LAGANA LETNJA ISHRANA: Delikatesi iz morskih dubina!

Riba i morski plodovi postaju sve češća alternativa mesu, a razlog leži u izuzetnom sastavu ribe

Riba i morski plodovi i njihov dah morskog povetarca često su povezani s prijatnim emocijama leta. Dobro je što svežu ili zamrznutu hranu iz mora možemo naći tokom cele godine u trgovačkim lancima, podrazumeva se da tek ulovljena i spremljena pastrmka, školjke ili lignje sa malo belog luka, limuna i peršuna ipak nemaju konkurenciju po pitanju arome i ukusa.

Hiljadama godina riba i plodovi mora su važan deo ljudske ishrane. Riba se lovi i jede još iz doba praistorije, a najstarija beleška o ribi kao hrani homo sapijensa stara je više od 380.000 godina. Ribu su izuzetno cenili Egipćani, Kinezi, Rimljani. Tako je, recimo, naklonost starih Kineza prema ribi dokumentovana najstarijim ribljim receptom - mariniranom i začinjenom šaranom - koji potiče iz 1.300 godine p. n. e.
U novijoj istoriji, posebno u zapadnim civilizacijama, riba je, u odnosu na meso, dugo vremena bila zapostavljana. Ipak, tokom poslednjih decenija riba i morski plodovi postaju sve češća alternativa mesu, a razlog leži u izuzetnom sastavu ribe, koji je, s nutricionističkog gledišta, čini jednom od najpoželjnijih namirnica na trpezi.

Od glave do repa

Riba predstavlja glavni prehrambeni izvor blagotvornih omega-3 masnih kiselina i nutrijenata kao što su vitamin D i selen. Bogata je i proteinima visoke biološke vrednosti, odnosno sadrži sve esencijalne aminokiseline potrebne za normalno funkcionisanje tela.

Riba predstavlja glavni prehrambeni izvor blagotvornih omega-3 masnih kiselina i nutrijenata kao što su vitamin D i selen

Belančevine iz ribe su lakše probavljive i bolje iskoristive od onih iz mesa i mleka. Naime, zbog visokog sadržaja vezivnog tkiva i same prirode belančevina, mala je verovatnoća da će vam porcija ribe izazvati osećaj težine u želucu.

Nutritivnoj vrednosti doprinose vitamini B3, B6 i B12, vitamin A i minerali gvožđe, cink, kalijum i fosfor. Pored toga, riblje meso je jedan od najboljih prirodnih izvora joda, minerala neophodnog u sintezi hormona štitnjače. Sitna plava riba riba koja se priprema i jede sa kostima ima dodatni nutricionistički adut, a to je posebno visok udeo kalcijuma.

Veliki broj istraživanja pokazuje da su ljudi u čijoj ishrani riba zauzima važno mesto (poput mediteranske ishrane) dugovečni. Osobe koje redovno konzumiraju ribu mogu da smanje rizik od moždanog udara, depresije i mnogih drugih hroničnih degenerativnih bolesti, kao i slabljenja moždanih funkcija povezanih sa starošću. Ipak, unos omega-3 masnih kiselina najviše čuva zdravlje srca i krvnih sudova.

Stručnjaci otkrivaju da su najzdravije one vrste ribe u kojima se nalazi najveća količina dragocenih omega-3 masnih kiselina, a to su haringa, tunjevina, skuša, crni bakalar, list, losos i grgeč. I mada ne možemo da se pohvalimo redovnim konzumiranjem ribe, trebalo bi je jesti barem dva puta nedeljno, i to po 170 grama po obroku, preporučuju stručnjaci.

Morski plodovi

Čitavu paletu morskih plodova koje koristimo kao hranu možemo da podelimo na dve velike grupe - mekušci i rakovi. U grupu mekušaca spadaju ostrige, školjke, lignje, hobotnice i sipe. Za jedan deo njih karakteristično je što se hrane filtrirajući vodu. U grupu rakova spadaju sve vrste rakova i kraba, jastoga, škampi i slično.

Paletu morskih plodova koje koristimo kao hranu možemo da podelimo na dve velike grupe - mekušci i rakovi

Osim što su neverovatno ukusni i smatraju se delikatesima, morski plodovi su izuzetno korisna i kompletna hrana. Svi oni su veoma važan izvor nezamenljivih omega-3 nezasićenih masnih kiselina, vitamina A, D, E i svih iz grupe B. Među mineralima najzastupljeniji su kalcijum i jod, u svima od njih, dok fosfora i gvožđa ima u većim dozama u rakovima, kalijuma u lignjama, a kobalta u jastozima, školjkama i ostrigama.

