KRALJICA JESENJE TRPEZE: Bundeva smanjuje holesterol, reguliše probavu, deluje umirujuće...

Bilo da je kuvana, pečena ili kao pire, u čorbi ili u rižotu, kao pita ili nadev - bundeva i danas očarava svojom finoćom ukusa i raskošnom bojom. Zbog niske kalorijske vrednosti vrlo je pogodna za dijetalnu ishranu, za dijabetičare, kao i osobe s oboljenjima želuca i tankog creva

Sa obiljem dragocenih lekovitih sastojaka, bundeva je nezaobilazna kraljica jesenje trpeze. Specifične teksture i mirisa, ova jednogodišnja zeljasta biljka stigla je iz Južne Amerike, gde je vekovima bila glavna namirnica u ishrani indijanskih starosedelaca. Bilo da je kuvana, pečena ili kao pire, u čorbi ili u rižotu, kao pita ili nadev - bundeva i danas očarava svojom finoćom ukusa i raskošnom bojom.

Obilje vitamina i minerala

Plod bundeve sadrži 90 odsto vode, ali mnogo minerala i vitamina: karoten ili provitamin A, vitamine C i B grupe (B1, B2, B3, B6), ali i nijacin, folnu kiselinu. Od minerala najviše ima kalijuma, fosfora, kalcijuma i gvožđa, kao i mnogih oligo i mikroelemenata. Sadrži i više od 60 odsto nezasićenih masnih kiselina i bogata je biljnim proteinima, dok masnoća gotovo da nema jer se u 100 grama bundeve nalazi samo tridesetak kalorija.

U poslednje vreme beta-karoten je dobio značajan publicitet u naučnoj literaturi zbog višestrukog zaštitnog delovanja u organizmu - smanjuje rizik od pojave raka grla, želuca, jednjaka i grlića materice.

Zbog niske kalorijske vrednosti vrlo je pogodna za dijetalnu ishranu, za dijabetičare, kao i osobe s oboljenjima želuca i tankog creva (zbog lake probavljivosti). Deluje umirujuće, a ujedno reguliše probavu zahvaljujući celulozi i pektinu.

Lekovite semenke

Ovo povrće je izvrstan diuretik i preporučuje se osobama s reumatskim tegobama, gihtom, upalom mokraćnih puteva, bubrega i žuči. Efikasno smanjuje holesterol u krvi, a obloge od sveže narendane bundeve primenjuju se za ublažavanje bolova kod proširenih vena.

Budući da veoma dobro deluje na kožu, a posebno na onu masnu i sklonu mitiserima, bubuljicama i aknama, može se koristiti i za pripremanje osvežavajuće i hranljive maske za lice. Osobama sa psorijazom konzumiranje bundeve se preporučuje svakodnevno.

Manje je poznato da plod bundeve sadrži aminokiselinu koja podstiče izlučivanje serotonina u organizam, hormona koji stvara vedro raspoloženje i osećaj sreće. Zato je mnogo bolje da, umesto tableta, osoba koja je neraspoložena pojede krišku kuvane ili pečene bundeve, savetuju narodni lekari.

Foto: Shutterstock

Simbol Noći veštica se ne uzgaja samo zbog jestivog ploda, koji može biti težak i više od deset kilograma, već i zbog uljevitih semenki, od kojih se pravi karakteristično ulje bogato omega 3 i omega 6 esencijalnim masnim kiselinama. Ove dragocene kiseline povećavaju energiju organizma, poboljšavaju zdravlje reproduktivnih organa i obezbeđuju lep izgled kože, kao i bolju funkciju centralnog nervnog sistema, odnosno mozga.

Takođe, stručnjaci tvrde da bundevino ulje reguliše nivo holesterola, preventivno deluje kod funkcije mokraćne bešike i pomaže u lečenju sindroma iritiranih creva. Istraživanja su potvrdila da ovo ulje smanjuje rizik od pojave nekih vrsta kamena u bubrezima.

U bolje snabdevenim prodavnicama zdrave hrane može da se nađe i puter od semenki bundeve, koji je takođe vrlo zdrav.

Od pita do čorbi

Od sveže bundeve možete pripremiti salatu, sok, pohovati je, koristiti kod pripreme slanih i slatkih jela, a jedini slučaj kad je spremamo s korom je kod pečenja u rerni. Kuvanu bundevu s puterom servirajte kao samostalno jelo ili prilog, ili upotrebite za pripremu umaka i hladnih salata. Dinstana bundeva može da bude sastavni deo variva, kao i nadeva za palačinke, savijače ili pite, najčešće u kombinaciji sa svežim sirom, dok je pečena poslastica sama za sebe, baš kao i u kombinaciji s mesom, ili kao deo marinade za salate.

Jela od bundeve mogu se oplemeniti začinskim travama poput peršuna, majčine dušice, žalfije, lovora, muskatnog oraščića, đumbira i cimeta.

RECEPTI:

Foto: Shutterstock

Čorba sa pršutom i šampinjonima

Sastojci: 700 g bundeve, 1 l bujona od povrća, 50 g parmezana, 100 g crnog luka, 40 g pršute, 100 g šampinjona, 2 kašike maslinovog ulja, so, biber, kurkuma, nana 
Priprema: Sitno isecite crni luk i propržite na zagrejanom ulju. Dodajte bundevu isečenu na kocke, prelijte bujonom, posolite, pobiberite i kuvajte dok bundeva ne omekša. Usitnite sastojke štapnim mikserom, pospite delom parmezana, začinite kurkumom i kuvajte dok ne proključa. Za to vreme na ulju propržite šampinjone iseckane na listiće i iseckanu pršutu. Servirajte čorbu od bundeve na tanjir, dodajte šampinjone i pršutu, pospite preostalim parmezanom, dekorišite listićima nane i poslužite toplu.

Foto: Shutterstock

Lazanje sa bundevom

Sastojci: glavica luka, 500 g mlevenog junećeg mesa, kašičica organa, mala konzerva pelata, malo šećera, slatka mlevena paprika, 500g bundeve, puter, testo za lazanje, bešamel (7 dl mleka, 50 g maslaca, 50 g brašna), narendani sir.
Priprema: Luk sitno naseckajte i popržite na maslinovom ulju. Dodajte meso i dinstajte dok ne potamni. Posolite, pobiberite, dodajte pelat, šećer i papriku i pustite da kuva desetak minuta. Začinite origanom. Operite bundevu, otvorite i očistite od semenki, isecite na par kriški i narendajte na listiće na široko rende. Potom deo po deo dinstajte na malo putera dok ne omekša. Pripremite bešamel na uobičajeni način, posolite i pobiberite. Lazanje slažite u vatrostalnu posudu tako što ćete na dno staviti kašiku bešamela pa red lazanja, red mesa posuto bundevom i zaliveno s malo bešamela, pa opet red lazanja i tako do kraja dok se svi sastojci ne potroše. Sve pospite narendanim sirom i pecite 40 minuta na 200 stepeni.

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.