Doručak je obrok koji će odrediti dan – hoćemo li biti dobre volje, imati energije i koncentracije, biti mirni i staloženi, ili ćemo ga provesti u haosu, sve to zavisi od toga šta unesemo u organizam tokom doručka

E, pa kad je već tako, evo što o tome misle stručnjaci – šta i kako treba jesti za doručak kako bismo bili siti i zadovoljni, a istovremeno i izgubili višak kilograma.

 Za početak, kad treba doručkovati? Idealno, pravo vreme za doručak je 30 do 60 minuta nakon buđenja. Ako niste oduševljeni idejom velikog obroka nakon buđenja, podelite doručak na dva dela – nešto lagano nakon buđenja i veći zalogaj sat, sat i po kasnije.

 Masti – ciljajte na oko 10 do 15 grama, što je oko 30 do 35 posto ukupnih kalorija za doručak. Umesto zasićenih masnoća poput slanine i sira, radije unosite maslinovo ulje, orašaste plodove i semenke.

MED I ORASI: Najjači eliksir za zimske dane!

 Proteini – oko 15 do 20 posto vaše količine kalorija za doručak trebali bi biti proteini, što je između 13 i 20 grama. Unošenje dovoljno proteina za doručak je važno za održavanje zadovoljstva i osećaja sitosti tokom celog jutra. Studije su pokazale da unos barem 20 grama proteina za doručak, pomaže kod gubitka kilograma. Jaja, mlečni proizvodi, so

Šećeri – ako vodite jednačinu za ugljene hidrate, ne morate da brinete oko prevelikog unosa šećera, pogotovo ako jedete kombinaciju hrane poput voća, celih žitarica i mlečnih proizvoda. No, broj koji se mora imati na umu, je 36 grama ili manje. A kad je u pitanju dodani šećer, pokušajte ne prekoračiti šest grama – to je oko 1,5 čajna kašičica bilo kog zaslađivača (beli šećer, smeđi šećer, javorov sirup, med).

 Ugljeni hidrati– oko 45 do 55 posto vaših kalorija za doručak trebalo bi biti posvećeno ugljenim hidratima, što je oko 40 do 55 grama. Preskočite slatku i preterano obrađenu hranu ili namirnice od belog brašna i odaberite cele žitarice, voće i povrće.

 Vlakna – cilj je oko 25 posto preporučenog dnevnog unosa koji je 25 grama dnevno. To je oko šest grama, ali je u redu ići iznad toga, sve dok to ne smeta vašem probavnom sistemu. Bobice, kruške, jabuke, zelje, orasi, semenke i cele žitarice mogu vam pomoći da postignete taj cilj.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.