KARFIOL ZA VITKU LINIJU: Podmlađuje, jača imuni sistem, čuva srce, sprečava karcinom...

Pored toga što svaki zalogaj pruža gurmanski užitak, ova biljka je izuzetno dobra za naše zdravlje

Ako pokušavate da se oslobodite suvišnih kilograma, vreme je da napunite frižider karfiolom. U ovoj zeljastoj biljci, čiji su najbliži rođaci brokoli, prokelj, kelj i kupus, možete da uživate od proleća do kasne jeseni, pa čak i tokom hladnih zimskih dana, jer je idealna za kiselu zimnicu. Pored toga što svaki zalogaj pruža gurmanski užitak, karfiol je izuzetno dobar za naše zdravlje: podmlađuje, jača imuni sistem, čuva srce i krvne sudove, sprečava nastanak karcinoma...

Intenzivno uzgajanje ovog povrća počelo je u 12. veku na području Mediterana, da bi se od 16. veka proširilo po celoj Evropi, a potom i širom sveta. Danas se najviše uzgaja u zemljama Dalekog istoka, kao i u Italiji, Francuskoj i Španiji.

Nutritivna vrednost

Karfiol ima veliku hranljivu vrednost. Odličan je izvor vitamina C, tu su i vitamini A, E, K, kao i vitamini B grupe. Minerali "skriveni" u ovom povrću su: kalijum, sumpor, fosfor, bakar, mangan, selen, natrijum, cink i magnezijum.

Osim minerala i vitamina, karfiol obiluje i drugim važnim sastojcima - antioksidansima i fitohemikalijama. Tu su glukozinolati i tiocijanati, karotenoidi lutein i zeaksantin, proteini, ugljeni hidrati, masti i obilje vlakana.

Karfiol je izuzetno niskokalorična namirnica - 100 grama sadrži svega 25 kalorija. Zbog toga je posebno koristan za osobe koje žele da izgube višak kilograma, jer osigurava zdrav, niskokalorični obrok pun vitamina i minerala.

Čuvar srca

Brojna istraživanja potvrdila su da karfiol pomaže u zaštiti od povišenog krvnog pritiska, ateroskleroze, moždanog udara i infarkta. U 100 grama ovog povrća sadržano je osamdeset odsto preporučene dnevne doze magnezijuma - minerala koji je važan za očuvanje zdravlja srca.

Tu su i folati, koji učestvuju u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja jer pomažu da se smanji količina homocisteina - aminokiseline blisko povezane s kardiovaskularnim bolestima.

Karfiol doprinosi i smanjenju lošeg (LDL) holesterola, koji je odgovoran za pojavu ateroskleroze.

Jača imuni sistem

Ovo povrće sadrži obilje antioksidanasa koji deluju protivupalno i pomažu u izgradnji zdravog imunog sistema.

Visoki udeo vitamina C, snažnog zaštitnika imuniteta, dovoljan je razlog da ovu namirnicu uključite u svakodnevni meni. U jednoj šolji karfiola nalazi se podjednaka količina ovog važnog vitamina kao i u jednoj pomorandži, odnosno 100 grama sadrži čak 80 odsto preporučene dnevne količine vitamina C.

Sprečava kancer

Brojna istraživanja su potvrdila da je karfiol moćan saveznik u borbi protiv karcinoma, naročito raka dojke, jajnika, prostate, debelog creva, pluća i bešike.

Zasluga pripada mnoštvu antioksidanasa i bogatstvu vitamina, posebno vitamina C. Naučnici već godinama naglašavaju činjenicu da je kombinacija antioksidanasa i vitamina C odličan način da se preduprede i najteže bolesti.

Idealan za trudnice

Karfiol je od velike koristi i tokom trudnoće. Bogat je vitaminima C, A i B grupe, i posebno folatima, odnosno folnom kiselinom. Folati pomažu u rastu ćelija i pravilnom razvoju fetusa i sprečavaju pojavu različitih poremećaja.

Ne samo trudnice već i žene koje planiraju trudnoću trebalo bi redovno da konzumiraju ovo povrće. Folna kiselina i ostali nutrijenti iz karfiola posebno su važni u prvim nedeljama trudnoće, kada žena često i ne zna da je trudna.

Štiti oči

Vitamin C i ostali antioksidansi delotvorni su i kod smanjenja rizika od pojave makularne degeneracije, bolesti koja može da dovede do slepila, naročito kod starijih osoba.

Sulforafan prisutan u karfiolu štiti tkivo mrežnjače od oštećenja uzrokovanih oksidativnim stresom, sprečava oštećenje vida i razne bolesti oka, poput katarakte.

Mladolikost

Jedna od prednosti redovne konzumacije ovog povrća je njegova sposobnost podmlađivanja kože. To je ponovo zasluga mnoštva antioksidanasa - boraca protiv preranog starenja kože.

