.

o Ukoliko su članovi porodice ili prijatelji sa kojima planirate slavlje u istom stanju kao i vi, umorni i pod stresom, ne očekujte superprovod - najbolje je da praznike provedete odmarajući se.

o Ako ste domaćin ili odete u goste, izbegavajte priče o tekućim problemima. Unesite humor u razgovor, čak i neprijatne situacije i događaji mogu se sagledati i opisati sa dozom šale.

Pixabay

o Ne jadikujte nad starim, dobrim vremenima, fokusirajte se na ono što je danas i sa optimizmom gledajte u budućnost.

o Ako ste sami ili odvojeni od porodice i prijatelja, priključite se izletu ili zabavi u nekom od klubova za usamljene.

o Otputujte negde za vreme praznika, čak i ako vam se to u prvi mah ne čini kao dobra ideja, to će vam značajno pomoći da prevaziđete neraspoloženje.

o Poklonite sami sebi nešto - zaista ste zaslužili.

o Izbegavajte alkohol. Ukoliko vam se čini da vas čašica pića opušta, setite se da sledeća može provocirati lavinu loših osećanja.

o Aktivirajte svoje telo - pasivno sedenje u kući samo pojačava apatiju. I najmanja fizička aktivnost - lagana šetnja na primer, stimulisaće proizvodnju hormona koji utiču na dobro raspoloženje.


 


 



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]