KLJUČNI SIMPTOMI DEPRESIJE! Ovo ne smete da ignorišete!

Kad čujemo da je neko depresivan, obično to vežemo za stanja i osećaje koje smo imali sami u nekim sličnim tužnim situacijama, iako često ne možemo da definišemo šta to znači. Ali kada se govori o depresiji u kliničkom smislu, odnosno u smislu ozbiljnog poremećaja, podrazumeva se skup simptoma koji imaju svoj intenzitet i trajanje

Kod depresije u kliničkom smislu loše raspoloženje najčešće nije vezano za samo jednu životnu situaciju ili akciju, već je trajno. Takođe, ono je uvek vezano i za neke druge simptome koji pripadaju somatskim, kognitivnim i sferama ponašanja, kaže dr Petrana Brečič iz Zavoda za afektivne poremećaje Klinike za psihijatriju Vrapče. 

Dodaje da takvo stanje po pravilu traje duže od dve nedelje i intenzitetom je takvo da onemogućava osobu u normalnom porodičnom i širem socijalnom funkcionisanju. 

 - Kada bilo koji simptom ili neželjeno ponašanje traje duže od petnaestak dana, ili je takovog intenziteta da sami vidimo, ili nam drugi kažu da više ne možemo sami, da smo drugačiji, da smo promenili ponašanje ili počeli da zakazujemo, to su znakovi depresije. Ako tuga, razdražljivost, gubitak energije, nemogućnost popravljanja raspoloženja, nesanica, napetost, nemir, osećaj krivice i lične nesposobnosti, te razni telesni simptomi traju duže od petnaestak dana, svakako treba potražiti pomoć -  kaže dr Brečić 

STRUČNJACI SAVETUJU: Evo kada je dobro da pijete vodu, a kada to baš nije najpametnije

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), od depresije danas boluje oko 300 do 350 miliona ljudi, a do 2020. godine postaće drugi globalni zdravstveni problem (sada je na 4. mestu), a u ženskoj populaciji prvi. 
Ona je prominentni javno zdravstveni problem, jer je uzrok ne samo visoke bolesnosti, već i smrtnosti (15 odsto depresivnih osoba izvrši samoubistvo), radne nesposobnosti, povećanog rizika kardiovaskularnih i ostalih telesnih bolesti, ističe dr Brečić.

Najbitniji simptomi na koje treba obratiti pažnju: 

1. Različite metode skrivanja i zanemarivanja problema. Osoba koja je u depresiji neretko se pretrpava obavezama i juri s jednog zadatka na drugi kako ne bi morala da razmišlja ili razgovara o onome što ju muči, pri čemu je često dovoljno da neko zagrebe po površini osećaja koje skriva, pa da se ceo taj "zid" raspadne. 

2. Preterana sklonost plakanju, negativnom gledanju na stvari, trajan osećaj da će sve čime se bavimo poći po zlu, te nemoć da primetimo da su neke stvari ipak završile dobro uprkos našim negativnim očekivanjima. 

3. Često isticanje uverenja "meni niko ne može/ne želi da pomogne", ili stava "meni nema pomoći", odnosno osećaja da smo u bezizlaznoj situaciji. 

4. 

Gašenje emocija, odnosno faza apatije, tokom koje osoba ne pokazuje zanimanje ni za stvari koje su joj nekad bile važne, tako da se čini da "vozi" na autopilotu. 

5. Neobjašnjivi bes takođe je jedan od načina izražavanja depresije: Na primer, ako osoba ne može da se nosi s tugom zbog toga što ju je povredio partner, umesto da s njim reši probleme, ponekad može reagovati tako da je stalno ljutita i viče na decu. 

6. Previše kritično ponašanje prema sebi, stalno insistiranje na greškama koje smo napravili, na tome da nismo dovoljno sposobni ili dorasli za posao i obaveze s kojima smo suočeni.

 7. Ako osoba prestane da mari za ljude koji je vole, pa i za vlastitu bezbednost – tako, na primer, može da se dogodi da postane sklona prebrzoj vožnji, ili preteranom uživanju u alkoholu, piše portal "24 sata".

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.