DEPRESIVNI STE? Onda treba da popijete jogurt

Dobro izbalansiran odnos bakterija u crevima deluje pozitivno i na mentalno zdravlje, tvrdi se u najnovijem američkom istraživanju. S tim u vezi glavni savet je da se za bolje raspoloženje pije više jogurta ili drugih napitaka sa probiotskim delovanjem

Naučnici su otkrili da Lactobacillus, koja je najčešća u probiotičkom jogurtu, pomaže kod depresivnog ponašanja kod miševa. Vođa studije dr Alban Gotije, sa medicinske škole pri Univerzitetu Virdžinija, kaže da je ovo otkriće velika nada, jer nećemo morati više da se zamaramo sa kompleksnim lekovima i nuspojavama kad se možemo pozabaviti mikrobiomom, odnosno crevnom florom. 

Da bi došli do ovog saznanja naučnici su najpre analizirali mikrobiom creva miševa pre i posle izloženosti stresu. Tim je utvrdio da stres dovodi do gubitka Lactobacillusa, što na kraju dovodi do pojave simptoma sličnih depresiji. Dalja istraživanja pokazala su da nivo Lactobacillusa u crevu utiče na nivo kinurenina, metabolita koji su prethodne studije povezale s razvojem depresije. 

Foto: Pixabay

U ovoj studiji, kada su visine Lactobacillusa bile smanjene, visina kinurenina je porasla, a to je dovelo do razvoja simptoma sličnih depresiji. Naučnici su tada stresiranim miševima promenili ishranu i počeli da im daju hranu koja sadrži ovu bakteriju. 

Praktično govoreći, ovo saznanje može da pomogne i u lečenju depresije kod ljudi. Osobe koje pate od blagog depresivnog raspoloženja trebalo bi samo da promene način ishrane. 

Do sličnih saznanja došli su i istraživači u studiji sprovedenoj 2014. godine. Oni su sugerisali da probiotici - koji pojačavaju obilje dobrih crevnih bakterija smanjuju anksioznost i stres kod odraslih osoba, dok je nizak nivo Lactobacillusa doveo do depresivnih simptoma.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.