BELA RIZNICA ZDRAVLJA: Karfiol podmlađuje, jača imuni sistem, čuva srce...

Iako spada u povrće koje otvara apetit, preporučuje se svima koji se bore sa suvišnim kilogramima. Odličan je i u prevenciji reumatskih oboljenja i razvoja multiple skleroze

Ako pokušavate da se oslobodite suvišnih kilograma, vreme je da napunite frižider karfiolom. Ovo niskokalorično povrće idealna je hrana za sve one koji žele da stešu struk. Pored toga što svaki zalogaj ovog povrća pruža gurmanski užitak, karfiol je izuzetno dobar za naše zdravlje: podmlađuje, jača imuni sistem, čuva srce i krvne sudove, sprečava nastanak karcinoma...

U zemljama Mediterana, naročito u Italiji, karfiol se upotrebljavao šest vekova pre n. e., a u većoj meri je počeo da se uzgaja početkom 12. veka u Grčkoj. Najveći proizvođač karfiola je Daleki istok, dok je u Evropi najzastupljeniji u Španiji, Francuskoj i Italiji.

Nutritivne vrednosti

Karfiol ima veliku hranljivu vrednost. Odličan je izvor vitamina C, tu su i vitamini A, E, K, kao i vitamini B grupe. Minerali skriveni u ovom povrću su: kalijum, sumpor, fosfor, bakar, mangan, selen, natrijum, cink i magnezijum.

Osim minerala i vitamina, karfiol obiluje i drugim važnim sastojcima - antioksidansima i fitohemikalijama. Tu su glukozinolati i tiocijanati, karotenoidi lutein i zeaksantin, proteini, ugljeni hidrati, masti i obilje vlakana. Karfiol je izuzetno niskokalorična namirnica - 100 grama sadrži svega 25 kalorija.

Lekovitost

Brojna istraživanja su potvrdila da je karfiol moćan saveznik u borbi protiv karcinoma, naročito raka dojke, jajnika, prostate, debelog creva, pluća i bešike.

Zasluga pripada mnoštvu antioksidansa i bogatstvu vitamina, posebno vitamina C, a naučnici već godinama naglašavaju činjenicu da je kombinacija antioksidansa i vitamina C odličan način da se preduprede i najteže bolesti.

Vitamin C i folna kiselina preporučuju ovo povrće za zdravlje srca. Karfiol sprečava razvoj brojnih kardiovaskularnih oboljenja i reguliše nivo homocisteina, aminokiseline rizične za srčani mišić. Brojna istraživanja potvrdila su da hranljive materije u karfiolu štite od hipertenzije, arteroskleroze, moždanog udara i infarkta, a kao dragoceni izvor vitamina K, beli cvetovi karfiola imaju važnu ulogu u zgrušavanju krvi.

Pored antioksidativnog dejstva, karfiol igra veoma važnu ulogu u čišćenju organizma i detoksikaciji. Konzumiranje ovog povrća pomaže izbacivanje štetnih materija nastalih taloženjem usled neizbalansirane ishrane, ali i zagađenja iz životne sredine, uključujući i zračenja. Iako spada u povrće koje otvara apetit, preporučuje se svima koji se bore sa suvišnim kilogramima.

Odličan je i u prevenciji reumatskih oboljenja i razvoja multiple skleroze. Pomaže kod tegoba izazvanih alergijom, astmom ili infekcijama respiratornog trakta, a blagotvorno deluje kod prehlade i gripa.

Osim toga, karfiol se pokazao kao odličan saveznik u borbi protiv upale desni, bolesti zuba, usne duplje i ždrela. Nutricionisti ga preporučuju kao obaveznu namirnicu na meniju žena koje ulaze u menopauzu, jer ublažava tegobe. Takođe, dobar je i za muškarce koji imaju problema s prostatom, a uz to ima i jaka afrodizijačka svojstva.

Zahvaljujući vitaminu B8, ova namirnica blagotvorno deluje i na zdravlje mozga. Tokom jednog istraživanja učesnici koji su konzumirali karfiol pokazali su bolje rezultate na testovima kognitivnih funkcija, senzorne i perceptivne brzine.

Na trpezi

Veličina glavice karfiola nije vezana za njen kvalitet, ali težina jeste. Imajte na umu da je od dve glavice iste veličine svežija ona koja je teža. Karfiol čuvajte u papirnoj vrećici u frižideru i potrošite u roku od pet dana.

