Shutterstock

19:48 Ljubav i zdravlje 0

Ljubav & zdravlje | 13. 08. 18.

GROŽĐE, ELIKSIR MLADOSTI: Čuva zdravlje srca, pomaže kod artritisa, kamena u bubregu...

Koja je vaša prva asocijacija kad ugledate vinograd? Korpa puna sočnih bobica? Suvo grožđe? Vino? Sve navedeno ima isto značenje - zdravlje! 

Vinova loza je jedna od najstarijih kultivisanih biljaka u svetu, a njene sočne, slatke ili kiselkaste bobice nude obilje hranjivih materija, čiste organizam, tope masne naslage, čuvaju zdravlje srca, pomažu kod artritisa, kamena u bubregu…

Kultura gajenja vinove loze stara je 9000 godina i potiče iz Male Azije, dok se u pisanoj formi prvi put pominje u Egiptu, pre 6000 godina. Ovo plemenito voće je odličan izvor vitamina C, A, E, kao i vitamina B grupe (osim B12). Od minerala sadrži kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, mangan, natrijum, bakar, cink i gvožđe.

Za miran san

Grožđe je bogato polifenolima, prirodnim supstanacama koje štite srce i krvne sudove. Polifenoli su snažni antioksidansi koji sprečavaju prevremeno starenje, bolesti i propadanje tela. Konzumacija grožđa poboljšava protok krvi, sprečava nakupljanje holesterola, poboljšava rad srca i smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara. 

Pixabay

Crveno grožđe sadrži minerale važne za stvaranje crvenih krvnih zrnaca i sintezu hemoglobina. Zbog toga se preporučuje osobama koja pate od anemije i svima koji se oporavljaju nakon operacije ili povreda. Ovo voće normalizuje rad creva i bubrega. Šećer iz grožđa vrlo brzo ulazi u krvotok i zato je pogodan prilikom fizičkog i psihičkog napora. 

Čaj od vinove loze

Čaj od svežih listova vinove loze koristi se u narodnoj medicine kod reume, gihta, povraćanja, gastritisa, hemoroida i krvarenja - naročito kod obilnih menstuacija. Čaj i uvarak od listova upotrebljava se za kupku i negu ispucale kože ruku i nogu, kao i za lečenje promrzlina. Ako vas muči glavobolja ili boli želudac, stavite oblog od usitnjenih svežih listova vinove loze.

Crno grožđe sadrži pigment antocijanin iz grupe biljnih fenola, koji deluje slično kao likopen iz paradajza i jak je antioksidans. Jača imunitet, poboljšava probavu i reguliše rad creva. Istraživanja su pokazala da crno grožđe povećava nivo melatonina, hormona neophodnog za dobar san. 

Belo grožđe sadrži 20 odsto šećera i obiluje kalijem i kalcijumom, ali je u odnosu na crno grožđe siromašno fenolima.  

Sveži sok od grožđa podstiče apetit, ubrzava metabolizam i stimuliše izlučivanje štetnih materija iz organizma. Pored toga, smanjuje rizik od kamena u bubregu i reguliše rad žlezda s unutrašnjim lučenjem.

Koristi se za lečenje upale creva, hronične dijareje i žutice. Preporučuje se kod malokrvnosti, gastritisa, a normalizuje i krvni pritisak. Njime ćete očistiti jetru, ojačati imunitet i izbaciti višak mokraćne kiseline iz tela.

Zbog svojih kvaliteta grožđe je vrlo čest sastojak u kozmetičkim preparatima. Polifenoli štite kožu od raznih štetnih uticaja, regenerišu ćelije kože i daju joj mladalački izgled. Masku za lice i dekolte napravite od svežih oljuštenih bobica, bez semenki. Nanese smesu, ostavite da odstoji 20 minuta i isperite mlakom vodom.

Shutterstock

Za trpezom

Budući da se grožđe vrlo lako kvari i fermentira na sobnoj temperaturi, potrebno ga je čuvati u papirnatoj vrećici unutar plastične kese u frižideru nekoliko dana. Grožđe najčešće jedemo sirovo. Ipak, od njega možete da napravite sok, sirće, slatko ili džem.

Možete ga koristiti kao dodatak voćnim salatama, a ako želite da im dodate i vizuelni doživljaj, koristite različite sorte i boje grožđa. Poslužite ih na početku obroka uz mešanu zelenu salatu, hladne salate od piletine, ćuretine ili tunjevine, ili na kraju uz različite vrste sireva i orašaste plodove.

Sveže grožđe dinstano u mesnim sosevima dobro se slaže pre svega sa piletinom i ćuretinom, ali i svinjetinom. Možete ga koristiti i za punjenje živinskog mesa i pernate divljači. Suvo grožđe je neizostavna namirnica u pripremi velikog broja kolača i drugih poslastica, a može se jesti i samo. Ne smemo zaboraviti ni najpoznatiji proizvod od grožđa, a to je vino, koje (u umerenim količinama) deluje kao blago sredstvo za smirenje, poboljšava probavu, jača apetit i smanjuje opasnost od srčanih bolesti.

RECEPTI:

Shutterstock

Smuti od grožđa i borovnica

Sastojci: 2 šolje crnog grožđa, velika kruška, pola šolje borovnica, 2 šolje svežeg spanaća, cela šargarepa, pola šolje vode po potrebi.

Priprema: Krušku i šagragepu iseckajte na krupnije kockice, stavite sve sastojke u blender i miksajte dok ne dobijete ujednačenu smesu. Uživajte u osvežavajućoj vitaminkskoj bombi!

Shutterstock

Domaći kolač

Sastojci: 750 g belog ili crnog grožđa, 200 g brašna, 4 jaja, 150 g šećera, 50 g putera, 1/2 praška za pecivo, 2,5 dl mleka, 0,5 dl konjaka, 50 g oraha.

Priprema: U dubokoj posudi zamesite testo od brašna, jaja, šećera i putera. Postepeno dodajte mleko dok se ne dobije glatko testo. Pripremite pleh za pečenje tako što ćete ga podmazati puterom, a pre izlivanja testa, poprskajte pleh konjakom. Sipajte testo i pospite ga grožđem i orasima. Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 180 stepeni 35 minuta dok kolač ne dobije rumenu koricu. Pre serviranja kolač pospite šećerom u prahu.

Shutterstock

Slatko-kisela zimnica

Sastojci (za teglu od 600 ml): pola kilograma grožđa, može crno i belo, šolja običnog sirćeta, pola šolje vode, pola šolje šećera, jedna i po kašičica slačice, po kašičica korijandera i karanfilića, pola kašičice crnog bibera u zrnu, štap cimeta, halapinjo papričica, sitno seckana na krugove, opciono.

Priprema: Stavite grođže u sterilisanu teglu zajedno sa iseckanom paprikom. U lonac stavite sirće, vodu, šećer i začine i kuvajte dok ne provri. Zatim sačekajte da se ohladi i naspite marinadu zajedno sa začinima u teglu. Poklopite teglu tacnom od šolje i ostavite da stoji preko noći. Sutradan je dobro zatvorite poklopcem. Već posle jednog dana grožđe je spremno za služenje.

  

 

 

 

 

 



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na webredak[email protected]