Istraživanja pokazuju da morski plodovi smanjuju rizik od Alchajmerove bolesti, cink u račićima i lignjama, kao i njihov bogat sadržaj vitamina B12 je važan za cirkulaciju i održavanje nervnog sistema, dok vitamin B2, koga ima u obilju u hobotnicama, pomaže našem vidu.

Istraživanja pokazuju da morski plodovi smanjuju rizik od Alchajmerove bolesti

Plodovi iz morskih dubina pripremaju se dosta brzo i lako, sa dodatkom tek nekoliko začina - dovoljno je da ih skuvate, propržite ili izdinstate i začinite limunom, belim lukom i prešunom, na primer. Kuvanje škampa, jastoga i drugih morskih specijaliteta na pari čini ih sočnim, a meso će pritom sačuvati sve korisne sastojke.

Jedan savet za pripremanje ovih plodova mora kaže da možete da ublažite tešku aromu mora ako dodate 2-3 kašike votke ili belog vina tokom pripreme.

Zapamtite da lignje ne treba da se kuvaju na temperaturi iznad 80 stepeni, dovoljno je da jednostavno odstoje u vreloj vodi 5-6 minuta. Ako kojim slučajem spremate sipu, najbolje je da je prvo marinirate u sojinom i limunovom soku, nakon što ste prethodno očistili stomak i kost na leđima.

Pri serviranju i konzumaciji morskih plodova verovatno samo neke vrste račića mogu da zadaju blage teškoće. Ako vam serviraju celog raka, bolje je da koristite i specijalnu štipaljku i manju trozubu viljuškicu koja obavezno ide uz pribor.

RECEPTI:

Losos sa boranijom i paradajzom

Sastojci: 1 kg filea svežeg lososa, 250 g zelene boranije, 300 g paradajza, čeri ili nešto krupnijeg, 10-12 komada inćuna, šaka crnih ili zelenih maslina, šaka svežeg bosiljka, 1-2 limuna, četvrtina šolje maslinovog ulja, so i biber.
Priprema: Boraniju blanširajte u kipućoj vodi oko 5 minuta. Zagrejte rernu na 260 stepeni. Dok se ona greje, operite lososa, osušite ga papirnatim ubrusom, i skinite mu kožu ukoliko je nisu skinuli u ribarnici. Posolite i pobiberite ribu i iscedite na nju ceo limun, sa obe strane. Stavite ribu u sud za pečenje. Oko nje najpre stavite red boranije, paradajza, pa masline, inćune, i iseckani bosiljak. Prelijte to sve maslinovim uljem, odnosno uljem u kome su se nalazili inćuni. Nema potrebe da solite povrće zato što su inćuni veoma slani. Pecite sve oko 10-12 minuta na postojećoj temperaturi.

Čorba od skuše

Sastojci: 1 kg skuše, 250 g šargarepe, 450 g krompira, crni luk, grančica celera, kašika sirćeta, kašika gustina, veza peršuna, kocka za supu, limun, jaje, biber, so.
Priprema: U 2 l vode ubacite riblju kocku za supu (ili kocku od povrća), dodajte kašičicu soli, šargarepu isečenu na kolutove i krompir isečen na kockice. Kad proključa, dodajte sitno iseckan crni luk i grančicu celera. U omekšalo povrće dodajte ribu isečenu na krupnije komade i sirće i kuvajte 10 minuta da se riba skuva, ali ne i da se raspadne. Po potrebi dolijte vodu, pobiberite, posolite i smanjite temperaturu. Jaje umutite, pa dodajte sok od limuna, gustin i 2 kutlače čorbe. Promešajte i sipajte u čorbu. Kuvajte još 2-3 minuta na niskoj temperaturi. Pre serviranja pospite seckanim peršunom.

Punjene lignje

Sastojci: 4-5 lignji (veće), 3-4 čena belog luka, peršun, 2 kašike prezli, 2 dl belog vina, malo naseckane pršute, malo parmezana, maslinovo ulje, so, biber.
Priprema: Lignje očistite (izvadite kost, odstranite glavu), operite i ocedite. Odsecite krilca. Krakove i krilca kratko popržite u tiganju na malo maslinovog ulja i isecite na komade. U posebnoj posudi pomešajte beli luk, sitno iseckan peršun, prezle, malo maslinovog ulja, sok u kojem su se pržili krakovi i krilca, posolite, pobiberite, dodajte pršutu i parmezan. Tom smesom punite lignje i učvrstite čačkalicom. Pecite ih na roštilju ili u rerni. Ako ih pečete u rerni, složite ih u nauljenu posudu i pecite oko 45 minuta na 180 stepeni pokrivene folijom. Malo ih pokapajte maslinovim uljem, a kad se malo zapeku, zalijte belim vinom. Pustite neka vino ispari. Pred kraj sklonite foliju da dobiju boju. Servirajte uz blitvu i krompir.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.