POSLEDICE SU OPASNE! Zbog velikih vrućina mnogi piju VIŠE VODE NEGO ŠTO BI SMELI

Usled tropskih temperatura koje su zahvatile veliki deo Evrope, mnogi ljudi piju velike količine vode, ali ma koliko vam neverovatno zvučalo - to može da ima kobne posledice.

U Danskoj se desilo da je neuobičajeno veliki broj ljudi primljen u bolnice širom Danske zbog gubitka soli usled unošenja previše vode u organizam, a sve što su nesrećni ljudi želeli jeste - da se hidrirarju.

Kako javlljaju danski mediji, od početka leta u bolnicu u gradu Holbek u danskoj pokrajini Sjeland primljeno je oko 20 pacijenata koji su se lekarima obratili zbog prekomernog unošenja vode u organizam, dok je uobičajen broj ovakvih slučajeva svakog leta jedan ili dva.

- Imamo pacijente koji su se teže razboleli zbog toga. Neki od njih su čak primljeni na odeljenje intenzivne nege - izjavio je lekar bolnice u Holbeku Henrik Anker Sorensen.

Iako se tokom velikih vrućina savetuje ljudima da piju više vode, prekomerne količine mogu da uzrokuju određene komplikacije.

Danski lekar je istakao da uputstva građanima verovatno nisu bila precizna, jer nije naglašena važnost unošenja soli i minerala, koji se, zajedno sa vodom, unose u organizam kako bi se nadoknadila količina koja se izgubi znojenjem.

- Pad nivoa soli i minerala može da dovede do stanja konfuzije ili vrtoglavice, pa čak i do gubljenja svesti i grčeva. Razređena krv usled unošenja previše tečnosti u ekstremnim slučajevima može da bude opasna po život - zaključio je Sorensen.

Preporuka je da se tokom dana popije do 2,5 litra vode, ali neki stručnjaci ipak dovode u pitanje blagodeti koje voda ima po naš organizam. Oni tvrde da je unos više od dva litra vode dnevno i više nego što je telu potrebno. Neki čak tvrde da opsesija za vodom može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme!

Profesor Mark Vajtli, vaskularni hirurg, jedan je od onih koje brine preveliki unos vode. On tvrdi da će se nakon dužeg vremena unošenja velike količine vode naš mozak navići na to i očekivaće svakoga dana isto. Koliko vode je previše?

Profesor Vajtli, koji je stručanjak i za hiperhidrozu, kaže da je preterani unos vode povezan sa problemima sa znojenjem.

- Svoje pacijente prvo pitam koliko piju. Pošto se mnogo znoje, obično mi kažu da piju mnogo vode kako bi nadoknadili njen gubitak iz organizma. Kada im kažem da povećan unos vode samo pogoršava situaciju, uvek se iznenade. Ako pijete više vode nego što vam je potrebno, telo će kroz znoj pokušati da izbaci taj višak - objašnjava profesor Vajtli.

Najčešće ćete čuti preporuke da je potrebno popiti dva litra vode dnevno. Voda nam jeste potrebna da bi bubrezi funkcionisali normalno i da ne bismo dehidrirali, ali nije jedina tečnost koju bi trebalo da unosimo. Iako bi trebalo da izbegavate alkohol, koji vodi do dehidratacije, kao i sokove koji sadrže velike količine šećera, trebalo bi da pijete i druge tečnosti. Istraživanje sprovedeno u Švedskoj pokazalo je da nam je prosečno potrebno 2,5 litara vode, s tim što bi 500 mililitara trebalo da potiče od voća i povrća koje unosimo tokom dana.

S druge strane, australijska nutricionistkinja Gabrijela Meston tvrdi da za obavezan dnevni unos dva litra vode nema naučne osnove.

- Taj broj je izvučen niotkuda, ali važno je ostati hidriran. Najlakše je proveriti pijete li dovoljno tečnosti tako što ćete gledati svoju mokraću. Ona treba da bude prozirna ili blagožute boje. Ako ste dehidrirani, biće jako žuta - kaže Gabrijela Meston, objašnjavajući da u trenutku kad osetimo žeđ, već smo dehidrirani nekoliko sati.

U letnjim danima treba piti više vode, a količina potrebna telu, kaže ova nutricionistkinja, može varirati između 700 mililitara i dva litra dnevno. Diuretici kao što su kafa ili čaj izazivaju češće mokrenje, pa, ako ih koristimo, trebate da pijemo više tečnosti.

Količina vode koja je nekom potrebna zavisi od građe, okruženja u kome živi, kao i od klimatskih uslova. Što ste krupniji i aktivniji, to vam je potrebno više tečnosti. 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.