KAD MOZAK PROKLJUČA: Kako se zaštititi tokom vrućeg talasa?

Toplotni udar nastaje kao rezultat često naglog, prekomernog povećanja telesne temperature i nemogućnosti organizma da temperaturu održi u normalnim granicama

Povišena spoljašnja temperatura u kombinaciji sa visokom vlažnošću vazduha, baš kao što se očekuje tokom vrućeg talasa najavljenog za avgust, može dovesti do najteže komplikacije termičkog stresa - toplotnog udara. Kako se lako može pomešati sa sunčanicom, dr Bojana Krajnović, radiolog MediGroup Doma zdravlja Dr Ristić, navodi simptome toplotnog udara, predlaže kako da se zaštitite i kako da pomognete drugima da se oporave.

- Toplotni udar je vrlo sličan sunčanici, s tom razlikom što ne mora nastati kao posledica direktnog izlaganja suncu. Može se desiti radnicima u pekari ili kraj visokih peći, kao i neopreznom vozaču koji seda u pregrejan auto, kamperu koji spava u loše opremljenom šatoru ili mornaru kraj pregrejanog brodskog motora - kaže dr Krajnović.

Bez najave

Udar nastaje kao rezultat često naglog, prekomernog povećanja telesne temperature i nemogućnosti organizma da temperaturu održi u normalnim granicama.

- Obično se javlja kada je povećana vlažnost vazduha u vreme letnjih sparina, jer je u takvim uslovima otežano znojenje i prirodno hlađenje organizma. U takvim uslovima dolazi do poremećaja centra za termoregulaciju, pri čemu temperatura tela stalno raste i doseže vrednosti i do 40. podeoka Celzijusove skale - navodi doktorka.

Ovako visoka temperatura dovodi do disfunkcije centralnog nervnog sistema, koja rezultuje delirijumom, konvulzijama, pa i komom.

- Ukoliko ovakvo stanje potraje, može doći do trajnih oštećenja i neuroloških poremećaja. Organizam se u ovakvoj situaciji brani sistemskom reakcijom, koja može prouzrokovati stanje šoka, a u najtežim slučajevima može uzrokovati i smrt unesrećenog. Zato je neophodna intervencija lekara - upozorava naša sagovornica.

Pre pojave udara mogu se javiti vrtoglavica, žeđ, slabost i malaksalost.

- Zbog dehidratacije, osoba prestaje da se znoji i oseća jaku glavobolju, vrtoglavicu, zujanje u ušima, pulsiranje u grudima i jaku vrućinu. Toplotni udar nastaje naglo i bez najave - iznenadnim kolapsom i padom krvnog pritiska. Koža je topla, vidljivo povišene temperature, suva i crvena, a puls je slab i jako ubrzan. Mogu se javiti grčevi, zenice su u početku sužene, a kasnije proširene - objašnjava dr Krajnović.

Rashlađivanje

U slučaju toplotnog udara, kao i kod sunčanice, treba odmah početi sa rashlađivanjem.

- Osobu pogođenu sunčanicom treba skloniti u hladovinu, skinuti joj odeću i obilno je rashlađivati hladnom vodom. Istovremeno je potrebno odmah pozvati hitnu pomoć - kaže naša sagovornica.

Kako telo gubi sposobnost termoregulacije, može se pregrejati, ili u nekim slučajevima rashladiti, opominje doktorka. Zbog toga je u težim slučajevima neophodno stalno meriti telesnu temperaturu i naravno shodno tome osobu hladiti ili utopljavati.

- Toplotni udar, kao i sunčanica, može se sprečiti odevanjem koje je primereno klimatskim uslovima. Najvažnije je adekvatno zaštititi glavu, nositi kačkete ili šešire sa obodom od prozračnih materijala. Odeća treba da bude od laganih, prozračnih prirodnih tkanina i svetlijih boja - objašnjava dr Krajnović.
Zbog visokih temperatura organizam gubi vodu, tako da je potrebno uzimati što više tečnosti.

Ključni minerali * Prirodni izvori magnezijuma su zeleno lisnato povrće, orašasti plodovi, susam, semenke, riba, banane, mahunarke i avokado. * Prirodni izvori kalijuma su kelj, brokoli, paradajz, jogurt, breskve, lubenica, krompir, dinja, listovi nane, seme suncokreta, i naravno, banane.

- Ishrana mora biti uravnotežena i lagana, bogata vitaminima i mineralima. Važno je nadoknađivati kalijum i magnezijum, koje uz natrijum i hlor organizam naročito gubi. Prostorije u kojima se boravi moraju se redovno provetravati, a ukoliko se koriste rashladni uređaji, temperature u odnosu na spoljašnju sredinu ne bi trebalo da se znatno razlikuju - zaključuje naša sagovornica.

Sunčanje hladne glave

Sunčanica nastaje izlaganjem glave, a posebno potiljka, visokoj temperaturi, odnosno uticaju sunčeve toplote. Ukoliko nesmotreno izlažemo glavu uticaju sunca, temperatura u našoj glavi se znatno povećava, što uslovljava pojavu simptoma koji su jako slični potresu mozga i nisu nimalo bezazleni. Ozbiljni slučajevi sunčanice mogu se završiti nesvesticom, pa i komatoznim stanjem.

- Sunčanica počinje jakom glavoboljom, koža je suva, uz stalno povećanje telesne temperature. Mogu se javiti vrtoglavica, nemir, pospanost i povraćanje. Ukoliko se oglušimo o ove alarme, ubrzo može doći do zujanja u ušima, poremećaja vida, pa i nesvestice. Puls je ubrzan, a disanje plitko i ubrzano. Pogoršanju osnovnog stanja može doprineti i povećano znojenje. Na taj način gubi se znatna količina tečnosti i minerala, naročito kalijuma, koji je veoma važan za sve biohemijske procese u organizmu, a pre svega u mozgu. Kod mladih ljudi mogu se javiti umor i malaksalost, a kod starijih i konfuzija, pa i gubitak svesti - navodi dr Krajnović.

Osobu za koju sumnjate da pati od sunčanice potrebno je odmah smestiti u hladovinu ili u rashlađenu zatamnjenu prostoriju i raskomotiti joj odeću.

- Osobu koja pati od sunčanice treba postepeno rashlađivati laganim polivanjem vodom i stavljanjem hladnih obloga (sa ledom) na potiljak i glavu. Telesnu temperaturu je potrebno stalno kontrolisati, a sa hlađenjem se može prestati tek kada se ona vrati na normalu. Bolesniku treba davati hladne napitke, a izbegavati ona pića koja utiču na krvotok, posebno kafu i alkohol. U težim slučajevima gubitka svesti, pojave konfuzije i pospanosti, potrebno je što pre pozvati lekara - kaže dr Bojana Krajnović.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.