OPREZ, ŽIVA U MORSKOJ RIBI! U dane posta okrenite se domaćim, rečnim vrstama!

Neke vrste ribe, posebno one koje žive slobodno u velikim prostranstvima kao što su tuna, sabljarka i ajkula, sadrže određene količine žive koja kod nekih ljudi može da izazove tegobe, uključujući i trovanje. S obzirom na to da ne živimo pored mora, fokus bi trebalo da bude na kontinentalnoj, rečnoj ribi, koja ima manje ili nimalo žive

Sa nutricionističke tačke gledišta, morska hrana je sjajna stvar. Ne samo da je puna zdravih proteina već ima i zdrave masti koje su odlične za kosu, nokte i kožu. Ali velika mana je u tome što morska hrana, a posebno riba, može da sadrži puno žive. U toku je vaskršnji post i mnogi će se u narednim nedeljama truditi da im na trpezi bude upravo riba. Koje vrste riba treba izbegavati i u kojim situacijama a šta treba jesti umesto toga, objašnjava nutricionista Dijana Radetić.

- Zbog zagađenja okoline u poslednje vreme se sve veća pažnja poklanja namirnicama iz mora. Neke vrste ribe, posebno one koje žive slobodno u velikim prostranstvima kao što su tuna, sabljarka i ajkula, sadrže određene količine žive koja kod nekih ljudi može da izazove tegobe, uključujući i trovanje, pod uslovom da se svakodnevno konzumira u većim količinama - navodi nutricionista.

Trovanje živom Jedan od prvih simptoma trovanja živom je lagano krvarenje desni, a zatim dolazi do poremećaja u mentalnim funkcijama, kao što je oslabljeno pamćenje, oštećenje nervnog sistema, glavobolje i smetnje u probavi. Trovanje ovim teškim metalom može da dovede i do deformacije ploda, gubitka vida i niza drugih bolesti.

Kako su pomenute vrste ribe poput ajkule predatori i nalaze se na vrhu lanca ishrane, hraneći se drugim ribama koje su možda već zagađene živom, samo meso predatora često sadrži više žive u odnosu na sitnije vrste kao što su losos, sardine ili inćuni.

- Ipak, ribu ne bi trebalo da prestanemo da jedemo jer i dalje spada među najzdraviju hranu na planeti. S obzirom na to da ne živimo pored mora, fokus bi trebalo da bude na kontinentalnoj, rečnoj ribi, koja ima manje ili nimalo žive, ali i manje omega-3 masnih kiselina, tipičnih za plave, masne ribe. Pored toga, svežu morsku ribu je teško brzo (istog dana) dopremiti, te je i njena ispravnost kod nas uvek upitna - pojašnjava Dijana Radetić.

Razmišljajte lokalno

Kako su nam potrebne i jedne i druge omega tri kiseline, s vremena na vreme u jelovnik treba uvrstiti i plavu ribu, naglašava naša sagovornica. Jedino ograničenje važi za trudnice i dojilje jer je bebin mozak izuzetno osetljiv na živu, makar i u tragovima, a ograničenje se odnosi i na morske plodove.

Razmišljajte lokalno i na pijacama kupujte domaće ribe, poput šarana, pastrmke, smuđa ili soma

- Uvek sam za to da se razmišlja lokalno i na pijacama kupuje domaća riba poput šarana, pastrmke, smuđa ili soma. Ono što pak utiče na kvalitet mineralnih materija su uslovi u kojima se riba uzgaja - kada životinja ne može nesmetano da pliva i pritom se hrani nutritivno jednolilčnom ishranom, onda ni njeno meso ne može da bude naročitog sastava - savetuje naša sagovornica.

A ono što njeno meso odnosno proteine razlikuje od piletine ili junetine su vretenasti mišići koji su lako svarljivi, te je riba idealna namirnica i za sve starije osobe, bolesnike ili one koji se oporavljaju od neke bolesti...

Najgora opcija su riblji štapići, kao i panirana/pohovana pa ispržena u dubokoj masti

- Kada je reč o konzerviranoj morskoj ribi, poput tunjevine, skuše ili sardina, koje se često koriste u salatama ili sendvičima, treba imati na umu da su uslovi pripreme strogo i višestruko kontrolisani. Ta hrana je, uostalom, pravljena da traje godinama, ali je ne bi trebalo jesti više od jednom nedeljno. Osim toga, sve zavisi od zemlje do zemlje i pitanja kada, kako i koliko. Recimo, svaki Skandinavac pojede oko 90 kilograma ribe godišnje, što je za naše podneblje sklonom pečenju i roštilju nezamislivo - naglašava nutricionista.

Na ulju i limunu

Ipak, situacija se menja u dane posta kada je riba, kao jedini izvor proteina životinjskog porekla, često na meniju. Dijana poručuje da se držite starih saveta da je riba dva, tri puta sedmično ne samo dovoljna već i poželjna.

90 kilograma ribe godišnje pojede svaki Skandinavac

- Tokom posta se treba okrenuti i biljnim izvorima proteina, a to su mahunarke i žitarice, ali ne u obliku belog brašna, hleba, peciva, pita... To je najčešća greška zbog koje se ljudi, umesto da smršaju, zapravo ugoje izbegavajući mrsnu hranu. Birajte i kuvajte žitarice od celog zrna - pšenicu, ovas, ječam, heljdu, proso - koje u sebi imaju vlakna i duže drže sitost umesto da budu samo lepak za salo, i kombinujte ih sa mahunarkama - savetuje naša sagovornica.

Proverene kombinacije su: pasulj i heljda, sočivo i proso, pasulj i integralni pirinač ili pšenica sa bilo kojom mahunarkom po ukusu.

- Ako uz to dodate još i semenke i orašaste plodove i time punite paprike, sarmice, kiseli kupus... znajte da ćete uneti više različitih aminokiselina koje se u savršenoj srazmeri inače nalaze u mesu - navodi Dijana Radetić.

Osim vrste i porekla ribe, na njene zdravstvene dobrobiti izuzetno utiče i način pripreme, po principu: što jednostavnije, to bolje.

- Ribu je idealno ispeći na roštilju sa malo maslinovog ulja i poprskati je sokom od limuna. Dobro je pripremiti je i u rerni, u foliji, papiru za pečenje ili je skuvati. S druge strane, najgora opcija, koju deca obožavaju, jesu riblji štapići, kao i panirana/pohovana pa ispržena u dubokoj masti. Taman je jeli i tri puta nedeljno, ne može se reći da se zdravo hranite - poručuje naša sagovornica i dodaje:

- Važno je biti umeren i oprezan. Nijedna namirnica nije zdrava ako se u njoj preteruje, ili drugim rečima, sve može, ali ponekad i umereno. Sve što smo rekli za ribu i prisustvo žive po analogiji možemo da prenesemo na koke i antibiotike i hormone. Na nama je da se upoznamo sa poreklom hrane (najbolje je ako imamo nekoga na selu) i da pojačamo budnost, čitamo deklaracije i sami odlučimo kome ćemo da verujemo. 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.