BANANA POPRAVLJA RASPOLOŽENJE, čuva mozak i srce, otklanja čir...

Izuzetno bogate prirodnim šećerima i kalijumom, snižavaju krvni pritisak, dobar su diuretik i smiruju bolove u stomaku. Preventive radi, svakoga jutra treba pojesti po jednu bananu, pa će dan proći bez glavobolje

Banane su zdrava užina, ukusan sastojak kolača, sladoleda, smutija... Izuzetno bogate prirodnim šećerima i kalijumom, snižavaju krvni pritisak, dobar su diuretik i smiruju bolove u stomaku. Iz preventivnih razloga, svakoga jutra treba pojesti po jednu bananu, pa će dan proći bez glavobolje.

Banana potiče iz Jugoistočne Azije, a raste u svim tropskim delovima sveta. Uzgaja se za hranu, ali i kao ukrasna vrtna ili sobna biljka. Najstarije beleške o banani datiraju od pre 2.500 godina i pronađene su na sanskrtu, dok je trgovina ovim voćem počela krajem 14. veka.

Najstarije beleške o banani datiraju od pre 2.500 godina i pronađene su na sanskrtu

Prvi Evropljani koji su se susreli s bananom bili su vojnici Aleksandra Makedonskog u Indiji. U Africi su ih proširili Arapi i evropski kolonisti (Španci, Portugalci i Englezi), koji su ih doneli u Južnu Ameriku u 16. veku.

Banane sadrže skoro sve što je potrebno našem organizmu, a nemaju masnoća, holesterola i natrijuma. To je idealna hrana čak i za bebe, jer ne izaziva alergije, lako se vari i dobar je izvor energije.

Snižava temperaturu Mnoge kulture banane smatraju voćem koje hladi i koje može da snizi kako fizičku tako i emocionalnu temperaturu trudnica. Na Tajlandu trudnice jedu banane kako bi osigurale da se dete rodi sa nižom temperaturom.

Ovo južno voće, koje se kod nas uglavnom jede zimi, bogato je prostim šećerima (saharozom, fruktozom i glukozom), kalijumom, fosforom, magnezijumom, karotenima koji joj daju lepu žutu boju, vitaminima B kompleksa, pektinom i jabučnom kiselinom.

Banane su odličan saveznik vašeg zdravlja. Ovo voće znatno pomaže i prevenira sledeće bolesti:

Moždani udarRedovna konzumacija banana može da spreči rizik od moždanog udara za 40 odsto, pokazalo je jedno istraživanje. Italijanski i engleski naučnici uvereni su da tri banane dnevno značajno smanjuju rizik od moždanog udara.

Redovna konzumacija banana može da spreči rizik od moždanog udara za 40 odsto

Ishrana bogata kalijumom smanjuje rizik od nastajanja krvnih ugrušaka, a takođe je važna i za srce. Štiti krvne sudove od oštećenja i smanjuje mogućnost nastanka kardiovaskularnih bolesti.

Depresija i loše raspoloženjeAko se osećate neraspoloženo, posegnite za bananom. Banana sadrži triptofan - aminokiselinu koju telo pretvara u serotonin, poznat po tome što opušta, poboljšava raspoloženje i daje osećaj sreće. U stvaranju serotonina utiče i vitamin B, prisutan u ovom voću.

Banana u domaćinstvu Kora od banane ima višestruku primenu. S njom možete da povratite sjaj kožnih cipela i srebrnine. Prvo s kore odstranite sve ostatke vlakana banane, a zatim unutrašnjom stranom kore istrljajte cipele ili srebrninu. Zatim ih izbrišite papirnom salvetom ili mekanom krpom. Tako čak možete da obnovite izgled kožnog nameštaja. S unutrašnjim stranom kore od banane možete da izbelite zube ili istrljate lišće sobnih biljaka - nahranićete ih i dati im sjaj.

S druge strane, manjak magnezijuma usko je povezan uz pojavu depresije, teskobe, iritabilnosti i drugih poremećaja raspoloženja.

Čir na želucuAko imate problema sa čirom na želucu, banane će neutralisati preteranu kiselost i smanjiti iritaciju. Pored toga, povećavaju količinu sluzi u probavnom traktu koja stvara snažan zaštitni sloj i tako pomaže u lečenju čira i sprečava njegov nastanak.

PMSPojedite bananu kad se osećate nervozno. Vitamin B6, između ostalog, reguliše nivo šećera u krvi, čije promene dovode do oscilacije raspoloženja.

DijarejaU smirivanju ovog probavnog problema banana može da bude od velike pomoći. Oljuštite bananu, isecite na komadiće ili zdrobite i pojedite tek kada potamne. Ublažiće navedene tegobe, ali i pomoći telu da vrati izgubljene elektrolite.

Ako imate problema sa čirom na želucu, banane će neutralisati preteranu kiselost i smanjiti iritaciju

PušenjeBanane mogu da budu znatna pomoć pri odvikavanju od pušenja. Vitamini B6 i B12, kao i kalijum i magnezijum pomažu da se oporavi od dejstva povlačenja nikotina iz tela.

RECEPTI:

Pohovane banane

Sastojci: 2 jajeta, 2 kašike brašna, kašika šećera u prahu, 4 banane, kašika meda, 3 štangle čokolade za kuvanje.
Priprema: Umutite jaja sa brašnom i šećerom u prahu. Isecite banane po dužini pa na tri dela, svaki deo umočite u umućenu smesu i kratko pržite na vrelom ulju, pa ređajte na tanjir za posluživanje. Istopite štangle čokolade za kuvanje i prelijte preko banana, pa sve prelijte kašikom meda. Po ukusu može se dodati i mleveni keks.

Zdrave grickalice

Sastojci: 3 banane, 3 kašike maslinovog ulja, so ili šećer po ukusu.
Priprema: Oljuštite i naseckajte banane na tanke kriške. Stavite u pleh obložen papirom za pečenje, posolite, poprskajte uljem i pecite 15-20 minuta na 180-200 stepeni i čips od banana je gotov.

Slatki kolač/hleb

Sastojci: 4-5 banana, 2-3 banane da prekrijete pleh, 3 jajeta, pola šolje ulja, pola šolje šećera, kašičica cimeta, 2 šolje brašna, pola šolje putera, šolja smeđeg šećera.
Priprema: Zagrejte rernu na 175 stepeni. U velikoj činiji ispasirajte banane. Dodajte jaja, ulje, šećer i cimet i mešajte dok se masa ne ujednači. Dodajte brašno i mešajte, potom ostavite po strani. U dubljem tiganju na srednjoj temperaturi istopite puter, pa dodajte u njega smeđi šećer i mešajte dok ne dobijete ujednačenu masu. Kuvajte dok se na vrhu ne pojave balončići. Sklonite karamel sa šporeta i sipajte ga u nauljen pleh. Na karamel poređajte kolutiće banana, prelijte ih testom i pecite 40-50 minuta. Ohlađeni kolač izbacite tako što ćete okrenuti pleh naopako. Možete ga servirati sa kuglom sladoleda od vanile.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.