AVOKADO, KRALJEVSKA POSLASTICA: Stimuliše mozak, čuva srce, sprečava artritis...

Bogat, kremast i punog ukusa avokado je zdravi dodatak svakom jelu, a prepoznatljiv je po velikom udelu "dobrih" masti

Avokado je od davnina poznato tropsko voće. Potiče iz prašuma Južne i Severne Amerike, gde se koristio u kulinarstvu još pre 8.000 godina. Prvi su ga uzgajali Inke, Olmeci i Maje, koji su ga smatrali kraljevskim voćem i verovali da neguje telo spolja i iznutra. Njihova zapažanja bila su tačna, isto kao i verovanje u lekovitost avokada, što su kasnije potvrdila brojna naučna istraživanja.

Naziv avokado potiče od astečke reči "ahuacatl", koja označava "krokodilovu krušku". Kultivisani uzgoj avokada započeo je pre 5.000 godina, a u Evropu su ga u 16. veku doneli Španci.

Obilje masnih kiselina

Bogat, kremast i punog ukusa avokado je zdrav dodatak svakom jelu, a prepoznatljiv je po velikom udelu "dobrih" masti. Tako sto grama avokada sadrži oko 160 kalorija, 15 grama masti, devet grama ugljenih hidrata i dva grama proteina.

Prvi su ga uzgajali Inke, Olmeci i Maje koji su ga smatrali kraljevskim voćem i verovali da neguje telo spolja i iznutra

Avokado sadrži oko dvadeset esencijalnih vitamina. Obiluje vlaknima, kalijumom, vitaminima E i B, kao i folnom kiselinom. Ako ga kombinujete s drugim biljnim namirnicama, povećavate hranjivost obroka i apsorpciju vitamina A, D, E, K i karotenoida.

Sjajan ten

Avokado poboljšava izgled kože, a zbog mononezasićenih masnih kiselina pomaže joj da zadrži vlagu. Prisutne omega-3 kiseline pomažu u smanjivanju crvenila i nadraženosti podstičući brže obnavljanje ćelija.

Saveti za kupovinu Kupovina dovoljno zrelog a ipak svežeg ploda nije lak zadatak. Najbolji način za proveru jeste da povučete peteljku na vrhu avokada i ako se lagano izvuče, a ispod njene površine je zelena podloga, plod je zreo. Ako je ispod peteljke smeđa podloga, plod je prezreo. Ako se peteljka lako ne izvlači, avokado još nije dovoljno zreo.

Redovna konzumacija avokada smanjuje znake starenja i stimuliše stvaranje kolagena poboljšavajući elastičnost i čvrstoću kože.

Stimuliše rad mozga

Stručnjaci smatraju avokado top namirnicom za zdravlje mozga zbog visokog sadržaja omega-3 kiselina i vitamina E.

Omega-3 održava mozak zdravijim tako što poboljšava dotok krvi u prednji, čeoni režanj, koji je bitan za kritičko razmišljanje, ponašanje, donošenje odluka i planiranje.

Vitamin E klinički je dokazan kao sredstvo koje pomaže u smanjenju progresije Alchajmerove bolesti, te se smatra posebno korisnim u ranom stadijumu. Preporuka je da se konzumira jedan avokado dnevno.

Čuva zdravlje srca

Studije su pokazale da ljudi koji često jedu avokado imaju znatno manji rizik od pojave srčanih bolesti. Avokado obiluje mononezasićenim masnim kiselinama koje čuvaju zdravlje srca i snižavaju nivo triglicerida i lošeg holesterola u krvi.

Avokado poboljšava izgled kože, a zbog mononezasićenih masnih kiselina pomaže joj da zadrži vlagu

Danas znamo da avokado sadrži više kalijuma nego banana, a ovo voće ublažava i uticaj stresa jer ima alkalna svojstva.

Salata od avokada i čilija Sastojci: naseckani avokado, 200 g zelene salate, limeta (isceđen sok i narendana kora), naseckana čili papričica, 3 kašike maslinovog ulja, so po želji. Priprema: Pomešajte sastojke i poslužite.

Sprečava i leči artritis

Avokado sadrži brojna protivupalna jedinjenja koja sprečavaju i leče promene koje dovode do artritisa. Tome pomaže visok nivo fitosterola i raznih karotenoida koje avokado sadrži.

Fitosteroli se nalaze u mastima, a najveći deo karotenoida nalazi se u tamnijim delovima voća, bliže koži. Avokadovo ulje, kao koncentrovani oblik, posebno je dobro za lečenje artritisa ako se redovno konzumira.

Reguliše šećer

Mononezasićene kiseline iz avokada mogu da spreče insulinsku rezistenciju, koja doprinosi nastanku dijabetesa tipa 2, dok visoki sadržaj topivih vlakana reguliše nivo glukoze.

Pasta s avokadom i limetom Sastojci: 400 g testenine po želji, avokado, kašika naseckanog vlašca i peršuna, limeta ili limun (sok i kora), 25 g putera, pola kašike maslinovog ulja, 200 ml pavlake za kuvanje, prstohvat šafrana ili kurkume, so, beli biber. Priprema: Avokado oljuštite i prepolovite, jednu polovinu narendajte, a drugu naseckajte na kockice. Odmah ga poprskajte sokom od limuna (limete) da ne potamni i narendajte koru. U tiganju otopite puter s malo ulja, dodajte avokado, narendani i kockice, malo propržite i dodajte pavlaku za kuvanje. Zatim dodajte vlašac i peršun, posolite, pobiberite, dodajte koru od limuna, šafran ili kurkumu, dobro promešajte i pustite da provri. Gotovu testeninu ocedite i prelijte sosom od avokada.

Sam avokado je namirnica niskog glikemijskog indeksa.

Poboljšava probavu

Vitamini B grupe iz ovog voća otpuštaju enzime potrebne za dobru probavu i poboljšavaju sposobnost tela da iskoristi hranjive materije.

Avokado ima više vlakana nego, recimo, jabuka. Vlakna pomažu varenje i podstiču eliminaciju toksina iz organizma.

Uravnotežuje hormone

Istraživanja su pokazala da konzumacija avokada jednom nedeljno dovodi ženske hormone u balans, smanjuje rizik od gojaznosti tokom trudnoće, kao i rizik od raka grlića materice.

U kulinarstvu

Avokado možete jesti sirov ili ga termički obraditi. Najpoznatije jelo od avokada je meksički sos gvakamole - pire od avokada pomešan sa sokom limete, čilijem, korijanderom, lukom, solju i biberom.

Avokado se odlično uklapa u razne kombinacije salata, može se koristiti kao namaz, dodatak hladnim čorbama ili umacima. S avokadom možete pripremiti i poslastice, poput musa, sorbea i sladoleda ili raznih voćnih salata.

Seme avokada je takođe jestivo i izuzetno hranjivo iako deluje čvrsto i neupotrebljivo. Lako ga možete usitniti pomoću multipraktika i dodati u salate, čorbe i smutije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.