A
AKO DIJETA "NE RADI", NIJE DO VAS... nego do mozga!
Studija na miševima može da pomogne u objašnjenju zašto držanje dijete može da bude neefikasan način mršavljenja s obzirom da glavne moždane ćelije mogu da deluju tako da spreče sagorevanje kalorija
mondo.rs/informer.rs 18. 06. 2017. 14:59
0
Shutterstock

Vaš mozak može da bude najveća prepreka mršavljenju dok držite dijetu, kažu rezultati nove studije istraživača sa Univerziteta Kembridž.

Studija izvršena na miševima je otkrila novi mehanizam gde se organizam prilagođava niskom unosu kalorija i ograničava gubitak kilograma.

Istraživači su ustanovili da glavne moždane ćelije deluju kao "okidač" u sprečavanju organizma da sagoreva kalorije kada je njihov unos ograničen.

- Strategije mršavljenja su često neefikasne zato što organizam funkcioniše kao termostat i izjednačava broj kalorija koje trošimo sa brojem kalorija koje unosimo - kaže dr Klemens Blu (Clemence Blouet) iz Laboratorije za proučavanje metabolizma Univerziteta Kembridž u saopštenju za medije.

- Kada manje jedemo, naše telo to kompenzuje i sagoreva manje kalorija, što otežava gubitak kilograma. Znamo da mozak mora da reguliše ovaj kalorijski temostat, ali nije bilo poznato kako prilagođava sagorevanje kalorija količini hrane koju pojedemo.

Istraživači su ispitali ulogu grupe neurona u delu mozga koji se zove hipotalamus. Agutiju-srodni neuropeptidi, ili AGRP neuroni, regulišu apetit i navode nas da jedemo kada su aktivirani, a mogu dovesti do anoreksije kada su potpuno neaktivni.

Pixabay

Istraživači su naizmenično aktivirali i deaktivirali AGRP neurone kod miševa kako bi videli šta se dešava kada upravljaju njihovom funkcijom.

Ustanovili su da ljudi postaju gladni i jedu kada su AGRP neuroni aktivirani, ali da, ako nema hrane na raspolaganju, deluju tako da čuvaju energiju ograničavanjem broja kalorija koje se sagorevaju i tako usporavaju mršavljenje.

Kada hrana postane dostupna i kada jedemo, delovanje AGRP neurona se zaustavlja i potrošnja energije se vraća na normalan nivo.

- Naša otkrića govore da jedna grupa neurona u mozgu upravlja apetitom i potrošnjom energije i, u zavisnosti od toga šta je na raspolaganju u okruženju, može da reguliše sagorevanje ili čuvanje kalorija - kaže Blu.

- Ako je hrana dostupna, oni nas navode da jedemo, a ako nema dovoljno hrane, prebacuju organizam u takav režim rada da čuva kalorije i sprečavaju nas da sagorevamo masti.

Istraživači kažu da ova otkrića mogu da dovedu do razvoja novih i unapređenih terapija za smanjenje preteranog unosa hrane i gojaznosti, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu eLife.

SLIČNE VESTI
KOMENTARI0
OSTAVI KOMENTAR
POKLON BOGOVA INSTAGRAMA! Seksepilna Antje Utgard je nova Kejt Apton!
Vreme
Beograd 34o
34 C
Beograd
  • Novi Sad
    34o
  • Niš
    31o
  • Subotica
    18o
  • Zrenjanin
    34o
  • Klek
    34o
  • Kula
    23o
  • Sombor
    23o
  • Vrbas
    23o
  • Vranje
    35o
  • Prokuplje
    31o
  • Leskovac
    31o
  • Arilje
    30o
  • Kraljevo
    35o
  • Apatin
    22o
  • Vlasotince
    31o
  • Pirot
    28o
  • Ingija
    34o
  • Loznica
    32o
  • Grocka
    34o
  • Kovin
    34o
  • Ruma
    34o
  • Kladovo
    29o
  • Novi Pazar
    35o
  • Jagodina
    31o
  • Ivanjica
    30o
  • Titel
    34o
  • Ub
    32o
  • Bor
    32o
  • Nikinci
    35o
  • Batajnica
    34o
  • Surdulica
    28o
  • Ralja
    35o
  • Zlatibor
    31o
  • Popinci
    34o
  • Kosjeric
    31o
Insajderska priča,trač ili istina, pišite, podelite...
Informerka