Shutterstock

20:06 Ljubav i zdravlje 0

Ljubav & zdravlje | 04. 06. 2018.

ŠPARGLA ZA DUG ŽIVOT: Jača imunitet, poboljšava rad srca, melem je za želudac​...

Može da se nađe u svako doba godine, ali najbolja je u proleće, kada se pojave izdanci beličaste boje, slatkastog mirisa i ukusa

Ukusna i lekovita špargla u Srbiji se smatra delikatesnom namirnicom, malo je ima u ponudi i cena joj je visoka. Iako može da se nađe u svako doba godine, najbolja je u proleće, kada se pojave izdanci beličaste boje, sladunjavog mirisa i ukusa. Poslednjih godina je kod nas naročito popularna jer istraživanja pokazuju da jača imunitet i nervni sistem, poboljšava rad srca i bubrega i melem je za želudac.

Izdanak je pravo značenje grčke reči "asparagus", što ilustruje način rasta ovog glamuroznog i tako nežnog prolećnog ploda. U posebnim uslovima može za jedan dan da poraste i do 20 centimetara, pa neki tvrde da se rast špargle tada može pratiti i golim okom.

Velike količine inulina u špargli ključne su u lečenju probavnih tegoba

Postojanje ove samonikle biljke na evropskom tlu može da se prati unazad, preko Grčke i Egipta, čak do Azije. Stari Grci i Rimljani su joj poklanjali mnogo pažnje i pripisivali su joj brojna lekovita svojstva. Zbog karakterističnog oblika nije je zaobišao ni mit o afrodizijačkim moćima.

Pitome špargle uzgajaju se u povrtnjacima, dok se one divlje, tanke i duže od gajenih mogu naći po poljima i livadama primorskih predela, mada ih ima i u zabačenim krajevima Srbije. Nutricionisti kažu da boja ne utiče na hranljivu vrednost ploda, te da bela boja dolazi od posebne tehnike uzgajanja zelenih špargli.

Pixabay

Moćan antioksidant

A kada smo kod hranljivih sastojaka, ovo povrće sadrži vitamine A, K, B, C i E, folnu kiselinu, gvožđe, bakar, vlakna, mangan, kalijum, holin, cink, magnezijum i selen. Pritom je siromašno kalorijama - 100 grama sadrži tek njih 20-ak, što je čini idealnom namirnicom za mršavljenje.

Zahvaljujući saponinima i flavonoidima, špargla ima snažna antiupalna svojstva, i povoljno deluje kod bolesti srca i krvnih sudova, a za prevenciju bolesti srca zaslužna je i velika količina vitamina B grupe. Špargla je, osim toga, jedan od najbogatijih izvora rutina - flavonoida koji smanjuje holesterol i krvni pritisak.

U kuvanju se domaća špargla koristi cela, dok se kod divlje baca drvenasti deo

Porcija špargli sadrži čak 114 odsto preporučene dnevne količine vitamina K, koji je neophodan za sintezu osteokalcina, proteina koji jača kosti. Vitamin K takođe sprečava nakupljanje kalcijuma u tkivima, koje može dovesti do ateroskleroze, kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara.

Velike količine inulina u špargli ključne su u lečenju probavnih tegoba. Naime, inulin je idealna hrana za dobre bakterije koje poboljšavaju apsorpciju hranjivih materija, smanjuju rizik od alergija i raka creva, dok vlakna podstiču probavu i smanjuju rizik od dijabetesa tipa 2.

Pixabay

Uz lubenice i avokado, ovo povrće spada u namirnice najbogatije antioksidantom glutationom, koji je važan za obnavljanje imunih ćelija i jedan je od najjačih "čistača" organizma. Štaviše, nizak novo glutationa povezuje se sa preranim starenjem, kancerom, pa čak i preranom smrću.

Špargla je i moćan diuretik, koji pomaže u oslobađanju organizma od mokraćne kiseline, rastvara kamen u bubregu i pomaže kod gihta. Zbog bogatstva folne kiseline ovo povrće je odlična hrana za trudnice.

Na trpezi

U kuvanju se domaća špargla koristi cela, dok se kod divlje baca drvenasti deo. Domaća špargla se kuva od pet do osam minuta, u zavisnosti od debljine, a divlja još kraće, minut-dva.

Grickaju se sirove, same ili sa blagim sosom, ali mogu da se pripreme na bezbroj različitih načina. Ukusne su blanširane, kuvane, pečene ili pržene, a najčešće se serviraju kao predjelo, salata ili prilog glavnom jelu. Od špargli se prave prefinjene supe i čorbe, koje mogu da budu baza za neka druga jela. U azijskoj kuhinji najčešće se jedu pržene, kao prilog uz jela od mesa.

Kako stižu u vreme obilja jaja, u mnogim krajevima sveta omleti sa šparglama su omiljena prolećna kombinacija ukusa. Odlično se uklapaju u rižoto s malo maskarponea. Divno se slažu i s testeninama, u kombinaciji s kvalitetnim sirevima, slaninom, orasima, račićima, dimljenim lososom, tikvicama i prazilukom.

*NAPOMENA: Nekoliko sati nakon konzumacije špargli primetićete promenu mirisa mokraće. Ne brinite, nije u pitanju ništa opasno, i sigurno nije razlog zbog kog ne bi trebalo da ih jedete.

RECEPTI:

Prolećna salata

Shutterstock

Sastojci: šolja aćeto balzamika, 3 kašičice maslinovog ulja, kašičica senfa, kašičica sveže seckanog majorana, kašičica belog luka u prahu, 1 kg špargli, veća paprika, sitno iseckana, trećina šolje seckanih oraha.
Priprema:
Kuvajte sirće na umerenoj vatri dok ne ispari polovina tečnosti. Sipajte ga u činiju i pomešajte sa senfom, majoranom, maslinovim uljem i belim lukom. Dodajte biber i so. Kuvajte špargle u kipućoj slanoj vodi oko četiri minuta. Ocedite ih i isperite hladnom vodom dva puta. Prelijte špargle i papriku dresingom koji ste napravili i pospite orasima.

Rolnice sa šparglama

Shutterstock

Sastojci: 4 šnicle od buta, špargle (broj zavisi od broja šnicli), 15 ml belog vina, so, biber, maslac.
Priprema:
Šparglama otkloniti donji, drvenasti deo. Šerpu dopola napuniti vodom, staviti pola kašičice soli i pustiti da voda proključa. U proključalu vodu dodati špargle, blanširati ih samo 2-3 minuta. Prebaciti u činiju sa hladnom vodom kako bi zadržale zelenu boju. Šnicle izlupati tučkom da budu tanke. Ako su šnicle veće, podeliti ih na dva dela, posoliti ih i pobiberiti. Na svaku šniclu staviti po jednu šparglu (ako su špargle tanke, onda staviti više), urolati u rolnice. Svaku rolnicu uvezati kanapom ili osigurati čačkalicama. U tiganj sipati malo ulja i staviti kockicu maslaca. Na zagrejanu masnoću ređati rolnice i pržiti ih dok se ne zapeku sa svih strana. Kada dobiju lepu braon boju, naliti sa vinom, pustiti da alkohol ispari i da se stvori gusti umak. Služiti tople.



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]