STRES, BES, UMOR: Zašto nikako ne bi trebalo da preskačemo obroke?

Redovno preskakanje obroka negativno utiče na naše zdravlje, od povećanja telesne težine do izgladnjavanja

Skoro svima nama se dešava da preskočimo obrok ili dva. Neko ko pokušava da izgubi težinu jede manje obroka tokom dana. Drugi su prezauzeti ili kasne i nemaju vremena za obrok. Postoje i oni koje dijeta vodi u krajnost, pa izbegavaju da uopšte jedu.

Preskaknje obroka u retkim prilikama nije toliko loše, ali redovno preskakanje obroka može imati negativne zdravstvene efekte. Brojne naučne studije pokazuju efekte preskakanja obroka – ono može dovesti do poremećaja u ishrani, nezdravih dobitaka na težini i loših performansi, između ostalog.

Važno je napomenuti da telo ne razume razliku između gladovanja ili preskakanja obroka. To znači da telo reaguje na isti način kada ne dobije dovoljno izvora energije. Evo šta se dešava sa našim telima kada preskočimo obrok.

Metabolizam usporava

Najpre, šta je metabolizam? To je proces u telu pri kojem se hrana pretvara u energiju. Čak i kad fizički ne radimo ništa, telo još uvek funkcioniše - cirkulacija krvi, disanje i slično, i za ove aktivnosti potrebna je energija koja potiče od hrane.

Preskakanje obroka signalizira telu da nema dovoljno hrane ili izvora energije, a telo reaguje spuštajući brzinu metabolizma kako bi sačuvalo izvore goriva. Telo će sačuvati dodatne kalorije iz sledećeg obroka kako bi izbeglo nedostatak izvora energije.

U osnovi, kada metabolizam uspori, hrana koja se pojede se ne "koristi" tako efikasno. Od pomoći pri tome je konzumiranje izbalansiranih obroka kako bi se metabolizam u telu zadržao na normalnom nivou.

Takođe pomaže prava količina sna (7-9 sati) i konzumiranje puno vode.

Prejedanje i prekomerna težina

Kada preskočimo obrok i postanemo zaista gladni, naš sledeći obrok pretvara se u gozbu - mi težimo da pojedemo više. Prema Nacionalnom institutu za zdravlje, preskakanje obroka će nas učiniti gladnijim kada sledeći put jedemo. Nekoliko studija je povezalo povećanje telesne težine sa preskakanjem obroka (naročito doručka).

Kada je telo lišeno hrane, mozak će biti na visokom nivou uzbune u potrazi za bilo kojom hranom i žudeće za visokokaloričnom (nezdravom) hranom. Kod sledećeg obroka, telo čuva dodatne kalorije iz hrane kao instinkt za preživljavanje, jer nije sigurno kada će ponovo dobiti hranu. Dodatne kalorije koje se ne iskoriste se pretvaraju u masnoću.

Osećaj besa zbog gladi

Bes zbog gladi je stvaran. To je osećaj kada je neko toliko gladan da ga to čini ljutim i frustriranim. To je zato što se nivo šećera u krvi našeg tela smanjuje kada preskačemo obroke.

Naš mozak funkcioniše na glukozi i kada mozak ne primi dovoljno goriva, dovodi telo u režim gladovanja i oslobađa hormone stresa.

Ovo je isti razlog zbog kojeg se teže fokusiramo kada smo gladni. Mozak ima malo goriva i donosi odluku o najboljem načinu korištenja preostale energije. Postajemo ćudljiva, razdražljiva i najmanje zabavna verzija nas samih.

U krajnjem, preskakanje obroka na redovnoj osnovi uzima danak u našim telima. Okreće se protiv nas, a mi se u osnovi lišavamo hrane. Ako pokušavate da izgubite težinu, obavezno jedite prave porcije zdravih obroka tokom celog dana, spavajte, vežbajte i uzimajte puno vode.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.