Zbog svog specifičnog i blagog ukusa, cvetovi karfiola imaju široku primenu u kulinarstvu. Kao predjelo ili lagana večera najčešće se jede kuvan i preliven maslinovim uljem i svežim začinima ili sosevima, poput bešamela, sosa od paradajza ili sira.

Među glavnim jelima ističu se sufle od karfiola, musaka, rižoto, testenina sa sosom od karfiola, dinstani karfiol, razne krem čorbe i variva. Iako većina ljudi baca listove i stabljiku, oni su dobar dodatak u pripremi bujona.

RECEPTI:

Pečeni karfiol sa fetom

Sastojci: veća glavica karfiola, 2 dl belog vina, 50 ml maslinovog ulja, 4 kašike soli, 2 kašike putera, 3 kašike soka od limuna, kašika šećera, 3-4 zrna bibera, lovorov list, 100 g feta sira
Priprema: U veću šerpu sipajte ulje, vino, so, šećer, biber, puter, sok od limuna i lovor, pa dodajte oko litar vode (karfiol treba da bude prekriven do 3/4 visine). Kad voda provri, dodajte ceo karfiol bez listova i stabljike, isečen tako da može da stoji. Kuvajte 15-20 minuta dok ne omekša, izvadite i pustite da se kratko ocedi i stavite ga u posudu za pečenje. Narendajte fetu i pospite između cvetova. Pecite u zagrejanoj rerni oko 20 minuta dok ne porumeni, a sir ne omekša. Poslužite toplo kao prilog uz meso ili kao lagani obrok uz salatu.

Pikantna čorba

Sastojci: glavica karfiola, 2-3 struka praziluka, 2-3 kašike maslinovog ulja, 3 čena belog luka, 1-2 ljute paprike (čili), suvi začin, 2-3 parčeta hleba, sitno iseckan peršun, 2 do 3 l vode.
Priprema: Na maslinovom ulju u šerpi prodinstajte sitno iseckan praziluk, beli luk i čili očišćen od žilica. Karfiol iskidajte na cvetiće, kratko propržite i nalijte vodom (u zavisnosti da li volite gušću ili tečniju čorbu, počnite sa 2 l vode). Kad je povrće skuvano, usitnite ga štapnim mikserom. Po želji, možete dodati 100 ml pavlake za kuvanje i vratiti na šporet da se zagreje. Isecite hleb na kockice, prelijte ih sa malo maslinovog ulja i pecite u rerni oko 5 minuta na 200 stepeni da porumene. Čorbu servirajte sa krutonima, posutu seckanim peršunom i prelivenu sa vrlo malo maslinovog ulja.

Karfiol sa šampinjonima

Sastojci: 300 g šampinjona iseckanih na četvrtine, manja glavica karfiola isečena na manje buketiće, 350 g taljatela, 150 g slanine iseckane na kockice, 120 g rendanog parmezana, 2 žumanca, 2 kašike seckanog peršuna, 3 kašike maslinovog ulja, so i biber.
Priprema: Zagrejte rernu na 200 stepeni. U činiji pomešajte šampinjone sa karfiolom, slaninom i maslinovim uljem, sipajte u pleh obložen aluminijumskom folijom i pecite 15-20 minuta. Posle 10 minuta okrenite povrće i slaninu i pecite dok ne porumeni. U međuvremenu skuvajte testeninu u posoljenoj kipućoj vodi, iscedite i sačuvajte 180 ml vode od kuvanja. Isceđenu testeninu vratite u šerpu. U činiji umutite žumanca i rendani parmezan, pa postepeno dolijte sačuvanu vodu od kuvanja, sipajte preko testenine i promešajte. Pospite peršunom, dodajte pečeno povrće i slaninicu. Posolite, pobiberite i poslužite dok je vruće.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

8

pre 5 godina

Valjalo bi strucano misljenje o vremenskoj duzini termicke obrade kojom se postize zadovoljavajuci efekat zadrzavanja svih navedenih hranljivih vrednosti jer sklonost domacica je da cesto "uzmu dusu "povrcu koje se koristi u ishrani. ne mareci za svojstva koja se gube preteranim kuvanjem..

3 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari