A
AKO DIJETA "NE RADI", NIJE DO VAS... nego do mozga!
Studija na miševima može da pomogne u objašnjenju zašto držanje dijete može da bude neefikasan način mršavljenja s obzirom da glavne moždane ćelije mogu da deluju tako da spreče sagorevanje kalorija
mondo.rs/informer.rs 18. 06. 2017. 14:59
0
Shutterstock

Vaš mozak može da bude najveća prepreka mršavljenju dok držite dijetu, kažu rezultati nove studije istraživača sa Univerziteta Kembridž.

Studija izvršena na miševima je otkrila novi mehanizam gde se organizam prilagođava niskom unosu kalorija i ograničava gubitak kilograma.

Istraživači su ustanovili da glavne moždane ćelije deluju kao "okidač" u sprečavanju organizma da sagoreva kalorije kada je njihov unos ograničen.

- Strategije mršavljenja su često neefikasne zato što organizam funkcioniše kao termostat i izjednačava broj kalorija koje trošimo sa brojem kalorija koje unosimo - kaže dr Klemens Blu (Clemence Blouet) iz Laboratorije za proučavanje metabolizma Univerziteta Kembridž u saopštenju za medije.

- Kada manje jedemo, naše telo to kompenzuje i sagoreva manje kalorija, što otežava gubitak kilograma. Znamo da mozak mora da reguliše ovaj kalorijski temostat, ali nije bilo poznato kako prilagođava sagorevanje kalorija količini hrane koju pojedemo.

Istraživači su ispitali ulogu grupe neurona u delu mozga koji se zove hipotalamus. Agutiju-srodni neuropeptidi, ili AGRP neuroni, regulišu apetit i navode nas da jedemo kada su aktivirani, a mogu dovesti do anoreksije kada su potpuno neaktivni.

Pixabay

Istraživači su naizmenično aktivirali i deaktivirali AGRP neurone kod miševa kako bi videli šta se dešava kada upravljaju njihovom funkcijom.

Ustanovili su da ljudi postaju gladni i jedu kada su AGRP neuroni aktivirani, ali da, ako nema hrane na raspolaganju, deluju tako da čuvaju energiju ograničavanjem broja kalorija koje se sagorevaju i tako usporavaju mršavljenje.

Kada hrana postane dostupna i kada jedemo, delovanje AGRP neurona se zaustavlja i potrošnja energije se vraća na normalan nivo.

- Naša otkrića govore da jedna grupa neurona u mozgu upravlja apetitom i potrošnjom energije i, u zavisnosti od toga šta je na raspolaganju u okruženju, može da reguliše sagorevanje ili čuvanje kalorija - kaže Blu.

- Ako je hrana dostupna, oni nas navode da jedemo, a ako nema dovoljno hrane, prebacuju organizam u takav režim rada da čuva kalorije i sprečavaju nas da sagorevamo masti.

Istraživači kažu da ova otkrića mogu da dovedu do razvoja novih i unapređenih terapija za smanjenje preteranog unosa hrane i gojaznosti, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu eLife.

SLIČNE VESTI
KOMENTARI0
OSTAVI KOMENTAR
SVE O POZNATIMA
Vreme
Beograd 22o
22 C
Beograd
  • Novi Sad
    23o
  • Niš
    25o
  • Subotica
    18o
  • Zrenjanin
    23o
  • Klek
    23o
  • Kula
    17o
  • Sombor
    17o
  • Vrbas
    17o
  • Vranje
    32o
  • Prokuplje
    25o
  • Leskovac
    25o
  • Arilje
    22o
  • Kraljevo
    26o
  • Apatin
    17o
  • Vlasotince
    25o
  • Pirot
    25o
  • Ingija
    23o
  • Loznica
    18o
  • Grocka
    22o
  • Kovin
    22o
  • Ruma
    23o
  • Kladovo
    34o
  • Novi Pazar
    26o
  • Jagodina
    26o
  • Ivanjica
    22o
  • Titel
    23o
  • Ub
    21o
  • Bor
    33o
  • Nikinci
    23o
  • Batajnica
    23o
  • Surdulica
    28o
  • Ralja
    22o
  • Zlatibor
    18o
  • Popinci
    23o
  • Kosjeric
    22o
NAJSEKSI FOTKE KIM KARDAŠIJAN! Možete da je ne volite, ali ne možete da je ne primetite!
Insajderska priča,trač ili istina, pišite, podelite...
Informerka