ČUVAJTE SVOJE SRCE! Kako sprečiti kardiovaskularne bolesti?

Srbija je na trećem mestu u svetu po obolevanju od bolesti srca i krvnih sudova, odmah iza Rusije i Ukrajine. Stručnjaci smatraju da je gotovo 80 odsto smetnji sa srcem moguće sprečiti kontrolom tri faktora rizika - pušenja, fizičke neaktivnosti i nepravilne ishrane

Kardiovaskularne bolesti se po učestalosti obolevanja i umiranja nalaze na prvom mestu u skoro svim zemljama, a slično je i kod nas. Štaviše, Srbija je na trećem mestu po obolevanju od bolesti srca i krvnih sudova u svetu, odmah iza Rusije i Ukrajine. Godišnje oboli preko 50.000, a umre preko 25.000, što govori da je svaka druga smrt u Srbiji uzrokovana kardiovaskularnom bolešću, kaže internista kardiolog dr Zagorka Bećarević Basta iz Medigroup Doma zdravlja Dorćol. Stručnjaci smatraju da je gotovo 80 odsto smetnji sa srcem moguće sprečiti kontrolom tri faktora rizika - pušenja, fizičke neaktivnosti i nepravilne ishrane.

Znaci upozorenja

- U osnovi kardiovaskularnih bolesti nalazi se degenerativna bolest krvnih sudova ateroskleroza. Ona naročito pogađa srčane i moždane krvne sudove, a zatim krvne sudove ekstremiteta, jer imaju veliki protok, često se račvaju pod nepovoljnim uglovima i na tim mestima imaju vrtložni tok. Najčešći kardiovaskularni poremećaj u našoj zemlji je povišeni krvni pritisak, koji se javlja kod 25 do 30 odsto ljudi. Poremećaj protoka u srčanim krvnim sudovima ispoljava se kao angina pektoris, zatim kao srčani udar ili akutni infarkt miokarda, koji je češći kod muškaraca, a u istu kategoriju spadaju nagla srčana smrt i vaskularno uzrokovani poremećaji ritma srca i srčana slabost, dok je moždani udar ili šlog češći kod žena. Poremećaj protoka u ekstremitetima dovodi do hladnih ekstremiteta, pojave ranica i gangrene - navodi dr Bećarević Basta.

Foto: Shutterstock

Obuzeti svakodnevnim problemima često zanemarujemo ozbiljne simptome koje nam šalje organizam, poput jake potiljačne glavobolje koja ukazuje na povišeni krvni pritisak, nastavlja doktorka.

- Važan simptom je bol u grudima iza grudne kosti, koji se u početku javlja u naporu i stresu, u vidu pečenja, stezanja, proboda nožem, žarenja, uvrtanja iza grudne kosti, a može da se širi u vrat, leđa, levo rame, levu ruku, desno rame, desnu ruku i gornji deo stomaka. Može da bude praćen nedostatkom vazduha, malaksalošću, hladnim preznojavanjem i nepravilnim radom srca. Bol kod infarkta srca, kada se pojavi, ne popušta spontano, već traje pet-deset minuta ili pola sata, i to je znak da osoba treba da pozove hitnu pomoć. Poremećaj cirkulacije u moždanim krvnim sudovima dovodi do kraćih ili dužih poremećaja svesti, vrtoglavice, omaglice i slabosti u pojedinim delovima tela. Ne smemo da ignorišemo ni pojave bola u rukama i nogama na opterećenje, zatim hladnih ruku i nogu i pojavu ranica na njima, jer to ukazuje na smanjenu cirkulaciju u njima koja može da se završi gangrenom - upozorava kardiolog.

Foto: Shutterstock

Šta možemo da učinimo?

U nastanku kardiovaskularnih bolesti učestvuje veći broj faktora rizika, mnogi od njih mogu da se modifikuju i uklone, a naš zadatak je da to radimo redovno tokom čitavog života.

- Pušenje je veliki rizik. Katran i ugljovodonici iz duvana deluju korozivno i oštećuju krvne sudove, nikotin vrši njihov spazam i smanjuje protok, ugljen-monoksid izbacuje kiseonik iz crvenih krvnih zrnaca i izaziva manjak kiseonika u celom organizmu. Da bismo ostali zdravi, neophodno je odvikavanje od pušenja. Nepravilna ishrana, kalorijski obimna, sa dosta zasićenih masnoća, koncentrovanih šećera, skroba i soli, sa malo voća i povrća i vlaknastih materija generiše više faktora rizika: povišeni krvni pritisak, povišene masnoće u krvi, lošu regulaciju šećera u krvi i povišenu telesnu masu. Povišeni krvni pritisak iznad 140/90 u miru mehaničkom silom oštećuje krvne sudove i potrebno je da ga regulišemo ishranom sa manje soli i redovnom kontrolom i terapijom. Povišene masnoće u krvi (ukupan holesterol iznad 5 mmol/l, loš holesterol iznad 3 mmol/l, dobar holesterol ispod 1,6 mmol/l i trigliceridi iznad 1,7 mmol/l) moramo da regulišemo ishranom i, ako je potrebno, upotrebom lekova. Osobe koje imaju šećernu bolest moraju redovno da kontrolišu nivo šećera u krvi - sugeriše naša sagovornica.

Gojaznost (indeks telesne mase iznad 25 kg/m2) takođe je jedan od faktora rizika, a koji bi pravilnom ishranom i fizičkom aktivnošću trebalo svesti u prihvatljive granice.

- Studije su pokazale da fizički aktivne osobe sedam puta manje obolevaju od kardiovaskularnih bolesti. Zato iz svakodnevnog života moramo da eliminišemo sedelački način života i nedovoljnu fizičku aktivnost. Potrebno je da svakodnevno, ili bar pet dana u nedelji, upražnjavamo bar jedan sat brzog hoda, vožnje biciklom ili plivanja. Stres je, nažalost, redovan pratilac savremenog života i utiče na nastanak kardiovaskularnih bolesti, a može se eliminisati relaksacijom, druženjem ili hobijem - savetuje dr Zagorka Bećarević Basta.
 

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.