Shutterstock

14:20 Ljubav i zdravlje 0

hina | 29. 01. 2018.

HLADNI SU VAM LICE I NOS? Evo zbog čega se to dešava!

Rezultati studije Univerziteta Notingem pokazali su da se u organizmu osoba izloženih stresu, među ostalim, krv povlači iz lica zbog čega su lice i nos hladni, a upozorili su na još neke posledice stresa, piše britanski Gardijan

Rezultati studije Univerziteta Notingem pokazali su da se u organizmu osoba izloženih stresu, među ostalim, krv povlači iz lica zbog čega su lice i nos hladni, a upozorili su na još neke posledice stresa, piše britanski Gardijan. 

Rezultati nove studije upućuju na to da bi temperatura vašeg nosa mogla da zavisi od toga koliko vam mozak naporno radi. Naučnici su ispitali neurološke funkcije četrnaestero dobrovoljaca i utvrdili da su ispitanici koji su bili više psihički oslabljeni imali hladniji nos, ali i lice. 

Koristili su fotoaparate s termalnim slikama uz čiju su pomoć pratili rad mozga učesnika za vreme obavljanja mentalnih zadataka. Zaključili su da je temperatura nosa u uzajamnoj vezi s mentalnim radnim opterećenjem, s obzirom na to da mozak pod pritiskom radi na preusmeravanju protoka krvi od lica do njegovih neurona. 

KLJUČNI SIMPTOMI DEPRESIJE! Ovo ne smete da ignorišete!

- Očekivali smo da će mentalni zahtevi za ispitanika rezultirati fiziološkim promenama, međutim korelacija između opterećenja i temperature kože bila je vrlo snažna. Nismo očekivali da će lice postati hladnije. Ovim preciznim načinom procene opterećenja možemo da razvijemo metode koje će pomoći ljudima u vreme velikog stresa -  rekao je glavni autor studije dr Alaster Kempbel Riči iz Bioengineering Research Group. 

Smatra da bi tehnika termalnog snimanja korištena u studiji mogla biti korisna na radnome mestu gde bi se pratilo hoće li se zaposleni s visokom razinom stresa, poput pilota, preopteretiti do te mere da bi to moglo štetiti njihovoj radnoj sposobnosti. Kempbel i kolege sarađuju s Erbasom da bi ustanovili hoće li postavljanje fotoaparata s termalnim slikama u kokpite pomoći u praćenju stresa kod pilota. 

Shutterstock

Osećate se egzaltirano

 

Stres podstiče amigdalu da pošalje poruku hipotalamusu, koja zauzvrat otpušta hormone u centralni nervni sistem, a on pod kontrolom drži disanje, otkucaje srca i probavu. U slučaju neposredne opasnosti otpušta adrenalin, što rezultira bržim otkucajima srca, zatezanjem mišića i bržim disanjem. 

Osećate leptiriće u stomaku 

Nadbubrežne žlezde otpuštaju kortizol, hormon stresa. Ako smo neprestano napeti, nivo kortizola snažno raste, a to može izazvati niz zdravstvenih problema. Kortizol je hormon koji nadzire našu glad, probavu, krvni pritisak, budnost i san, fizičku aktivnost i sposobnost nošenja sa stresom. Jedan od ključnih zadataka kortizola je da poveća nivo glukoze u trenucima stresa kako bismo imali dovoljno energije za reakciju borbe. Međutim, ako stanje stresa postane trajno, energija se iscrpljuje, glukoza sve teže dolazi do ćelija, pa može doći do naglog umora, iznenadne vrtoglavice, razdražljivosti i pada nivoa šećera u krvi. 

Razboleli ste se (ponovo) 

Ponovljeno otpuštanje kortizola kada ste hronično pod stresom, negativno deluje na imuni sistem, ostavljajući ga podložnim prehladama i infekcijama. 

Sve se lošije nosite sa stresom 

Kada ste hronično izloženi stresu vaš se mozak, odnosno siva masa smanjuje u delovima povezanim s emocijama i fiziološkim funkcijama, poput krvnog pritiska, nivoa glukoze u krvi, kažu naučnici s Jejla i upozoravaju da promene u sivoj masi mogu biti nagoveštaj budućih psihičkih problema.

 Osećate se starijim nego što jeste 

Naučnici s američkog univerziteta Djuk testirali su DNK dece izložene hroničnom stresu, na primer dece izložene nasilju i zlostavljanju kod kuće. Rezultati su pokazali da je stres prouzrokovao veliku štetu na njihovim ćelijama. Mališani koji su bili izloženi zlostavljanju ili su bili očevici nasilja imali su kraće krajeve hromozoma, što je bio znak da brže stare.



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]