OPREZ SA HRANOM! Od slanine i slatkiša na vrućini opasno skače pritisak!

Kalorična i masna hrana tokom leta može da bude uzrok ozbiljnih zdravstvenih problema

Ukoliko, na primer, kada je jako vruće pojedemo slaninu umesto laganog obroka koji se preporučuje, telo dobija energiju od koje se dodatno "greje". To može da "podigne" krvni pritisak, nivo holesterola i triglicerida i da stvori aterosklerotske komplikacije.

Na to, dok se borimo sa četvrtim vrelim talasom ovog leta, upozorava dr Vesna Dimitrijević Srećković, šef jedinice za ishranu i prevenciju metaboličkih poremećaja u Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije, i redovan profesor Medicinskog Fakulteta u Beogradu

* Koje sve namirnice mogu da budu štetne za organizam na velikoj vrćini?

- Leti ne treba da opteretimo organizam teškom i masnom hranom životnjskog porekla, kao što su punomasni sirevi, kajmak, čvarci, slanina, suvomesnati proizvodi, pržena i pohovana mesa, tatar biftek, jela poput sarme i raznih soseva. Umesto toga, treba jesti lako svarljivu hranu sa više dijetskih vlakana, a manje životinjskih proteina i masnoća. Vrganji, lisičarke i druge vrste lako svarljivih pečuraka punih proteina mogu da budu zamena za životinjske proteine. Lako svarljivi su i proteini soje, koji mogu biti zamena za meso.

SUNCE PRŽI BEZ MILOSTI! Vrelo kao u paklu do nedelje uveče, KRATKOTRAJNO OSVEŽENJE U PONEDELJAK

* Da li je osim sa masnom, potreban oprez i sa slatkom hranom?

- Ukoliko unosimo hranu sa mnogo šećera, postoji opasnost od pojave viška insulina i poremećaja glikoregulacije. Zbog tog viška insulina, dalje može da dođe do povišenog krvnog pritisaka i masnoće u krvi. Sve to doprinosi aterosklerotskim komplikacijama na srcu, mozgu, arterijama vrata.

* Da li pacijenti sa ozbiljnim zdravstvenim problemima treba posebno da vode računa?

- Posebno rizičnoj grupi pripadaju pacijenti sa hroničnim bolestima poput dijabetesa, koronarne bolesti, poremećajima bubrežne funkcije, koji su na dijalizi ili su preživeli infarkt ili šlog. Treba da se čuvaju dehidracije, pada imuniteta i pridruženih bakterijskih infekcija tokom letnjih meseci. Zbog toga treba da unose osvežavajuće mlečne napitake kao što su jogurt i kefir, koji će doprineti jačanju imuniteta. Voće i povrće može da spreči infekcije u letnjim danima, obezbedi neophodne minerale, vitamine i antioksidantna jedinjenja. Naravno, osetljiva grupa su takođe deca, trudnice, porodilje i starije osobe, koji treba da se pridržavaju istih pravila.

* Koje su najzdravije namirnice tokom leta, kada je temperatura napolju iznad 30 stepeni Celzijusa?

- Sveže voće i mnogobrojne sorte povrća su važne, nadoknađuju elektrolite i tečnost koji se tokom toplih letnjih dana gube zbog znojenja. Povrće i voće žute, narandžaste i crvene boje obiluje karotenom, flavonoidima, antioksidantima, jača imunitet, podstiče pigmentaciju, prevenira rak kože i prevremeno starenje kože. Morska riba je lako svarljiva i pogodna za ishranu tokom letnjih meseci, jer obiluje kalcijumom, D vitaminom i omega 3-masnim kiselinama. Ove kiseline popravljaju masnoću u krvi i insulinsku rezistenciju, čime doprinose sprečavanju aterosklerotskih komplikacija. Takođe, biljni proteini iz pečuraka, pasulja, graška i sočiva su lako svarljivi, dok jogurt, kefir i mladi sirevi obiluju probioticima značajnim za imunitet.

INFORMEROV VODIČ: OSVEŽENJE ZA MALE PARE! Izletišta u kojima možete da se rashladite na 40 stepeni!

* Koja hrana se generalno smatra zdravom, ali je treba izbegavati tokom leta?

- Salate obavezno treba da budu začinjene, jer ulje i sirće mogu da spreče ili uspore širenje zaraze, u slučaju da salata nije dobro oprana. Jela kojima se dodaju neobrađena jaja obavezno treba izbegavati, dok ribu treba oprezno posluživati, jer se može pokvariti svega nekoliko sati posle ulova. Zato se na jelovnicima nikako ne bi smela naći jela od termički neobrađene ribe. Kada je reč o mesu, treba voditi računa o poreklu. Takođe, sa unosom proteina ne treba preterati, zato što hiperproteinska ishrana, odnosno belančevine iz mesnih i mlečnih proizvoda, dovode do povećanja brzine glomerulske filtracije bubrega, što može da dovede do oštećenja bubrega.

* Iako nutricionisti preporučuju sirovo voće i povrće, postoji hrana koju ipak ne treba da jedemo u svežem stanju?

- Postoji grupa povrća koja se ne preporučuje u svežem stanju, kao ni u obliku ceđenog soka ili smutija. Razlog za to ograničenje su strumogena jedinjenja u povrću kao što je karfiol, brokoli, kelj, prokelj, keleraba, blitva i spanać. Ova strumogena jedinjenja mogu da dovedu do uvećanja štitaste žlezde u kojoj se pojavljuje viš nodusa (čvorova) koji mogu da dovedu i do rizika za malignu alteraciju.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.