BLISTAV OSMEH, POLA ZDRAVLJA: Svaki deseti Srbin nema NIJEDAN ZUB?!

Kvarni zubi prouzrokuju bolesti kardiovaskularnog sistema, lokomorotornog, urogenitalnog, digestivnog trakta...

Stanje oralnog zdravlja nacije, prema većini statističkih podataka, najblaže rečeno, katastrofalno je. Više od 60 odsto Srba ne pere zube svakog dana, svaki deseti stanovnik nema nijedan zub, a barem dva zuba nedostaje velikoj (70 odsto) većini. Kvarni zubi prouzrokuju bolesti kardiovaskularnog sistema, lokomorotornog, urogenitalnog, digestivnog trakta... Treće nedelje maja obeležava se nacionalna Nedelja zdravlja usta i zuba, a kako ublažiti pomenutu neslavnu statistiku, objašnjava specijalista za bolesti usta i zuba dr Nikola Vajagić.

Pranje zuba najmanje dva puta dnevno u trajanju od pet minuta je obavezno, ujutru i pre spavanja, ali bi najbolje bilo kad bi to bilo malo češće, posle obroka ili užina, a sa oralnom higijenom treba početi veoma rano, već sa izbijanjem prvih, mlečnih zuba.

Mlečne zube treba tretirati isto kao i stalne

Kod čika Zube

- U početku, dok je dete veoma malo, treba gazom koja je natopljena u čaj od kamilice blago prelaziti preko površina mlečnih zuba. Kada dete malo poraste, treba početi sa pranjem zuba bez paste, jer mala deca ne znaju da isperu usta. Čim dete nauči da ispira usta, može se početi pranje zuba dečijom pastom, koja se u maloj količini nanosi na četkicu. Uz sve ovo, roditelji bi trebalo da znaju da dete nikako ne smeju uspavljivati flašicom sa mlekom ili sokom, jer tada večernje pranje zuba ne znači ništa. U ustima se tada razvijaju bakterije, koje rastu na šećerima iz mleka ili soka i izazivaju takozvani cirkularni karijes mlečnih zuba, koji dovodi do preranog gubitka zuba i ima štetne posledice na razvoj stalnih zuba - kaže dr Vajagić.

Žvakaće gume - da ili ne? Žvakaće gume mogu da pomognu u sprečavanju kvara, ali onda moraju da se koriste one koje ne sadrže šećere, već veštačke zaslađivače. - Bakterije kojih u našim ustima ima u ogromnim količinama koriste veštački zaslađivač kao šećer i problem po bakterije nastaje kada one počnu da vare taj veštački zaslađivač. Produkti razlaganja tih zaslađivača su potpuno nesvarljivi za bakterije. Ako se koriste žvakaće gume zaslađene šećerom, onda je to izuzetno loše za zube. Druga dobra strana žvakaćih guma je ta što se prilikom žvakanja stvara velika količina pljuvačke i vrši se samočišćenje zuba. Ako u žvakama ima fluora, onda je dejstvo još i bolje. Žvake treba koristiti posle jela i ne predugo (5-10 minuta), jer samo tako nećemo preopteretiti vilični zglob i vilične mišiće. Ipak, one nikako ne mogu da zamene pranje zuba četkicom - naglašava dr Nikola Vajagić.

Osim pravilne oralne higijene, u mere prevencije spadaju lokalna fluorizacija za ojačavanje gleđi, zalivanje fisura bočnih zuba radi sprečavanja karijesa i redovan odlazak kod stomatologa.

- Posete stomatologu je potrebno započeti sa dve, a najkasnije sa dve i po godine starosti deteta. To je potrebno kako bi se kontrolisalo zdravlje usne šupljine deteta, a ujedno i dete priviklo na lekara i ambijent ordinacije. Roditelji treba, kada posećuju stomatologa zbog svoji zuba, da sa sobom povedu i dete kako bi ličnim primerom uticali na ponašanje deteta u ordinaciji. Dete ne treba, ako nije dobro, plašiti "bocama", vađenjem zuba i slično - upozorava doktor.

Mlečne zube treba tretirati isto kao i stalne, što znači da ih treba popravljati, jer je njihovo zdravlje veoma bitno za pravilan razvoj vilica.

Konac, vodice...

Kada je reč o odraslima, samo pranje zuba četkicom ne može da ukloni sve naslage koje se nalaze između zuba, pa hrana koja je zaostala počinje da truli, usled čega se javlja neprijatan zadah iz usta.

- Neophodno je da često perete zube, ali da pored četkice koristite i konac za čišćenje zuba bar jednom dnevno. Ovo pomaže u borbi sa bakterijama. Zube bi trebalo čistiti dva do tri puta godišnje kod stomatologa, da bi se na vreme sprečili veći zahvati i problemi u funkcionisanju i izgledu zuba. Uzrok neprijatnog zadaha, međutim, mogu biti i različita oboljenja gastrointestinalnog trakta ili respiratornog sistema, te u ovom slučaju pranje zuba nije dovoljno za otklanjanje neprijatnog zadaha, već je neophodna poseta specijalisti - naglašava naš sagovornik.

60 odsto bolesti zuba moguće je izbeći merama prevencije

Na pitanje koju pastu odabrati, doktor odgovara da su sve zubne paste i vodice za usta - dobre. Postoje paste za pušače, koje nešto bolje uklanjaju naslage, kao i zubne paste protiv stvaranja kamenca.

- One mogu da smanje nastajanje kamenca jer sadrže neke sastojke koji utiču na to da se manje stvara zubni kamenac. Ove paste (i vodice) su koristan dodatak zubnoj četkici i zubnom koncu. Samo ispiranje usta ovim vodicama uopšte neće da ukloni plak ako se uz to ne koristi i četkica za zube - napominje dr Vajagić.

Higijena jezika

I čišćenje jezika bi trebalo da bude deo svakodnevne higijene, ali je ova praksa kod nas prilično zapostavljena.

- U poslednje vreme neki proizvođači su na zadnju stranu četkice počeli da stavljaju nastavke koji su predviđeni za održavanje higijene jezika. Međutim, najbolje stvari za uklanjanje naslaga jesu čistači jezika. To su specijalno dizajnirane, veoma jednostavne spravice za oralnu upotrebu. Njihov oblik je prilagođen anatomiji jezika, a njihova čvrstina omogućava mnogo bolje uklanjanje naslaga nego sto je to slučaj sa četkicama za zube - objašnjava dr Vajagić i dodaje:

- Neprijatan zadah iz usta najčesće je uzrokovan naslagama sa jezika, mnogo češće od onog uzrokovanog karijesom, poreklom od upaljenih krajnika ili iz želudca. Pored toga, veliki broj bakterija u naslagama na jeziku ima kariogeni potencijal, odnosno doprinosi nastanku karijesa, a njihovo uklanjanje ne iziskuje više od jednog minuta dnevno.

Obavezno se javite kod svake zubobolje ili upale desni, poručuje doktor. Nijedan stomatološki problem se neće otkloniti sam od sebe, već se može pritajiti, čineći na taj način dodatne probleme, kako zdravstvene, tako i finansijske.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.