IZAZIVA BROJNE POREMEĆAJE! Noćni rad štetno utiče na zdravlje!

Širom sveta, milioni ljudi rade noću, o čemu nema mnogo službenih podataka, ali po jednoj studiji Univerziteta Prinston, između sedam i 15 odsto radne snage u industrijalizovanim zemljama uključeno je u neku vrstu noćnog rada, uprkos dokazima o njegovom štetnom delovanju na zdravlje, piše Bi-Bi-Si

- Ključni problem je naš unutrašnji biološki sat, koji je namešten na spoljni svet, odnosno na izlaganje ciklusima svetla i tame - kaže Rasel Foster, stručnjak za probleme sa spavanjem i profesor na Oksfordu. 

On pojašnjava mehanizam delovanja biološkog sata kod ljudi i kaže da njegovo zanemarivanje aktivira stresni mehanizam. 

- Stres povećava nivo šećera u krvi i krvni pritisak, jer se organizam priprema da odgovori na potencijalnu pretnju "koja zapravo ne postoji - mi smo samo na poslu - ističe Foster. 

Povišeni nivo stresa može dovesti i do kardiovaskularnih bolesti ili metaboličkih abnormalnosti poput dijabetesa tipa 2. Stres otežava i rad imunološkog sistema, što je dobra podloga za više stope raka debelog creva ili raka dojke. 

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) klasifikovala je noćni rad kao mogući uzročnik raka. To su dugoročne posledice, ali nedostatak sna uzrokuje i one akutne. Najvidljiviji je umor, zbog čega informacije ne primamo na pravi način, društvene signale pogrešno interpretiramo i gubimo mogućnost empatije. 

Radnici u smenama pate i od srčanih problema koji su uzrokovani kontinuiranim radom koji je u suprotnosti s biološkim ritmovima. 

A dodatno, kao što zna svaka osoba koja je radila noćne smene, nakon njih nije lako maknuti prste od nezdrave hrane. Postoje istaživanja koja kažu da se konzumacija ugljenih hidrata penje za 35 do 40 odsto nakon samo četiri do pet dana smanjenih sati noćnog sna zbog povećanog nivoa hormona grelina koji reguliše našu glad. On nas čini gladnima i podstiče na konzumaciju šećera i ugljenih hidrata. 

- To baš nije dobro za liniju ili stanja poput dijabetesa tipa 2 - rekao je Foster. 

Osim češćih zdravstvenih pregleda, radnici koji rade noću bi zbog rizika od kardiovaskularnih bolesti i metaboličkih poremećaja poput dijabetesa trebalo nadohvat ruke da imaju zdravu hranu, pre svega voće. 

Marko Hafner sa istraživačkog instituta Rand Evropa kaže da vlade sve više postaju svesne tog problema pa je tako Centar za kontrolu i prevenciju bolesti u SAD proglasio nedovoljno sna javnom zdravstvenom epidemijom. Dakle, postoji sve veća svest da je nedostatak sna javnozdravstveni problem. 

Budući da je toliko dokaza o zdravstvenim rizicima noćnih smena, postavlja se pitanje zbog čega se ljudi na njih odlučuju: dok neki nemaju izbora, neki ih i preferiraju.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.