VITKI NAKON PRAZNIKA: Nedeljni jelovnik NAJBOLJE DIJETE po mišljenju stručanjaka!

Prednost ovog režima ishrane je u tome što nije restriktivan i, za razliku od mnogih drugih, nije teško pridržavati ga se, a odlično je izbalansiran i nudi i ukusne namirnice

Vrlo popularna dijeta Daš proglašena je osmu godinu zaredom za najbolju, budući da se zasniva pretežno na voću, povrću i integralnim žitaricama, a izbegavaju se slatkiši, slatki napici i crveno meso. Ukoliko ste tokom sezone slava i praznika dobili koji kilogram viška, a par dana detoksa vam nije dovoljno da se vratite u formu, predlažemo da isprobate upravo ovu dijetu.

Daš dijeta prvobitno je nastala kao način ishrane za osobe s visokim krvnim pritiskom, ali je zbog svoje bezbednosti i hranljivosti ponela epitet najbolje. Naučnici ističu je prednost ove dijete u tome što nije restriktivna, za razliku od mnogih drugih, nije teško pridržavati je se, a odlično je izbalansirana i nudi i ukusne stvari, između ostalog i crveno vino.

Daš dijeta zapravo i nije dijeta, nego koncept zdravog života

U osnovi, ova dijeta se bazira na konzumiranju svega, ali manje od svega. Tajna je savršenih figura modela poput Adrijane Lime, koja je nedavno otkrila kako uživa u čokoladi. Međutim, ona uživa u tamnoj čokoladi s manje šećera i masnoća, naravno u par kockica, a ne celom pakovanju. Ovo je jednostavno objašnjenje ove dijete.

Dan možete započeti voćnom salatom, jogurtom i orasima. Za ručak se počastite ribom i salatom, a za večeru piletinom i povrćem. Bezbrižno pojedite koju kockicu čokolade i međuobrok. Daš dijeta zapravo i nije dijeta, nego koncept zdravog života.

Dan možete započeti voćnom salatom, jogurtom i orasima

Ono što je još važnije za gubitak kilograma jeste i to što unos hrane kontroliše nivo šećera u krvi i dizajniran je tako da spreči nekontrolisane promene u njemu. Normalan nivo šećera u krvi dovodi do smanjenja nagomilanih masti, pre svega u predelu stomaka.

Ono što ovu dijetu čini tako delotvornom jeste to što su i obroci i užine bogati proteinima i zdravim mastima, pa je tako manja verovatnoća da ćete tokom dana osetiti glad. 

NEDELJNI JELOVNIK:

Ponedeljak

Doručak: 100 g ovsenih pahuljica sa šoljom (240 ml) mleka, pola šolje (75 g) borovnica i šolja svežeg soka od pomorandže.
Užina: srednja jabuka i šolja (285 g) grčkog jogurta.
Ručak: šolja (285 ml) čorbe od povrća, sendvič od 80 g tunjevine iz konzerve, 100 g zelene salate, kašičica lajt majoneza i 2 kriške integralnog hleba.
Užina: banana
Večera: 100 g kuvanog pilećeg filea, 100 g kuvanog brokolija, 100 g šargarepe (kuvane ili sirove) i 200 g kuvanog smeđeg pirinča.

Utorak

Doručak: 2 kriške integralnog hleba sa kašikom pekmeza ili marmelade, jabuka, šolja svežeg soka od pomorandže.
Užina: banana
Ručak: 100 g kuvanog ili grilovanog pilećeg filea, 150 g zelene salate, 200 g kuvanog smeđeg pirinča, 50 g tvrdog sira.
Užina: pola šolje iseckanih breskvi (zamenite ih s nekim sezonskim voćem) i šolja (285 g) grčkog jogurta.
Večera: 100 g kuvanog lososa, 300 g kuvanog krompira i 225 g kuvanog povrća po želji.

Sreda

Doručak: 100 g ovsenih pahuljica sa šoljom (240 ml) mleka, pola šolje (75 g) bobičastog voća po želji (borovnice, maline, kupine, ribizle) i šolja svežeg soka od pomorandže.
Užina: pomorandža
Ručak: 2 kriške integralnog hleba, 100 g ćuretine (kuvane ili grilovane), 50 g tvrdog sira, 100 g zelene salate i 50 g čeri paradajza (zamenite ga po želji s nekom drugom salatom).

Međuobrok: 4 integralna krekera, 50 g svežeg sira, 100 g ananasa.
Večera: 200 g filea bakalara ili oslića, 200 g krompira, 75 g kuvanog graška i 75 g kuvanog brokolija.

Četvrtak

Doručak: 100 g ovsenih pahuljica sa šoljom (240 ml) mleka, pola šolje (75 g) bobičastog voća po želji i šolja svežeg soka od pomorandže
Užina: banana
Ručak: salata napravljena od 150 g grilovane tune, kuvanog jajeta, 2 šolje zelene salate, 50 g čeri paradajza i 2 kašike dresinga po želji, 2 kriške integralnog hleba
Užina: kruška i šolja (285 g) grčkog jogurta
Večera: 100 g grilovane piletine, 150 g mešanog kuvanog povrća, 200 g kuvanog smeđeg pirinča.

Birajte/izbegavajte n jedite više povrća i voća n rafinisane žitarice zamenite integralnim n birajte mlečne proizvode s niskim udelom mastin birajte izvore proteina poput ribe, živinskog mesa, pasulja i sočiva, soje, niskomasnih sireva, jaja, nezaslađenih jogurta n hranu spremajte sa laganim biljnim uljima, maslinovom, uljem od orašastih plodova, uljem od uljane repicen ograničite unos namirnica koje imaju visok sadržaj dodatog šećera, kao što su gazirani sokovi i slatkiši n ograničite unos namirnica sa visokim sadržajem zasićenih masti, kao što su masna mesa, margarini, kokosovo i palmino ulje, biljna mast, biljni sirevi...n unosite dosta tečnosti, prednost imaju voda i biljni čajevi n ne preterujte sa solju, još bolje - ograničite njen unos

Petak

Doručak: 2 kuvana jaja, 50 g čeri paradajza, 2 kriške integralnog hleba, šolja svežeg soka od pomorandže
Užina: jabuka
Ručak: 100 g lisnate salate, 100 g čeri paradajza, kašika dresinga po želji, 50 g tvrdog sira, 4 integralna krekera
Užina: šolja voćne salate
Večera: šolja špageta sa sosom od paradajza, 100 g ćuretine, 100 g kuvanog graška

Subota

Doručak: 2 kriške integralnog hleba, 2 kašičice putera od kikirikija, banana, 2 kašike mešanih semenki za grickanje, šolja svežeg soka od pomorandže
Užina: jabuka
Ručak: 100 g grilovane piletine, šolja grilovanog povrća po želji, šolja kuskusa.
Užina: 50 g bobičastog voća i šolja (285 g) grčkog jogurta
Večera: 100 g filea ribe po želji, 150 g sataraša (bećar paprikaša), 200 g smeđeg pirinča

Nedelja

Doručak: 100 g ovsenih pahuljica sa šoljom (240 ml) mleka, pola šolje (75 g) bobičastog voća po želji i šolja svežeg soka od pomorandže
Užina: kruška

Ručak: pileća salata napravljena od 100 g kuvanog ili grilovanog pilećeg filea, 150 g lisnate salate, 75 g čeri paradajza, kašike mešanih semenki i kašike dresinga po želji, 4 integralna krekera
Užina: banana i 70 g badema
Večera: 100 g pečene junetine, 150 g kuvanih krompira, 75 g kuvanog brokolija, 75 g kuvanog graška

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.