Pixabay

18:12 Ljubav i zdravlje 0

Ljubav & zdravlje | 01. 07. 2018.

ISTINE I ZABLUDE O PROBIOTICIMA: Jogurt je najpoznatiji izvor, ali nije jedini!

Dokazano je da pojedini probiotici, pre svega Lactobacillus casei, zaista jačaju imunitet

Neuravnotežena ishrana, stres, lekovi i visoka telesna temperatura mogu da izazovu poremećaj u radu crevne flore i dovedu do mnogobrojnih zdravstvenih problema, čak i do slabljenja imunološkog sistema. Poslednjih godina u proizvodnji fermentisanih mlečnih proizvoda sve više se koriste probiotici, odnosno jedna ili više kultura živih mikroorganizama koje, kako tvrde stručnjaci, značajno popravljaju svojstva prirodne mikroflore u ljudskom digestivnom traktu. Ali pošto način na koji ove "dobre" bakterije funkcionišu nije u potpunosti istražen, Olivije Gule, poznati francuski profesor pedijatrije i nutricionista Dečje bolnice "Neker" u Parizu, nudi odgovore koji mogu potvrditi istinu i razotkriti neke od zabluda o probioticima.

Njihovim redovnim konzumiranjem stimuliše se proizvodnja belih krvnih zrnaca i antitela, koji eliminišu mikrobe iz organizma

Jačaju odbrambeni sistem

Dokazano je da pojedini probiotici, pre svega Lactobacillus casei, zaista jačaju imunitet. Oni štite sluzokožu creva i sprečavaju umnožavanje i delovanje loših, patogenih bakterija. Njihovim redovnim konzumiranjem stimuliše se proizvodnja belih krvnih zrnaca i antitela koji eliminišu mikrobe iz organizma. 

Pixabay

Mnogobrojna istraživanja sprovedena sa probiotikom Lactobacillus Rhamnosus GG pokazala su takođe da on jača odbrambeni sistem organizma, zaustavlja rast patogenih mikroorganizama, učestvuje u procesu uklanjanja otrova iz organizma, utiče na smanjenje nivoa lošeg LDL holesterola u krvi, obnavlja sluzokožu creva posle terapije antibioticima, ubrzava oporavak od alergija, kontroliše naseljavanje bakterija Helicobacter pylori na sluzokoži želuca i smanjuje rizik od pojave raka debelog creva.

Preporučuju se deci

Naučnici su tek nedavno otkrili da je crevna flora kod dece i odraslih osoba koje boluju od alergija ili hroničnih upala vrlo specifična. Oni smatraju da će u bliskoj budućnosti osobe sklone alergijama koje budu redovno konzumirale odgovarajuće probiotike uspeti da uspostave ravnotežu crevne flore i na taj način sprečiti nove alergijske napade. Zato najveći svetski proizvođači mleka za bebe svoje proizvode najnovije generacije obogaćuju probioticima koji postižu efekat najsličniji majčinom mleku.

Pogrešno je uverenje da probiotika ima samo u jogurtu i drugim fermentisanim mlečnim proizvodima

Regulišu probavu

Naučno je utvrđeno da probiotik Bifidus actiregularis i Lactobacillus plantarum stimulišu tranzit hrane kroz creva i sprečavaju pojavu nadutosti i bolova u želucu. Pritom ove dobre bakterije ne uzrokuju dijareju jer stupaju u akciju samo kada se prolaz hrane kroz creva odvija suviše sporo, odnosno kada se ona više od 48 sati zadržava u digestivnom sistemu. 

Pixabay

Profesor Olivije Gule, međutim, ističe da je efekat uzimanja ovog antibiotika najbolji ukoliko se osoba koja ga redovno konzumira istovremeno hrani zdravo i uravnoteženo, u organizam unosi dovoljno vode i vlakana i redovno se bavi fizičkim aktivnostima.

Jogurt nije jedini

Pogrešno je uverenje da probiotika ima samo u jogurtu i drugim fermentisanim mlečnim proizvodima. Istina, većina do sada proučenih i komercijalizovanih probiotika mogu se naći u mlečnim proizvodima, ali ima ih i u pojedinim vrstama mleka u prahu za bebe, dodacima u ishrani, pa i u lekovima.

Redovno uzimanje

Nažalost, dejstvo probiotika traje najviše deset dana posle prestanka konzumiranja, jer oni tada umiru, a organizam ih odbacuje.

Pixabay

Prebiotici su oni delovi hrane koju ljudski organizam nije u stanju da svari, kao što su biljna vlakna, inulin i fluktooligosaharidi, odnosno posebne vrste šećera koje enzimi našeg digestivnog trakta ne mogu da apsorbuju, pa oni neoštećeni stižu u debelo crevo i služe kao neka vrsta "podloge" na kojoj se razvija crevna flora. 

Prebiotici selektivno stimulišu rast i aktivnosti jednog ili više probiotika u debelom crevu. Oni stimulišu njihov razvoj i preživljavanje dok prolaze kroz gornji deo probavnog trakta i omogućuju njihovo naseljavanje u mikroflori debelog creva. Slično deluju i pojedine vrste voća, posebno banane. Ali što su banane zrelije, njihovo delovanje je slabije, pa ih treba jesti što svežije.



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected]