IMUNITET STANUJE U CREVIMA: U ljudskom telu žive milijarde bakterija, a kriju lek za mnoge bolesti!

U svakom od nas žive milijarde bakterija čija se ukupna masa procenjuje na oko 1,5 kilogram. Donedavno većina tih bakterija bili su "slepi putnici" jer o njima nismo znali skoro ništa. Međutim, u poslednjih deset godina, koristeći najnovije metode DNK analize i bioinformatike, naučnici uspešno analiziraju bakterije koje žive u nama

- Čini se da mnoge bolesti imaju korelacije s mikrobiomom. Ako nađemo te korelacije, moći ćemo da razvijemo dijagnostiku. U nekim slučajevima te veze bi nam mogle dati ideju za razvoj terapeutskih metoda - izjavio je Erik Alm, jedan od direktora Centra za mikrobiomsku informatiku i terapeutiku u Bostonu. 

Posebna pažnja naučnika usmerena je na istraživanje naših creva, koja su prava džungla mikroorganizama. 

- Crevni mikrobiom je velika zajednica sastavljena od biliona bakterija i gljivica koje se nalaze u svakom ćošku našeg gastrointestinalnog trakta i imaju veliki uticaj na naš metabolizam, telesnu težinu, sklonost bolesti, imunološki sistem, apetit i raspoloženje. Ovi mikroorganizmi uglavnom žive u debelom crevu, a svojom brojnošću nadvladavaju ostale ćelije u našem telu. Konceptualno, trebalo bi da ih razmatramo kao novootkriveni organ, težak nešto više od našeg mozga i gotovo jednako važan - rekao je za britanski magazin Focus Tim Spector, profesor genetske epidemiologije na Kraljevskom koledžu u Londonu i voditelj projekta “British Gut”. 

Ne pate od bolesti zapadnih civilizacija 

Studija iz prošle godine pokazala je da Hadžapi (pleme Hadža), lovci sakupljači koji žive u Tanzaniji, imaju jednu od najvećih raznolikosti mikroorganizama u crevima. 

Njihov crevni mikrobiom je oko 40 odsto bogatiji nego kod prosečnog Amerikanca i oko 30 odsto raznolikiji nego kod prosečnog Britanca. 

Prosečni pripadnik plemena Hadža tokom godine kombinuje na svome meniju oko 600 biljnih i životinjskih vrsta, a njegova ishrana se menja u zavisnosti od godišnjih doba u Tanzaniji. Nasuprot njima, prosečan čovek na Zapadu u svojoj ishrani ima najviše 50 biljnih i životinjskih vrsta. Hadžapi gotovo da i ne pate od raširenih bolesti zapadne civilizacije kao što su alergije, srčana oboljenja i rak.

Foto: Shuttetstock

10 saveta za obogaćivanje mikrobioma 

Kako većina nas nije u mogućnosti da se prebaci na način života tanzanijskih lovaca sakupljača, profesor Tim Spektor savetuje kako možemo da obogatimo mikrobiološku populaciju naših creva:

* Povećajte unos hrane bogate vlaknima. Cilj je pojesti više od 40 grama vlakana dnevno jer ona blagotvorno deluju na mikroorganizme u crevima.

* Jedite što više vrsta voća i povrća i pokušajte da birate sezonsku ponudu.

* Izaberite hranu i piće s visokim nivoom polifenola: orahe, semenke, bobičasto voće, maslinovo ulje i zeleni čaj.

* Pijte malo alkohola, pokazuje se da male količine alkohola povećavaju raznolikost crevnog mikrobioma.

* Jedite mnogo fermentisane hrane koja sadrži žive mikrobe: dobar izbor su nezaslađeni jogurt, kefir, koji sadrži pet puta više mikroba nego jogurt i razne vrste jogurta s probioticima.

* Izbegavajte zaslađivače: narušavaju metabolizam mikroorganizama u crevima i smanjuju njihovu raznolikost.

* Izbegavajte antibiotike i lekove koji vam nisu nužni: antibiotici uništavaju dobre i loše bakterije i može potrajati nedeljama dok se crevni mikrobiom ne oporavi.

* Provedite više vremena na selu: ljudi koji žive na ruralnim područjima imaju bolji sastav mikrobioma od stanovnika gradova. Baštovanstvo i ostale aktivnosti na otvorenom deluju blagotvorno na vaš mikrobiom.

* Nabavite životinje: istraživanja su pokazala da ljudi koji žive sa psima imaju veću raznolikost mikroba u crevnom traktu.

* Nemojte biti opsednuti čistoćom: često pranje i korišćenje antibakterijskih sprejeva ne mora biti blagotvorno i za vaše crevne bakterije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.