Akumulacija toksina ostavlja negativne posledice na koži, poput akni, nečistoća, tamnih mrlja, bora, bradavica, osipa i sl., te je jako važna njihova eliminacija iz tela. U tome pomažu antioksidansi iz karfiola. Oni povećavaju količinu kiseonika u krvi i ubrzavaju metabolizam, što doprinosi bržem oslobađanju tela od toksina.

Hranljive materije iz karfiola doprinose i zdravlju kose, podstiču rast i sprečavaju njeno opadanje.

Na trpezi

Karfiol ima najviše hranljivih materija kad je svež. Prepoznaćete ga po beloj glavici, čvrsto priljubljenim cvetovima i debelim, svetlozelenim listovima. Stare glavice izgledaju bledo i na njima su vidljive crne ili smeđe mrlje.

Veličina glavice nije vezana za njen kvalitet, ali težina jeste. Imajte na umu da je od dve glavice iste veličine svežija ona koja je teža. Karfiol čuvajte u papirnoj vrećici u frižideru i potrošite u roku od pet dana.

Zbog svog specifičnog i blagog ukusa, idealan je za široku primenu u kulinarstvu. Kao predjelo ili lagana večera najčešće se jede kuvan i preliven maslinovim uljem i raznim začinima ili sosovima, poput bešamela, sosa od paradajza ili sira.

Od glavnih jela s karfiolom najpoznatija su sufle od karfiola, musaka, pire, rižoto, testenina sa sosom od karfiola, dinstani karfiol, razne krem čorbe i variva.

RECEPTI:

Karfiol sa semenkama bundeve

Sastojci: 2 puta po 1 kašika maslinovog ulja, velika glavica karfiola, so, mleveni crni biber, 2 kašike putera, 1/4 šolje sirovih semenki bundeve, pola kašičice mlevene crvene paprike, Ľ šolje seckanog svežeg korijandera i nešto lišća za dekoraciju, kašika svežeg soka od limete.
Priprema: Zagrejte rernu na 220 stepeni. Pleh za pečenje premažite jednom kašikom maslinovog ulja. Karfiol operite, isecite na komadiće debljine oko 2 cm i složite na pleh za pečenje. Poprskajte karfiol drugom kašikom maslinovog ulja, posolite i pobiberite. Pecite dok jedna strana ne poprimi tamniju boju (oko 20 minuta), potom okrenite komadiće karfiola, posolite, pobiberite i ponovite postupak pečenja. U međuvremenu, u maloj činiji istopite puter, dodajte semenke bundeve i kuvajte šest minuta, lagano mešajući. Sklonite s vatre i dodajte crvenu papriku. Ostavite da se ohladi 10 minuta, a zatim dodajte korijander i sok od limete. Začinite solju i biberom po ukusu. Rasporedite pečeni karfiol na poslužavnik, prelijte pripremljenim prelivom i ukrasite listićima korijandera.

Krem čorba

Sastojci: manja glavica karfiola, so, kašika putera, 2 kašike brašna, 2,5 l bistre supe, 3 žumanceta, kašika hladne vode, biber, muškatni oraščić, 3 kašike narendanog kačkavalja, kriške ražanog hleba premazane puterom.
Priprema: Očistite karfiol, operite i stavite u šerpu. Prelijte vrućom posoljenom vodom (1 kašika na litar vode) i kuvajte na tihoj vatri pola sata, dok karfiol ne omekša, ali ne previše. Ocedite ga i sačuvajte šolju tečnosti. Zatim odvojte karfiol na cvetiće, stavite ih u zagrejanu činiju za supu i držite na toplom mestu. U šerpi od tri litra napravite belu zapršku od putera i brašna. Sipajte supu i vodu od karfiola, pustite da provri i kuvajte tri minuta mešajući. Razmutite žumanca sa kašikom hladne vode, dodajte Ľ šolje tople čorbe, sipajte postepeno u šerpu i mešajte dok ne provri. Na kraju dodajte biber, muskatni oraščić i rendani sir. Gotovu čorbu sipajte u činiju, preko karfiola, i poslužite sa ražanim hlebom premazanim puterom.

Indijska salata

Sastojci: glavica karfiola, veza luka, veći paradajz, kašičica senfa, kašika belog vinskog sirćeta, kašika meda, kašika ulja, so, biber, kašičica karija, malo pistaća (ili kikirikija).
Priprema: Karfiol kuvati u slanoj vodi oko 15 minuta. Za to vreme pomešati senf i sirće sa 2-3 kašike vode, posoliti, pobiberiti, dodati med, kari i na kraju ulje. Mladi luk iseći na kolutove, paradajz na manje kockice, pa pomešati sa prelivom za salatu i sve preliti preko ohlađenog karfiola. Posuti prženim pistaćima ili kikirikijem.

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.